VEKOVIM je proročanstvo iz Danila 7 predstavljalo izvor realne nade milionima ljudi koji su doživljavali progonstvo i patnju zbog svoje vere u Boga. Koliko god moćne te zveri bile, sve što mogu da urade je, u najgorem slučaju, da ubiju telo. Ali sam Isus je rekao da one ne mogu uništiti vašu ličnost.
‘Ne bojte se onih koji ubijaju telo, ali ne mogu ubiti dušu. Bojte se onoga koji može pogubiti i dušu i telo u geheni. Zar se dva vrapca ne prodaju za jedan novčić? Pa ipak, ni jedan od njih ne padne na zemlju, a da vaš Otac ne zna za to. A vama su i sve vlasti na glavi izbrojane. Dakle, ne bojte se, vi ste vredniji od mnogo vrabaca. Svakog ko pred ljudima priznaje da veruje u mene, ja ću pred svojim Ocem koji je na nebesima priznati za svog učenika. A ko god se odrekne mene pred ljudima, i ja ću se odreći njega pred svojim Ocem koji je na nebesima.’ (Matej 10,28-33)
Dosledna poruka Svetog pisma jeste da postoji jedan drugi svet iz kojeg će jednog dana doći Isusu Hristos, Sin Čovečji i Sin Božji. Kao savršen čovek, On će preuzeti kontrolu od zemaljskih zveri. Postojaće sud na kome će se doneti pravedna presuda, koja će biti vidljivo izvršena. Završno ispoljavanje divljeg neprijateljstva prema Bogu i njegovom narodu biće u korenu sasečeno, a oni koji su se držali Boga uprkos ogromnim teškoćama – pa čak i mučeništvu – naslediće carstvo.
Na kraju svoje moćne vizije, Danilo beleži svoju iskrenu reakciju: ‘A mene, Danila, veoma su uznemirile moje misli, tako da sam prebledeo. Ali sam sve to sačuvao u svom srcu.’ (Danilo 7,28) To je bila uznemirujuća vizija koja ga je duboko pogodila. Koliko god snažna iduboka bila naša vera, koliko god stvarno bilo naše iskustvo s Bogom, mi smo i dalje samo ljudska bića koja su podložna slabostima. Stoga, mi jednostavno ne možemo da razmišljamo o stvarima o kojima ova vizija govori, a da ne budemo uzdrmani – pa čak i ako posedujemo veru poput vere jednog takvog čoveka kakav je bio Danilo.
Danilo je čuvao viziju u svom srcu i razmišljao o pitanjima koja mu je ta vizija nametnula. Isto bi i mi trebalo da učinimo jer i mi imamo svoja pitanja. A neminovno je da ćemo se i mi suočiti s izazovnim pitanjima. Kako možemo biti tako sigurni u budućnosti? Šta će se dogoditi kada se mi, kao hrišćani, nađemo u manjini suočeni s nametljivom društvenom kontrolom i mogućim brutalnim protivljenjem zbog naše vere u Boga? Poslušajmo savet koji je hrišćanski apostol Pavle dao svom mladom prijatelju i saradniku Timotiju: ‘Nemoj zavoraviti da je Isus Hrist uskrsnut iz mrtvih i da je bio Davidov potomak – to je dobra vest koju propvedam. Zbog nje trpim nevolje i čak sam dospeo u okove, kao neki zločinac. Ali Božja reč nije okovana.’ (2.Timoteju 2,8.9)
‘Itina, Bog se u prošlosti nije obazirao na takvo neznanje, ali sada poručuje svim ljudima da se pokaju, gde god da žive. Jer on je odredio dan kad će pravedno suditi svetu preko čoveka kome je to poverio. Njega je uskrsnuo iz mrtvih, čime je svim ljudima pružio dokaz da će taj dan sigurno doći.’ (Dela apostolska 17.30.31)
Sudnji dan je određen. Dokazi su tu da bi svi mogli da ih razmotre. Postavljeni Sudija, Gospod Isus Hristos, vaskrsao je iz mrtvih. Na pouzdanosti te činjenice, Pavlovo samopouzdanje ostalo je neograničeno do samog kraja, dok se pripremao za svoju poslednju bitku protiv ‘zveri’ svog doba:
‘Jer ja se već izlivam kao žrtva levanica i približilo se vreme mog oslobođenja. Vodio sam dobru borbu, trku sam do kraja istrčao, veru sam sačuvao. Od sada se za mene čuva venac pravednosti, kojim će me Gospod, pravedni sudija, nagraditi u onaj dan – i ne samo mene nego i sve koji željno čekaju da se on pojavi.’ (2.Timoteju 4,6-8)
Razmislimo o svemu.