NEKA kuća je dobra ukoliko je dobar temelj na kom je sagrađena. To se odnosi uopšte i na život, takođe i na brak. U jednom poređenju je Isus govorio o dva čoveka – jednom mudrom koji je sagradio svoju kuću na kamenu, i jednom ludom koji je svoju kuću sagradio na pesku. Kada je došla oluja, a na kuću udarili vetrovi i vode, ona sagrađena na kamenu izdržala je taj nalet, dok se kuća sagrađena na pesku srušila.
Isus ovde nije želeo da da pouku o gradnji kuće. Hteo je da istakne potrebu da se život sagradi na dobrom temelju. ‘Svako ko sluša ove more reči i izvršava ih može se uporediti s mudrim čovekom koji svoju kuću sagradi na litici…Naprotiv, svako ko sluša ove moje reči, i ne izvršava ih, može se uporediti s ludim čovekom, koji svoju kkuću sagradi na pesku.’ (Matej 7,24-27).
U oba slučaja pokazao je Isus da nije sve učinjeno time da se čuje mudar savet, ili ako se zna šta je potrebno da se čini. Odlučujuće za uspeh ili neuspeh je postupanje po mudrom savetu. ‘Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršavate.’ (Jovan 13,17)
To se sigurno odnosi i na brak. Ako sagradimo svoj brak na kamenu, on će se odupreti opterećenjima života. Ali, odakle potiče taj dobar temelj? Od Stvoritelja braka – Boga. On je ozakonio brak, sastavivši prvi ljudski par. Tada im je za njihovo lično dobro dao određena uputstva. Pridržavanjem tih uputstava trebalo je da bude odlučujuće da li će imati srećnu, večnu budućnost ili nikakvu budućnost. Oboje su poznavali Božije namere, ipak su, nažalost, dozvolili da ih sebičnost spreči u sleđenju istih. Prezirali su Božiji savet. To je imalo za posledicu da se njihov brak i njihov život srušio poput olujom šibane kuće sagrađene na pesku.
Bog je tada ujedinio prve ljude u bračnu zajednicu, ali danas on ne povezuje više čoveka i ženu kao bračni par. Ipak, još uvek nam stoji na raspolaganju njegov mudar savet za srećan brak. Svakom pojedincu koji želi da se oženi prepušteno je da sam sledi taj savet. Biblija pokazuje takođe da mi možemo moliti Boga za pomoć, ako želimo da donesemo mudru odluku obzirom na budućeg bračnog partnera (Jakov 1,5.6).
Okolnosti su naravno u različitim delovima zemlje različite. U mnogim područjima biraju danas muževi i žene sami svoje bračne partnere. Ali, u mnogim delovima sveta ugovaraju roditelji sklapanje braka, ponekad preko bračnog posrednika. U nekim područjima može se mladić oženiti tek ond kada plati devojčinim roditeljima ‘miraz za nevestu’, a visina te cene može nekom čoveku učiniti brak nedostižnim. Ipak, nezavisno od tih okolnosti, Biblija dalje savet koji može da doprinese trajnom uspehu nekog braka.
Prvo, upoznaj sebe. Šta ti očekuješ od braka? Kakve su tvoje fizičke, društvene i duhovne potrebe? Koja su tvoja merila vrenosti, kakve imaš ciljeve i kako želiš da ih postigneš? Da bi mogao odgovoriti na ta pitanja, ti moraš da upoznaš samog sebe. To je teže nego što mislimo. Potrebno je posedovati duhovnu zrelost, da bismo mogli sami sebe da ispitamo, ali ni tada nije moguće da se upozna samog sebe do u pojedinosti. Hrišćanski apostol Pavle ukazao je na to rečima koje čitamo u 1.Korinćanima 4,4: ‘Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali onaj koji meni sudi Gospod je.’
Jednom prilikom je Stvoritelj želeo da čovek imenom Jov sazna neke činjenice, o kojima ovaj nije razmišljao, te mu je rekao: ‘Ja ću te pitati, a ti mi odgovori’ (Jov 38,3). Pitanja nam mogu pomoći da upoznamo sami sebe i da utvrdimo svoje poticaje. Pitaj se zato, zašto se želiš oženiti ili udati?
Da li želiš da se oženiš da bi zadovoljio fizičke potrebe – potrebu za hranom, odećom i krovom nad glavom? Svi mi imao te osnovne potrebe, jer Biblija piše: ‘A kad imamo hranu i odeću, ovim da budemo zadovoljni.’ A kako je sa seksualnim potrebama? I one su sasvim prirodne. (1.Timoteju 6,8; 1.Korinćanima 7,9). Možda čezneš za društvom? To je jedan od bitnih razloga zašto je Bog utemeljio brak. jedan drugi razlig bio je da dve osobe dobro sarađuju (Postanje 2,18; 1,26-28). Ko dobro radi oseća zadovoljstvo i zaslužuje nagradu: ‘I kad svaki čovek jede i pije i uživ dobra od svakog truda svojega, to je dar Božiji’ (Propovednik 3,13).
Zaljubljeni u oduvek smatrali srce simbolom svojih osećanja. Ali, Biblija postavlja jedno uznemiravajuće pitanje u vezi srca: ‘Ko će ga pozanti?’ (Jeremija 17,9). Da li si siguran da znaš šta leži u tvom srcu?
Često nas telesna privlačna snaga čini slepima prema duševnim potrebama. Da li paziš kada tražiš partnera na svoju potrebu za rzumevanjem, dobrotom i saosećajnošću? Svi mi imamo osnovnu potrebu da budemo nekome bliski, da se poverimo nekome, bez bojazni da će nam učiniti nešto nažao. Mi želimo da imamo nekoga ko neće pred nama ‘zatvoriti srce svoje’ (1.Jovanova 3,17). Da li može tvoj partner da odgovori svim tim potrebama, da li će postupati s tobom na taj način?
Isus je govorio da su blagosloveni i sretni svi oni koji su svesni svojih duhovnih potreba (Matej 5,3). U čemu se sastoje te duhovne potrebe? Da li su u vezi s težnjom za nekom karijerom, za bogatstvom, za materijalnim posedima? Da li prouzrokuje takva težnja mir u srcu i zadovoljstvo? Obično ne. Mi moramo da znamo da svi ljudi poseduju duhovnu glad, koja ne može da bude ublažena samo zadovoljenjem svih fizičkih potreba. Naš duh gladuje za identitetom. Mi želimo da znamo ko smo, šta smo, zašto smo ovde i kuda idemo. Da li si svetan tih duhovnih potreba i da li znaš kako ih možeš zadovoljiti?
Drugo, moraš znati da li odgovarate jedno drugom. Ako si upoznao sve te fizičke, i duhovne potrebe, ti moraš da se pitaš da li ih razume i tvoj budući bračni parter? Ti moraš da znaš ne samo šta sam trebaš da bi bio sretan u brakku, nego moraš da upoznaš i potrebe svog partnera. Ti sigurno ćeliš da i tvoj partner bude sretan. Ako je jedan nesretan, tada će oboje biti nesretni.
Mnogi brakovi postaju nesretni ili se završavaju pred sudijom za rastavu, jer partneri ne odgovaraju jedan drugome. Harmonija u braku je jedan od vrlo značajnih faktora. Ako dvoje ljudi ne sarađuju kao jedan tim, može zajednički život postati vrlo težak. U vezi s tim prisetimo se prirpeme mozaitskog zakona, koja je milosrdno zabranjivala da se ujare zajedno dve životinje različitih veličina ili snage, jer bi to bilo vrlo nemilosrdno (Ponovljeni zkoni 22,10). Slično se događa s čovekom i ženom, koji ne odgovaraju jedan drugome, a ipak su vezani zajedno bračnom zajednicom. Ako bračni partneri imaju različite interese, različite poglede obzirom na prijatelje i način zabavljanja, a samo vrlo malo zajedničkog, brak će biti izložen velikom opterećenju.
‘Namere se rasipaku kad nema saveta’ (Poslovice 15,22). Ako nameravaš da se oženiš, da li si sa budućim bračnim partnerom već razgovarao kako će vaš ćivot izgledti u praksi? Koju ulogu će igrati u braku muževo zaposlenje? Od toga će zavisiti gde ćete stanovati i koliko ćete novca imaati na raspolaganju za vaše životno izdržavanje. Ko će raspolagati kućnim budžetom? Da li će biti potrebno da i žena radi i da li je to poželjno? Kakav će biti odnos prema budućim rođacima, naročito prema roditeljima supružnika? Šta misle oboje o seksu, deci i vaspitanju dece? Da li ćete vladati jedan nad drugim ili če preovladavati dobrota i obzirnost?
Da li možete na ova i druga pitanja odgovoriti mirno i razumno, objasnivši tako da želite da živite zajedno u miru? Da li možete zajedički da rešavate probleme i da stalno izmenjujete misli? Sve je to neophodno potrebno za srećan brak. Dvoje ljudi obično bolje odgovaraju jedan drugome ako potiču iz sličnih sredina. To ne znači da je danas preporučljivo da se uzmi neki vrlo bliski rođaci, jer bi to moglo da prouzrokuje nasledne mane na potomcima. Ali porodične prilike su odlučujuće za to kakva su nečija merila vrednosti. Atmosfera koja vlada u porodici sasvim prirodno utiče na ponašanje i osećaje nekog čoveka za vreme njegovog detinjstva i mladosti. Ako su porodične prilike oba partnera slične, njima je obično lakše da odgovaraju jedno drugom. Ali, čak ako partneri potiču iz različitih sredina ili su različitog porekla, moguće je da se dobro prilagode jedan drugome u braku, naročito ako oba poseduju dovoljno duševne zrelosti.
Naročito si u prednosti ako možeš da saznaš nešto o porodici svog budućeg partnera. Takođe vredi ako možeš da vidiš kako se on ili ona odnose prema roditeljima, braći i sestrama. Kako on ili ona postupaju sa starijim osobama, kako izlazi na kraj s malom decom?
Uprkos svim merama opreznosti mi ne smemo da zaboravimo jedno: ne postoje dva čoveka koji u potpunosti odgovaraju jedno drugome. Oba će imati slabosti i greške. Neke se mogu otkriti pre braka, druge utvrđujemo kasnije. Šta tada?
Slabosti i greške same po sebi ne mogu dovesti do propadanja braka, nego stav partnera prema tome. Da li primećuješ da je dobrota iznad slabosti, ili vidiš samo loše strane? Da li si dovoljno elastičan u pravljenju ustupaka, kao što bi želeo da i drugi tebi dozvole neke stvari? Apostol Petar je rekao: ‘Ljubav pokriva mnoštvo greha’ (1.Petrova 4,8). Da li imaš takvu ljubav prema osobi koju uzimaš za bračnog partnera? Ako ne, tada bi bilo bolje da se ne stupi u brak sa dotičnom osobom.
Da li imaš stav: ‘Ja mogu da promenim svog bračnog partnera’? Ali, šta ti voliš na drugome? Narav koju on sada ima, ili naravn koju bi trebalo imati nakon tvog pokušaja da ga promeniš? Često nam teško pada da se sami promenimo. Koliko će tada biti teže promeniti nekog drugo. Doduše, snažne istine Božije Reči mogu nekoga navesti da se promeni. Moguće je (Efežanima 4,22.23), ipak, budi vrlo obazriv ako ti tvoj budući partner obeća kako će se odjednom promeniti tebi za volju. Loše navike, doduše, mogu da budu ograničene ili ih je čak moguće promeniti, ali to zahteva mnogo vremen, ponekad čak i godine. Takođe ne smemo da zaboravimo da smo nasleđem i pod uticajem okoline stekli određeni temperament, i da smo oblikovani kao samostalan ličnost. Prava ljubav može da nas navede da pomažemo jedan drugome da se poboljšamo i savladamo slabosti. li ona nas nikada neće navesti da pokušamo svog partnera uobličiti u neki novi, neprirodni oblik, čime bi njegova ili njena ličnost bila uništena.
Neki su u svojim lislima stvorili idelanu sliku, i žele da svaki u koga se zaljube potpuno odgovara toj idelanoj slici. Naravno, neko ne može da odgovara nečijoj nestvarnoj predstavi iz sna, ali zaljubljeni tvrdoglavo želi da to postigne, pokušavajući da prisili drugoga da ispuni tu predstavu iz sna. Ako to ne ide, tada je razočaran, te počinje negde na drugu stranu da traži ostvarenje svoje idealne slike. ali takve osobe neće nikada naći ono što traže. One traže partnera iz sna, koji ne postoji nigde na drugom mestu osim u njihovoj mašti. Ko tako misli neće naći dobrog bračnog partnera.
Možda si i ti sam imao takvu maštu. To se u određeno vreme događalo svima nama, naročito mladim ljudima. Ali, kako smo postajali duševno zreliji uvideli smo da takve predstave iz mašte treba da se napuste kao nešto nepraktično. U braku važi stvarnost, a ne maštanje.
Prava ljubav nije slepa kao što neki misle. Ona će otkriti mnoge greške, ali će ih prevideti. Zaljubljenost je slepa, a ne ljubav, te izbegava da vidi probleme, koje drugi mogu predvideti. Ona potiskuje čak vlastitu sumnju; ali budi siguran da će se kasnje ope povratiti. Ako za vreme udvaranja zatvaraš svoje oči pred neugodnim činjenicama, ti ćeš ih nakon venčanja sigurno videti. Mi prirodno naginjemo da se prikažemo s najbolje strane kada se želimo nekome svideti ili privlačno delovati na njega. Ali, s vremenom onaj drugi upozna naše pravo lice. Uzmi vremena da drugoga vidiš onakvim kakav on zaista jeste i ponašaj se prema drugome sasvim prirodno. Opomena apostola Pavla iz 1.Korinćanima 14,20 može se primeniti i na izbor partnera: ‘Ne budite mala deca…, nego odrasli u sposobnosti razumevanja.’
Potrebno je trezno razmišljati o vezi u koju se ulazi brakom. Ako veza oba partnera nije jaka, tada će brak počivati na nesigurnom temelju. U mnogim delovima sveta se brakovi sklapaju, a potom brzo razvode. Razlog često leži u tome što osobe koje sklapaju brak ne smatraju tu vezu moralnom obavezom, nego zastupaju mišljenje: ‘Ako neće biti u redu, raskinućemo.’ Tamo gde vlada takov shvatanje, brak je već unapred osuđen na propast. Takav brak neće usrećiti partnere, nego vodi uglavnom do razoračenja.
Pošto je brak ozbiljna stvar, treba ćena koja želi da bude srećna da se uda za čoveka koga može da poštuje – za čoveka koji je ujednačen, koji poseduje sposobnost razlučivanja, koji može da snosi odgovornost, te poseduje zrelost za prihvatanje korisne kritike. Pitaj se: Da li će on dobro brinuti za mene? Da li će biti dobar otac deci, s kojim će naša zajednica bili blagoslovena? Da li zastupa visoka moralan temeljna načela, tako da oboje možemo biti čvrsto odlučni da vodimo pošten i neokaljan brak? Da li je ponizan i skroman ili ponosan i tvrdoglav? Da li misli da je on uvek u pravu i da li je spreman da dozvoli da se sa njim razumno razgovara? Uzmi pre braka dovoljno vremena, da budeš zajedno s njim. Tada možeš upoznati sve te faktore, naročito ako se tvoje prosuđivanje temelji na biblijskim načelima.
Slično će čovek koji želi da bude stvarno sretan u braku tražiti ženu, koju će moći ljubiti kao svoje vlastito telo. Ona ga kao partner mora dopunjavati u osnivanju sopstvenog domaćinstva (Postanje 2,18). Bidi dobra domaćica je zvanje ispunjeno zahtevima, koji su povezani s različitim obavezama. Ono zahteva od jedne žene da dokaže svoje talente kao kuvarica, dekorater, domaćica, majka, učiteljica itd. Njena uloga može biti stvaralačka, dajući joj mnoge prilike da se lično razvija. Dobra supruka se poput dobrog supružnika odlikuje marljivošću: ‘Vodi brigu o svim ukućanima svojim i hleb lenjosti ne jede’ (Poslovice 31,27).
Dobro je ako oboje razmišljaju o svojim zapažanjima. Oni moraju da paze na to da li je onaj drugi čist i uredan ili nije; da li je marljiv ili ljenj; razuman i obazriv ili ukočen i sebičan; da li je štedljiv ili rasipan. Da li je u duhovnom pogledu elastičan, tako da je moguće voditi s njim podbuđujuće razgovor, koji predstavljaju duhovno obogaćenje. Ili je duhovno lelj, tako da život postaje jednoličan, gde se više ili manje ide za zadovoljenjem svakodnevnih fizičkih potreba.
Iskreno međusobno poštovanje je bitan sastavni deo srećnog braka. Ono je takođe potrebno u pokazivanju naklonosti za vreme udvaranja. Neumesna prisnos ili neobuzdana strast može umanjiti vrednost odnosa, pre nego što uopšte dođe do sklapanja braka. Polni nemoral nije dobar temelj za brak. On otkriva sebičnu bezobzirnost prema budučoj sreći drugoga. Žarka stras koja trenutno izgleda kao nesalomljiva veza, može se brzo ohladiti i već nakon nekoliko nedelja ili čak dana brak se može raspsti (uporedi izveštaj iz 2.Samuilove 13,1-19 o Amanovoj strasnoj ljubavi prema Tamari).
Ko za vreme udvaranja izražava svoju strast mogao bi posejati sumnju. Kasnije može partner da se pita zašto se onaj drugi ustvari oženio njime. Je li to bilo samo zato da bi mogao nesmetano da zadovoljava svoju strast, ili se oženio zato da bi mogao da živi zajedno s nekim koga kao čoveka zaista ceni i ljubi. Ko ne poseduje samosavladavanje pre braka, tome će verovatno nedostajati ta osobina i nakon venčanja. On može postati neveran i tako unesrećiti drugoga (Galatima 5,22.23). Loša sećanja na predbračni nemoral, mogu u ranoj fazi braka da sprečavaju mirno emocionalno prilagođavanje.
Nemoralno vladanje postaje još ozbiljnija stvar utoliko što mi time štetimo svom odnosu s našim Stvoriteljem, od čije smo pomoći zavisni (1.Solunjanima 4,3-8).
Da li će tvoje domaćinstvo, tvoja porodica biti sagrađena na kamenu ili na pesku? To je delimično zvisno od toga koliko si mudro postupio kod izbora partnera. Lepota i telesna privlačnost nisu odlučujući za to. Oni ne izjednačuju bitne razlike na duhovnom i duševnom području. Naprotiv, savet Reči Božije posreduje solidan temelj za brak.
Biblija pokazuje da je ličnost nekog čoveka važnija od njegovog spoljašnjeg izgleda (Poslovice 31,30; 1.Petrova 3,4; 1.Samuilova 16,7). Iz toga možemo da naučimo kako moramo da pazimo da na nas ne utiče preterano spoljašnji izgled budućeg bračnog partnera. Ako se oženiš nekim ko veruje u Boga i njegovu Reč i koji to razume kao i ti, tada ćete imati zajednički autoritet u traženju saveta. Možda ti to ne smatraš toliko važnim, ipak ‘ne varaj se, loše društvo kvari dobre običaje’ (1.Korinćanima 15,33). čak u samoj crkvi potrebno je da se uveriš da li budući bračni partner zaista celim srcem služi Bogu, ili samo pokušava da se kreće na granici hrišćanstva, naginjući istovremeno svetskim gledištima i navikama. Mi ne možemo istovremeno ići s Bogom i sa svetom (Jakov 4,4).
Bog smatra brak zajednicom koja treba da traje celog života. Zato ne treba postupati nepromišljeno prilikom izbora partnera. Takođe moraš da budeš siguran da si sam spreman da završiš ono što si započeo. Prosidbu partnera ne smemo shvatiti olako, smatrajući to nekom igrom. Igrati se tuđim osećajima je okrutan sport, i bolest srca i duševne rane prouzrokovane time, mogu dugo boleti (Priče 10,23; 13,12).
Mlad čovek koji želi da se oćeni postupa mudro ako sluša savet starijih, naročito savet onih koji u dokazali da im leži na srcu njegovo dobro. Izveštaj iz Jova 12,12 podseća nas koliko je dragocen takav savet, jer tamo čitamo: ‘Zar nema mudrosti među starcima, i zar dug život ne donosi razboritost’. Slušaj glas iskusnih. A pre svega: ‘Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će ispraviti staze tvoje.’ (Poslovice 3,5.6)
Verovatno su mnogi koji čitaju ove reči, već oženjeni. Iako su uglavnom već položili temelj svog braka, Biblija im može pomoći, ukoliko je potrebno, da se preduzmu promene. Sasvim svejedno u kakvom se stanju nalazio tvoj brak, ti ga sigurno možeš još poboljšati, uzimajući k srcu savet Stvoritelja, savet o srećnom porodičnom životu.