VENČANJE je prošlo. Ti si sa svojim bračnim partnerom postavio temelj nove porodice. Da li si sada potpuno srećan? Ti više nisi sam, nego imaš druga kome se možeš poveriti, s kojim možeš podelili svoje radosti i svoje probleme. D li si utvrdio da se u tvom slučaju ispunio zapis iz Propovednika 4,9.10:’ Bolje je dvojici nego jednome, jer imaju bolju platu za svoj trud. Padne li jedan, drugi će ga podignuti; a teško jednome! Ako padne, nema nikoga da ga podigne.’ Da li u tvom braku vlada takva skladna saradnja? Obično je potrebno nešto vremena i truda, da bi se pistiglo to srećno ujedinjenje dvaju ljudskih života. Ali, u mnogim brakovima se nažalost to nikada ne ostvari.
U pričama i romanima problem leži najčešće u tome, da se dvoje ljudi koji se vole konačno nađu zajedno. Potom žive srećno i radosno, a ako nisu umrli onda žive još i danas. U stvarnosti leži pravi problem u tome, da se nakon venčanja svakodnevno živi srećnim zajedničkim životom. Nakon radosti dana venčanja nastupa rutina svakodnevnog života: rano ustajanje, odlaženje na posao, kupovina, kuvanje itd.
Brak zahteva prilagođavanje. Vi ste oboje ušli u brak u najmanju ruku s nekim očekivanjima i idealima, koji nisu bili baš praktični i realni. Ako ista nisu bila ispunjena, može se u prvim nedeljama primetiti određeno razočaranje. Ali ne zaboravi da si ti u svom životu preuzeo veliku promenu. Sada ne živiš više sam ili s rođacima s kojima si do sada bio zajedno. Sada živiš s jendim drugim čovekom. Takođe možeš da utvrdiš da tog čoveka ne poznaješ tako dobro, kako si to ranije mislio. Ti imaš novi vremenski plan, možda i novi posao, drugačiji kućni budžet, a moraš da se navikneš i na nove prijatelje i rođake. Uspeh tvog braka i tvoja sreža zavisi od tvoje spremnosti da se prilagodiš.
Nekima pada teško da se prilagode, jer su ponosni. Ali, Biblija kaže: ‘ Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast’. Ukočenost može biti sudbonosna (Priče 16,18). Isus je preporuio da budemo spremni da se prilagodimo okolnostima i da popuštamo. Rekao je: ‘ Koji hoće…košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu, i ako te potera ko jedan sat, idi s njim dva.’ Umesto da se svađaš s nekim ko ti je blizak, uzmi k srcu savet apostola Pavla: ‘ Zašto radine ne trpi nepravdu?’ (Matej 5,40.41; 1.Korinćanima 6,7). Ako hrišćani mogu da idu tako daleko, da bi sačuvali mir s drugima, tada moraju dvoje oženjenih koji se vole, sigurno da budu u stanju da se prilagode jedno drugome, da bi njihova nova zajednica bila srećna.
Uvek će biti prilika da se bude sretan ili nesretan. Na čega ćeš naročito da paziš? Da li ćeš se usmeriti na pozitivne, ili ćeš se zadržati na negativne prilike? Mlada supruka bi mogla da razmišlja: ‘ Šta je ostalo od onog romantičnog čoveka koji je pre venčanja uvek izlazio sa mnom i poklanjao mi svoje vreme? Dospeo je na istrošen kolosek. On me uzima koa nešto samo po sebi razumljivo. On jednsotavno niej više onaj isti.’ Ili, da li shvata da on sada mora teško da radi da bi dobro obezbedio svoju porodicu? Da li primećuje mladi suprut da je njegova žena, baveći se kuvanjem i čišćenjem, ponekad vrlo umorna, te da stoga nema više tako mnogo vremena, naročito za ulepšavanje? Ili se pita: ‘ Šta se dogodilo s mladom damom koju sam oženio? Otkako ima muša, ona se sasvim promenila.’
Oboje moraju da budu dovoljno zreli da bi uvideli kako ni jedan od njih nema više vremena i energije da radi sve ono što je radio pre venčanja. Sada je vreme da budu spremni da se prilagode i da prihvate ugodnu odgovornost, koja čini brak sretnim. Da bi se upropastio brak dovoljan je samo jedan, ali dvoje je potrebno da ga učine sretnim. A da se učini brak sretnim je posao, koji zahteva naprezanja uprkos poteškoćama. Ako zajednički uložite trud, svaki će od vas doprineti svoj deo. To zajedničko naprezanje do zajedničkog cilja drži vas zajedno; ono vas veže, čineći vas dvoje jednom osobom. Tokom vremena nastaje veza ljubavi, oja nadmašuje sve što ste osećali u očekivanju braka. Ta ujedinjena sreća je toliko jaka, da nas čini rado spremnima da se prilagodimo različitoj naravi drugoga.
Kako raste ljubav, tako nestaje ponos. Sreća ne leži samo u davanju, nego i u propuštanju, ako se radi o ličnoj naklonosti a ne o temeljnim načelima. To može da bude u vezi nabavke nekih predmeta za stan ili u vezi pitanja gde provesti godišnji odmor. Ako svaki misli na sreću drugoga, tada bračni par odgovara rečima apostola Pavla: ‘ Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih.’ (Filibljanima 2,4)