POTREBA čoveka za srećom može na više načina da bude zadovoljena u porodičnom krugu. Tamo možemo da nađemo ono za čim svi mi sasvim prirodno težimo: osećaj da smo potrebni, cenjeni i voljeni. Taj srdačan odnos u porodici može na poseban način da ispuni takve želje srca. Može da stvori atmosferu poverenja, međusobnog razumevanja i saosećanja. Porodični krug pruža zaštitu od poteškoća i problema koji dolaze spolja. Deca mogu da se osečaju sigurna, razvijajući potpuno svoju ličnost.
Dakle, porodični život je nešto poželjno. Ali, sve to ne dolazi automatski. Kako možemo postići taj cilj? Kako dolazi do toga da je porodični život danas u mnogim delovima sveta tako problematičan? U čemu je tajna razlike između sretnog i nesretnog braka, između ujedinjene porodice u kojoj vlada srdačna atmosfera i razdeljene porodice s hladnom atmosferom?
Ako si zabrinut za dobro i sreću svoje porodice, ti sigurno imaš dobre razloge za to. Ali, koliko ima porodica, koje su međusobno tesno povezane jakom vezom ljubavi? Koliko njih oseća srdačnost koja se razvija u međusobnom pokazivanju ljubavi, dobrote i velikodušnosti? Koliko je porodica iskusilo istinitost izreke: ‘ Više usrećuje davanje, nego uzimanje’?
Danas se svuda širi jedan sasvim drugačiji duh. Iako preovladava u zapadnom svetu, on prodire i na Istor, i u ostala područja u kojima je porodično uređenje nekada bilo stabilno. U sve više zemalja šire se u alarmantnom obimu rastave brakova, kriminal omladine i nemoral među odraslima. Psiholozi, psihijatri, sveštenici i razni savetnici pokušavaju da pomognu. Ali, umesto da jačaju jedinstvo porodice, mnogi savetnici opravdavaju nemoral kao sredstvo za odstranjenje nezadovoljstva, ili ga čak preporučuju. Loše posledice kao rezultat toga potvrđuju istinitost izreke: ‘ Šta čovek poseje, to će i požnjeti.’
U Bibliji nalazimo izreku Isusa Hrista da ‘više usrećuje davanje, nego uzimanje’, zatim izjavu apostola Pavla da ‘žanjemo ono što sejemo’, kao i objašnjenje proroka Jeremije da ‘put čovečiji nije u njegovoj vlasti’ (Dela ap. 20,35; Gal.6,7; Jeremija 10,23). Sva su se ova biblijska temeljna načela pokazala istinitima. Isus je rekao: ‘ Ali mudrost opravdaše njena dela’ (Matej 11,19). Ako biblijski savet zaista doprinosti rešavanju porodičnih problema, tada sigurno zaslužuje da ga s poštovanjem osmotrimo.
Danas postoje hiljade knjiga, koje se bave problematikom braka i porodičnim životom. Većina sadrži najmanje nekoliko korisnih informacija, ipak porodični život i dalje propada. Dakle, potrebno je nešto više, nešto što daje snagu da se odupre opasnostima koje ugrožavaju porodični život. Prirodna naklonost između muža i žene, i između dece i roditelja, jeste snaga. Ali ona nije dovoljna da bi se prorodica koja se nalazi u krizi, zadržala zajedno. Šta je još potrebno?
Sam osećaj odgovornosti i odanost prema bračnom partneru, deci ili roditeljima, nije dovoljan. Potreban je još jedan veći osećaj odgovornosti, i to prema onome koga Biblija označava ‘Ocem od koga svako očinstvo u nebesima i na zemlji ima svoje ime’. Radi se dakle o uzročniku braka i porodice, o Stvoritelju čovečanstva (Efež.3,14.15).
Bog poznaje potrebe čoveka i on želi da smo mi srećni. Zato nam i daje savet o porodičnom životu. Ali, njegovo interesovanje za porodicu ima i jedan dublji razlog. Biblija objašnjava taj razlog. Ona pokazuje da Zemlja nije nastala slučajno. Ni mi nismo nekim slučajem dobili život. Kada je Bog stvorio Zemlju želeo je da ona večno postoji i da bude uvek nastanjenga. (Isaija 45,18).
Za tu svrhu je Bog stvorio prvi ljudski par, opunomoćivši ga da osnuje porodicu. (Postanje 1,27.28; 2,15) Na kraju je cela zemlja trebala da postane kao vrt Edenski. ‘Čuvanje’ zemlje i primena njenih bogatstava trebala je da celoj ljudskoj porodici pruža beskrajne mogučnosti da uči i nalazi zadovoljstvo u korišćenju svojih sposobnosti.
Božja namera što se tiče Zemlje i porodičnog uređenja će se ispuniti (Isaija 55,11). Bog je stvorio porodično uređenje, pokazavši ljudima kako je moguće biti srećan u porodici. Njegova uputstva odgovaraju na mnoga važna pitanja u vezi porodičnog života – na pitanja pred kojima i ti možda stojiš.
Na primer: Kako da se nađe odgovarajući bračni drug? Kako da se složi kada se u braku pojave teški problemi? Bolje je kada se dvoje posavetuju. Ko ipak donosi odluku nakon zajeničkog savetovanja? Kako može muž da stekne poštovanje svoje žene i zašto je to za njega važno? Zašto je ženi potrebna ljubav njenog muža i šta može da učini da bi je sačuvala?
Šta misliš o deci? Neki ih smatraju simbolom stanja, jeftinom radnom snagoom ili nekom vrstom osigurnja za starost; drugima su oept teret. Ali, Biblija ih označava blagoslovom. Od čega zavisi da li će se pokazati kao blagoslov? I kada treba da se započne sa vaspitanjem? Da li treba primenjivati strogo vaspitanje? Ako da, u kojoj meri i kako? Da li je potrebno da u porodici dođe do sukoba generacija? Da li se može taj sukob savladati? Ili još bolje, da li ga je moguče sprečiti?
Od toga, da li će odgovor na to pitanje biti zadovoljavajuće, zavisi velikim delom sreća tvoje porodice. Ako pronađeš odgovor na ta pitanja, ti ćeš se uveriti da postoji neko ko poseduje nenadmašnu snagu, dobrotu i mudrost, neko kome se u vreme nevolje možeš uvek da obratiš i ko može tvoju porodicu da dovede do beskrajne sreće.