NE postoje na Zemlji dva sasvim ista čoveka. Svaki je upadljivo drugačiji. To znači da dvoje ljudi ne mogu da budu sasvim jednaki na svimpodručjima. Većina razmiric je beznačajna, ipak neke mogu biti ozbiljnije naravi. Ima bračnih partnera kod kojih ta neslaganja izazovu tešku svađu. Tada se galami na drugoga, gađa ga se predmetima, tuče i udara; jedan bračni partner može danima ili nedeljama da bude odsutan, ili jednostano uopšte više ne razgovarju. Ipak, moguće je biti različitog mišljenja, a ipak ne dozvoliti da se pojave takve situacije. Kako? Tako da se shvati temeljna istina.
Svi smo mi nesavršeni, svi grešimo, uprkos najboljim namerama naše se slabosti primećuju. Apostol Pavle je to utvrdio sam na sebi, rekavši: ‘Jer dobro koje želim da činim, ne činim, nego zlo koje ne želim da činim, to činim.’ (Rimljanima 7,19). Od svojih smo praroditelja nasledili greh i nije u našoj moći da postignemo savršenstvo. Ko bi, zato, mogao reći:’Očistio sam srce svoje, čist sam od greha svojega?’ (Poslovice 20,9; Psalam 51,5; Rimljanima 5,12).
Svi smo se mi pomirili sa svojim ličnim slabostima i pronalazimo izgovore za njih. Zar se tada ne bismo mogli pomiriti i sa slabostima našeg bračnog partnera i opravdati ih? Nesumnji, mi ćemo spremno priznati da smo grešnici. Ali, šta ako nas se upozori na određenu grešku? Da li se tada branimo, ustručavajui se da je priznamo? Da li uviđamo da je svakome, pa tako i našem bračnom partneru, teško da prizna da jekriv i da li smo zato velikodušni prema njemu? ‘Razumevanje čoveka zadržava od gneva, i čast mu je da pređe preko prestupa.'(Poslovice 19,11) Nema sumnje, ti se kao i većina ljudi slažeš sa zlatnim pravilom. Isus ga je spomenuo u svojoj poznatoj propovedi na gori: ‘Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.’ (Matej 7,12) Većina ljudi priznaje to pravilo, ali samo malo njih ga se stvarno pridržava. Kada bi se ono zaista primenjivalo, bili bi rešeni mnogi međuljudski problemi, takođe i bračni.
Svi bismo mi želeli da nas se smatra jedinkama i da se tako sa nama postupa. Kako reagujemo ako nas upoređuju s nekim drugima, umanjujući tako vrednost naših osobina i sposobnosti? Obično se osećao povređenima i ljutimo se. Tada kažemo otprilike ovako: ‘Ja nisam onaj drugi. Ja sam JA.’ Takva upoređivanja uopšte nisu podbuđujuća, jer mi želimo da se s nama postupa s mnogo razumevanja.
To nam mogu pokazati sledeći primeri: Da li izražavaš kao suprug cenjenje za obroke koje ti priprma tvoja žena, ili se žališ da ona ne može kuvati tako dobro kao tvoja majka? Šta ti znaš o tome kako je dobro kuvala tvoja majka, kao mlada domaćica? Tvoje žena kuva možda čak i bolje, nego ona tada. Daj svojoj ženi priliku da vežbanjem usavrši svoje nove obaveze. Da li se žališ kao supruga kako tvoj mladi suprug ne donosi kući toliko novaca kao tvoj otac? Koliko je zarađivao tvoj otac u prvim danima braka? Sve to zapravo ne igra nikakvu ulogu. Ono što vredi, jeste da ti podupireš svog muža. Da li ustaješ i priređuješ mu doručak pre odlaska na posao, da bi on mogao primetiti kako ti ceniš i podupireš njegov trud? Da li se svađate radi rodbine i da li postoje neslaganja u vezi biranja prijatelja ili načina korišćenja slobodnog vremena? Moguće je da se pojave takve i slične razmirice. Kako ćete ih odstraniti?
Nesi savremeni psiholozi tvrde da svađe služe rešavanju poteškoća. prema njihovoj teoriji nagomilana nezadovoljstva prouzrokuju pritisak, i konačno izbijaju u žestoku svađu. U takvom izlivu besa dolazi na videlo dugo gajena mržnja, koja se tada iskaljava i uklanja – tako glasi teorija. Najpre se gomilaju nezadovoljstva, s vremenom kipe, dok konačno ne prekine. Ipak, postoji velika opasnost da u takvim izlivima besa kažemo nešto, što uopšte ne mislimo tako, čime možemo drugome naneti neizlečive rane. Možeš da mu učiniš takvu nepravdu da prouzrokuje ogradu, koju nikada nećeš moći srušiti. ‘Povređeni brat tvrđi je od utvršenoga grada, i neke su svađe kao prevornice na kuli.’ (Poslovice 18,19) Biblija daje zato razuman savet: ‘Kad počne prepirka, to je kao da se otvori brana na vodama. Zato se udalji pre nego što počne svađa.’ (Poslovice 17,14)
Umesto da te proždiru razmirice, dok konačno ne provale iz tebe, bilo bi mnogo bolje da razgovaraš o njima odmah čim se pojave. Ako se razmišlja o nekoj nepravdi, ona izgleda mnogo veća nego što zaista jeste. Razgovaraj odmah o tome ili zaboravi. Da li je to bila samo usputna primedba? Tada, ‘pređi preko nje’. Da li je potrebno razgovararati o tome? Da li je to tvoj partner učinio nešto što te je ražalostilo? Nemoj ga odmah osuditi; pokušaj nekim pitanjima da navedeš razgovor na to. Možeš na primer reći: ‘DRagi, imam nešto što ne razumem. Da li mi možeš pomoći?’ Tada saslušaj. Pokušaj razumeti mišljenje drugoga. Uvaži opomeni iz Poslovica 18,13: ‘Ko odgovara pre nego što sasluša, na ludost mu je i sramotu’. Nikome od nas nije drago ako ga neko prebrzo pogrešno osudi. Umesto da brzo reaguješ, potrudi se da upoznaš nameru svog partnera ili njegov poticaj za određeni postupak. Sledi savet iz Poslovica 20,5: ‘Duboke su vode razmišljanja u srcu čovečjem, ali razborit čovek zna da ih crpi.’
Da li si podložan raspoloženjima? Teško je živeti zajedno sa zlovoljnim čovekom. Neki tvrde da je nemoguće kontrolisati raspoloženja ili naravi, jer zavise od hemijskih supstanci u mozgu. Ali, bilo kako bilo, osećaji su prelazni. Ljudi koji nas okružuju mogu nas ohrabriti ili učiniti potištenima. Muzika može u nama pobuditi različita raspoloženja, literatura takođe. Misli, kojima se bavimo mogu uticati na naše osećaje. Ako razmišljaš o negativnim stvarima, bićeš potišten. Ti možeš svesno da sebe prisiliš da razmišljaš pozitivno i otpimistički. Razmišljaj o takvim mislima (Filibljanima 4,8). Ako ti to teško pada, pokušaj jednom s fizičkim radom. Radi naporno. Plevi korov, ribaj pod; okupaj se u bazenu, prošetaj šumom, ili je još bolje pokušaj da učiniš nešto korisno za druge. Učini bilo šta, kako bi upravio svoju pažnju i utrošio energiju na nešto drugo. Daleko je bolje imati dobru narav, nego lošu. To će radovati, kako tebe, tako i tvog bračnog partnera.
Ali, često se događa da nas neki događaji ožaloste. Možemo teško da obolimo ili da budemo mučeni teškim bolovima. Kod žena može mesečni ciklus ili trudnoća izmeniti lučenje delotvornih hormona, koji utiču na nervni sistem i osečaje. Neka žena prolazi kroz predmenstrualnu fazu, a da uopšte nije svesna toga. To je značajan faktor na koji treba da misli suprug, kako se ne bi dao razdražiti, nego da bi mogao pokazati razumevanje. U takvim prilikam moraju, kako suprug, tako i supruga da shvate šta je odgovorno za promenu raspoloženja i tada da pozitivno reaguju. ‘Srce mudroga razboritim čini usta njegova, i uverljivost dodaje usnama njegovim.'(Poslovice 16,23) ‘Pravi prijatelj voli u svako doba, i u nevolji brat postaje.’ (Poslovice 17,17)
Da li je tvoj bračni partner ljubomoran? Sasvim je u redu ako neko pazi na svoj glas, takođe je ispravno ako želi zaštititi svoj brak. Koa što adrenalin tera srce da ponovo zakuca, tako ljubomora navodi nekoga da zaštiti ono što voli. Suprotnost tom pozitivnom obliku ljubomore, bili bi ravnodušnost, a mi ne smemo da budemo ravnodušni prema svom braku.
Ljubomora je obično negativna osobina. Pobuđuje je nesigurnost, a pothranjuje mašta. Takva nerazumna, preterana ljubomora čini brak neugodnim zatvorom, u kom ne može opstati poverenje i iskrena ljubav. ‘Ljubav nije ljubomorna’ i uznemiravajuća ljubormoa je ‘trulež u kostima’ (1.Korinćanima 13,4, Poslovice 14,30)
Ako tvoj bračni partner ima opravdani razlog da se oseća nesigurnim radi ljubomore, odstrani odmah taj razlog. Ako se ne radi o stvarnom razlogu, tada učini sve što je u tvojoj moći, kako bi ojačao poverenje ljubomornog – rečima, a što je još važnije delima. Pokušaj da dostigneš njegovo srce.
Da li može neko sa strane da pomogne da se izmire neslaganja među bračnim partnerima? To je moguće, ali ne treba tražiti pooć sa strane, ako oba bračna partnera nisu sporazumna s tim. Najpre ‘raspravi stvar svoju s bližnjim svojim, a tuđe tajne ne otkrivaj’ (Poslovice 25,9). Naročito je opasno tražiti roditelje ili rođake da oni prosude stvar. Oni verovatno neće biti nepristrasni. Stoga kaže Biblija: ‘Zato će ostaviti čovek oca svojega i meter svoju i prilepiće će ženi svojoj’ (Postanje 2,24). Isto važi i za ženu obzirom na njen odnos prema svojim roditeljim i svomo mužu. Umesto da traže posredovanje roditelja, koji će zauzeti stav na strani jednog partnera, a protiv drugog, moraju se muž i žen držati zajedno, treba da znaju da su njihovi problemi njihova lična stvar i da ih moraju sami rešiti. Ako se bez pristanka svog partnera obratiš za pomoć nekome sa strane, oboje ćete pasti u očima drugih. Ako razgovarate međusobno otvoreno, pošteno i ljubazno, tada nema razloga zašto ne biste mogli sami da rešite svoje probleme. Vi možete da pitate za savet druge zrele osobe, ali rešenje moraš sam sa svojim partnerom da pronađeš.
Apostol Pavle savetuje: ‘Da ne mislite za sebe više nego što valja misliti’ (Rimljanima 12,3). Zatim dodaje: ‘U davanju časti prednjačite jedan drugome’ (Rimljanima 12,10). Ako je povređen naš ponos, ponekad je korisno da se razišlja o tome kako mi u stvarnosti nismo tako veliki, kako to mislimo. Sigurno je da nismo veliki u srazmeravanju sa Zemljom, a Zemlja je opet mala u odnosu na sunčani sistem, koji je samo sićušni deo svemira. Tako razmišljanje nam pomaže da vidimo sve u ispravnoj perspektivi i da saznamo da se kod tih neslaganja radi većinom o srazmerno beznačajnim stvarima.
Ponekad će nem i humor pomoći da sami sebi ne izgledamo preozbiljni. Znak je zrelosti ako se možemo smejati na svoj račun. Time bivaju mnoge neravnine u životu poravnane.
Šta možeš da učiniš ako tvoj bračni partner ne pristaje na miroljubivo stišavanje različitosti mišljenja? Sledi biblijski savet: ‘Ne vraćajte zlo za zlo’. Isus nam mora biti primer: ‘Koji ne psova kad ga psovaše’. Danas je uopšte uobičajeno vraćati zlo za zlo. Ali, ako tako postupaš, to dopuštaš da te drugi oblikuju, čineći od tebe ono što ti zapravo nisi. Oni te u stvarnosti čine onakvim, kakvi su i sami. Ako to dopustiš, tada poričeš sam sebe, kao i temeljna načela koja zastupaš. Umesto toga, oponašaj Isusa, koji je uvek ostao veran sebi, te se nije dao promeniti slabostima onih koji su ga okruživali: ‘Ako smo neverni – on ostaje veran. Ne može se, naime odreći sam sebe’ (Rimljanima 12,17; 1.Petrova 2,23; 2.Timoteju 2,13).
Ako si dovoljno jak da dobrotom zadržiš krušni tok zla, možda će ti uspeti pokrenuti kružni tok dobra. ‘Odgovor blag utišava gnjev’ (Poslovice 15,1). Blagi odgovor nije znak slabosti, nego jakosti i tvoj bračni partner će to osetiti. Budući da mnogi vraćaju istom merom, može ti uspeti da prodreš dobrim, pokrenuvši tako kružni tok nečeg dobrog. To potvrđuju neki biblijski stavci. ‘Ko napaja, sam će biti napojen’. ‘Kakvom merom dajete, onakvom će vam se vratiti’ ‘Baci hleb svoj na vodu, i naći ćeš ga posle mnogo vremena’ (Poslovice 11,25; Luka 6,38; Propovednik 11,1). Možda će proći neko vreme dok tvoja nastojanja da činiš dobro, ne urode plodom. Ti ne možeš danas da seješ a već sutra da žanješ. Nasuprot tome, istinita je izreka: ‘Što čovek poseje ono će i požnjeti…A dobro činiti da nam se ne dosadi, jer ćemo u svoje vreme požnjeti ako se ne umorimo’ (Galatima 6,7-9).
Sada slede neki biblijski stavci i pitanja, o kojima mogu bračni partneri zajednički da porazgovaraju:
Poslovice 14,29. -Zar nisi već često nakon razmišljanja utvrdio, kako niej bilo pravog razloga da se ljutiš?
Poslovice 17,27. -Da li se trudiš da ostaneš miran, ne izgovorivši reči, oje bi razljutile tvog bračnog partnera?
Poslovice 25,11. – Neka reč podesna u određeno vreme, može biti neprikladna u nekoj drugoj prilici. Da li paziš da u pravo vreme izgovaraš prave reči?
Poslovice 12,18. – Da li razmišljaš pre nego što nešto kažeš kako će tvoje reči delovati na tvog bračnog partnera?
Poslovice 10,19. – Kada smo uzbuđeni kažemo ponekad nešto što uopšte ne mislimo i što kasnije požalimo. Da li se čuvaš toga?
Poslovice 20,2. – Za svađu je potrebno dvoje. Da li si dovoljno zreo da prvi prekineš?
Poslovice 10,12. – Da li spominješ stalno stare svađe, ili ljubiš svog bračnog partnera tako jako, da ih zaboravljaš?
Poslovice 14,9. – Da li si previše ponosan, da bi pravio ustupke u svom braku i težio za mirom?
Poslovice 26,20. – Da li možeš da prestaneš sa svađom, ili mora tvoja reč uvek da bude poslednja?
Efežanima 4,26. – Da li traju dugo vaša razilaženja u mišljenjima, i da li otežavaš time život svom bračnom partneru?
Mudar savet koristi samo onda ako se provode u delo. Poslušaj jednom. Budi spreman da prihvatiš predlog svog bračnog partnera. Isprobaj ga. Možda ga možeš dobro primeniti. Ko je kriv ako nešto niej kako bi trebalo da bude? To uopšte nije važno. Važno je kako će se stvar opet srediti. Bdi spreman da se prilagodiš, izvini se ako postoje neke razmirice, i ne smatraj sebe previše važnim. Izmenjujte misli. Ako ljubiš svog bračnog partnera kao sebe samog, tada ti ne sme biti teško da se prilagodiš i učiniš brak sretnim (Matej 19,19; Levitska 19,18).