LjUBAV je slična mišiću, čija snaga raste delovanjem. S druge strane, ljubav je poput vere, mrtva bez dela. Kaže se da reči i dela, na koja nas navodi nešto u nama, dolaze iz srca – simbola naših poticaja. Ali ako smo pokvareni u svojoj unutrašnjosti, imamo zle mili, ubistva, preljube, bludnost, kraže, lažna svedočanstva, psovke (Matej 12,34.35; 15,19; Jakov 2,14-17).
Kakve misli i osećaje neguješ u svom srcu? Ako preko dana razmišljas o tome na koji je način Bog pokazao svoju ljubav i ako težiš da podržavaš njegov primer, to će da ojača tvoje dobre pogonske snage. Što više vežbaš tu ljubav, to ćeš više govoriti i postupati saglasno s tim, i to će ona biti dublje usidrena u tvomo srcu. Ako praktikujemo tu ljubav svakog dana u malim stvarima, ona će postati navika. Ako se pojave tada povremeno veliki problemi, ta će ti duboko ukorenjena ljubav pomoći da savladaš poteškoće (Luka 16,10).
Ako primetiš kod svog bračnog partnera nešto što je za pohvalu, tada mu to kaži. Ako osećaš potrebu da mu učiniš nešto dobro, udovolji tada toj potrebi. Da bismo žnjeli ljubav, mi moramo da sejemo ljubav. Ako tako postupate, sve ćete se više zbližavati, ti ćeš postati jedno sa svojim bračnim partnerom i tako će ljubav napredovati.
Ali, ljubav može da uspe samo u slučaju obostrane saradnje. Adam, prvi čovek je živeo u raju. Bio je bogato snabdeven svim stvarima potrebnim za život. On je od početka živeo u prelepoj okolini. Raj je obilovao ne samo cvetnim poljima, zelenim šumama i bistrim rekama, nego i mnogim različitim životinjama, nad kojima je on kao upravitelj zemlje smeo da vlada. Ipak, jedna je potreba ostala nezadovoljena; on nije imao nikoga s kim bi mogao da deli taj lepi raj. Da li si već zadivljeno posmatrao divan zalazak Sunca, želeći da to doživi s tobom čovek koga voliš? Ili, da li si ikada primio neku radosnu vest, ali je nisi imao kome ispričati? Bog je video šta nedostaje Adamu, te mu je dao družicu s kojom je mogao da razgovara o svojim mislima i osećajima. Zajedničkim sudelovanjem na nekom poslu, dvoje ljudi se zbližava, ljubav pušta korenje i počinje da raste.
Brak znači zajedništvo. Često je dovoljan jedan nežni pogled, dodir, ljubazna reč, sedenje jedan pored drugog bez reči. Svaki postupak može da izrazi ljubav: spremanje kreveta, pranje rublja, štednja da bi se kupilo nešto što supruga želi, ali to ne traži, imajući obzira prema kućnom planu, i pomaganje drugome, ako na vreme ne završi svoj posao. Ljubav znači zajedništvo u radu i u igri, znači biti zajendo u radosti i boli, u uspesima i neuspesima. Ljubav znači reći jedno drugome šta se misli i šta se oseća. Potrebno je imati zajedničke ciljeve i zajednički težiti za njima. Tako dvoje ljudi postaje jedno; na taj način može uspevati ljubav.
Ljubav se ne upoznaje tek kada nastupe dramatične okolnosti. U nekom pogledu možemo ljubav uporediti sa haljinom. Šta drži zajendo neku haljinu? Nekoliko debelih niti ili hiljade malih uboda? Hiljade malilh uboda drži je zajedno, a to se odnsoi kako na doslovnu haljinu, tako i na duhovne ‘haljine’. Mnogo malih stvari – ono što preko dana govorimo i radimo – ‘odeva’ nas, otkrivajući ko smo mi ustvari. Te duhovne ‘haljine’ se ne skidaju i one nikada ne ostare kao doslovne haljine. (1.Petrova 3,4)
Da li želiš da tvoj brak drži zajedno savršena veza jedinstva? Tada postupaj prema preporuci danoj u Kološanima 3,9.10.12.14: ‘Svucite starog čoveka s delima njegovim i obucite novoga… Obucite se u srdačnu milost, dobrotu, ponisznost, krotost i trpljenje…obucite se u ljubav koja je sveza savršenstva’.