DA li mislite da život ima neki viši smisao? Razmislite o značenju tih reči. Ukoliko viši smisao života ne postoji, onda bi jedini cilj u našem životu bio da se potrudimo da učinimo nešto dobro za druge i da prenesmo svoje genetske karakteristike na sledeću generaciju. Nakon smrti, zauvek bismo prestali da postojimo. To bi značilo da je naš mozak, koji nam omogućava da mislimo, zaključujemo i duboko razmišljamo o smislu života, bio samo slučajni proizvod prirode.
I to nije sve. Mnogi tvrde da Bog ili ne postoji ili da se neće umešati u zbivanja na našoj planeti. U oba slučaja, naša budućnost bi zavisila od političara, visokoobrazovanih ljudi i verskih vođa. Sudeći po njihovim delima u prošlosti, i dalje bi postojali haos, sukobi i korupcija koji ugrožavaju ljudsko društtvo. Ako je to sve tačno, onda bi ljudi imali dobar razlog da žive u skladu s fatalističkim stavom: ‘Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti’ (1.Korinćanima 15,32).
Međutim, u Bibliji stoji nešto sasvim suprotno. ‘U Bogu je izvor života’ (Psalam 36,9). Te reči imaju duboko značenje.
Ukoliko je tačno ono što Biblija kaže, tada život ima pravi smisao. Pošto je naš Stvoritelj pun ljubavi, on obećava onima koji žive u skladu s njegovom voljom jedan drugačiji svet (Propvoednik 12,13). To je svet u kom neće biti haosa, sukoba i korupcije – pa čak ni smrti (Psalam 37,10.11; Isaija 25,6-8).
S obzirom na to, milioni ljui iz celog sveta veruju da sticanje znanja o Bogu i služenje njemu daje životu najviši smisao (Jovan 17,3). Vera u Boga ne temelji se na pustim željama. Dokai govore u prilog tome da je život nastao stvaranjem.