Naš Gospod Isus je obećao da će opet doći. Pred svojim učenicima na Maslinskoj gori je opisao znakove koji će prethoditi njegovom povratku. Svoj veliki proročki govor završio je rečima: „Zato budite gotovi, jer će Sin čovečiji doći u čas kada se ne nadate.“ (Matej 24,44)
Živimo na pragu ovog sudbonosnog i veličanstvenog događaja, zato naša prva briga treba da bude da se za taj događaj pripremimo. U čemu se sastoji ta priprema? Kako se možemo pripremiti za Hristov dolazak?
Isus je rekao: „Verujte Boga i mene verujte. Idem da vam pripravim mesto, i kad otidem i pripravim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja.“ (Jovan 14,1-3)
Vera nije samo neko mišljenje, neka apstraktna teorija. To je poverenju u Boga, čvrsto svedočenje da nas Bog ljubi i da želi da se spasemo. Vera obuhvata poslušnost Božijoj reči. To su dva vesla koja mogu da dovedu čamac našeg spasewa u nebesko pristanište. Hrišćanin koji želi da bude spreman za Hristov dolazak veruje u hrista, veruje u Hristov dolazak i trudi se, Božijom milošću, da svoj život dovede u sklad s Božijom rečju.
Hrišćanin koji želi da je spreman za Hristov dolazak želeće da Spasitelj što skorije dođe, radovaće se njegovom dolasku i ljubiće njegov dolazak. Takav je bio odnos apostola Pavla i svih vernih Hristovih sledbenika u prošlosti prema Hristovom drugom dolasku. Uoči svoje mučeničke smrti u Rimu, apostol Pavle je rekao: „Dobar rat ratovah, trku svrših i veru održah. Dalje, dakle, meni je pripravljen venac pravde, koji će mi dati Gospod u dan onaj, pravedni sudija, ali ne samo meni, nego i svima koji se raduju njegovom dolasku.“ (2 Timoteju 4,8)
Hrišćanin koji želi da bude spreman kada Isus bude došao upućivaće svaki dan molitve Bogu: „Da dođe carstvo tvoje.“ (Matej 6,10) Apostol Jovan završava Otkrivenje koje je poslednja knjiga Svetog pisma, molitvom: „Dođi, Gospode Isuse.“
U pismu vernicima solunske ckrkve apostol Pavle ističe čekanje kao zapovest: „I da čekate njegovog Sina s nebesa, koji vaskrse iz mrtvih – Isusa, našeg osloboditelja od gneva koji će doći.“ (1 Solunjanima 1,10)
Glavni cilj vernika apostolske crkve, a to treba da je i naš cilj, bio je da služe Bogu i da čekaju na Hristov povratak. U ovoj poslanici apostol Pavle stalno naglašava veliku istinu o Hristovom drugom dolasku i potrebu temeljne pripreme. (1 Solunjanima 2,19; 3,13; 4,13-18; 5,23)
Reč čekanje se spominje i u drugim poslanicama. U poslanici Filipljanima čitamo: „A naša je domovina na nebesima odakle i Spasitelja postojano očekujemo.“ (Filipljanima 3,20) Takođe i u poslanici Jevrejima čitamo: „Tako se i Hristos jednom prinese da uzme grehe mnogih, a drugi put će doći ne zbog greha, već da da potpuno spasenje onima koji ga čekaju.“ (Jevrejima 9,28)
Vreme čekanja hrišćanin ne sme provoditi u nemaru. Apostol Jovan piše: „Ko god ima ovu nadu u njega čiste se od greha kao što je On čist.“ (1 Jovanova 3,3)
Jedan propovednik se putujui zaustavio jedne večeri u kući nekog hrišćanina, koji je imao mnogobrojnu decu, mnoge sluge i sluškinje. Domaćin zamoli propovednika da te večeri održi zajedničko bogosluženje sa svim ukućanima. Propovednik je rado pristao, ali pod uslovom da svi budu prisutni. Pre početka bogosluženja postavio je domaćinu pitanje:
-Jesu li sve sluge i sluškinje prisutni?
-Da – odgovorio je domaćin.
-Baš svi? – ponovio je pitanje propovednik.
-Ne baš svi – odgovorio je domaćin – ima jedna devojka koja radi u kuhinji, pere lonce, šerpe i kotlove. Ona je toliko prljava da ne bi bilo prikladno da bude prisutna.
Propovednik je na to rekao:
– Nećemo početi dok ona ne dođe.
Tako je domaćin bio primoran da i nju pozove. Posle bogosluženja, propovednik je zamolio ovu devojku da ostane malo s njima, jer bi želeo da joj nešto kaže. Kada su svi otišli, reko joj je:
-Želeo bih da te naučim jednu molitvu. Hoćeš li da se od danas svaki dan moliš: Gospode, pokaži mi kakva sam?
Ona mu je obećala da će tako činiti. Sledećeg dana propovednik je otputovao, ali posle četrnaest dana opet je, vraćajui se s puta, svratio kod istog domaćina. Pitao ga je kako su njegovi ukućani, a posebno se interesovao kako je ona devojka koju je naučio da se moli: Gospode, pokaži mi kakva sam. Domaćin je odgovorio.
-Svi su dobro, samo na devojka mnogo plače, i danju i noću. Nešto s njom nije u redu.
Propovednik je zamolio da opet malo porazgovara s njom. Kada je došla, rekao joj je:
-Sada želim da te naučim drugu molitvu. Od sada se moli svaki dan: Gospode, pokaži mi kakav si ti.
Ona mu je obećala da će i to činiti.
On je opet otputovao. Posle nekoliko godina ovaj propovednik držao je propoved u velikoj crkvi u tom mestu. Posle propovedi pristupila mu je jedna vesela, uredna, čista i lepo odevena devojka i zapitala ga:
-Da li me poznajete?
On je odgovorio:
-Ne, ne sećam se. Ne znam da li sam vas ikada video.
Na to mu je ona rekla:
-Sećate li se kad stte u ovom mestu u kući gde sam radila držali večernje bogosluženje i učili jednu prljavu devojku da se moli?
-Da, sećam se.
-Ja sam ta devojka. Kad ste me naučili onu prvu molitvu i otišli i kad sam se molila: Gospode, pokaži mi kakva sam. – Gospod mi je svojim Duhom zaista pokazao kakva sam. Videla sam svoje grehe i bila sam toliko žalosna da nisam mogla ni raditi ni spavati. Samo sam mislila na svoje grehe. Tada, kad ste se vratili i kad ste me naučili drugu molitvu: Gospode, nauči me kakav si ti, – Bog mi je otkrio svoju ljubav i ljubav svog Sina Isusa Hrista koji je drage volje umesto mene umro na krstu, koji je moje grehe uzeo na sebe i u zamenu mi dao svoju pravdu. Tada se moje srce ispunilo neiskazanom radošću i ja sam postala srećna hrišćanka. Što više razmišljamo i Hristovoj ljubavi, o lepoti i čistoti njegovog karaktera, to u meni sve više raste želja da postanem slična njemu.
Da, onaj koji želi da se pripremi za Hristov dolazak treba da se moli: „Gospode, pokaći mi kakav sam.“ Gospod će nam svojim Duhom ukazati na naše grehe. Osetićemo pravu žalost zbog tih greha i tada nam neće biti teško da ih priznamo svom Spasitelju u molitvi; a ako smo naneli nepravdu ili štetu bližnjima, bićemo spremni da to zlo, koliko je moguće, ispravimo. Zaista, mi se moramo moliti: Gospode, pokaži mi kakav si ti. Bog nam je u svojoj ljubavi dao svoju Reč – Sveto pismo. Ono nam otkriva Božiju ljubav i ljubav Božijeg Sina, Isusa Hrista, koji je umro da bismo večno živeli. U njemu imamo oproštenje prošlih greha, i On nam svjojim Svetim Duhom pomaže da živimo pravim životom.
Očekuje li On da uklonimo svaki nedostatak, svaku slabost iz svog karaktera? Ili je zadovoljan najmanjim brojem promena? Ovde nailazimo na problem perfekcionizma, verovanja da je još u ovozemaljskom životu čovek sposoban da postigne potpunu slobodu od greha. Iako se perfekcionizam pojavio u Crkvi još od najranijih dana, posebno su ga isticali Džon Veslej i mnogi rani metodisti. Kada su metodisti prepravili ili odbacili tu zamisao, prihvatile su je razne verske zajednice. Gotovo svaka Crkva, u ovo ili ono vreme, susretala se sa tim iskušenjima. Neki perfekcionisti toliko su nepopustljivi prema drugima, toliko netrpeljivi.
Rešenje možemo naći kada shvatimo razlku između savršenstva kao idealnog cilja i savršenstva kao ostvarljivog svršetka. Možemo reći da je razlika između ovih pojmova kao upravljanje brodom prema zvezdi Severnjači i upravljanje prema svetlima udaljene luke u koji se neko nada da će stići. U prvomslučaju, čovek nikada neće stići do Severnjače. Ona ostaje ideal, smernica. Međutim, u drugom slučaju moguće je da neko stigne do stvarnog svetla iz obalskog grada, koje se vidi daleko preko mora. [1]
Ako zahtevamo završenstvo kao potpuni sklad sa Bogom, potpunu identičnost sa Njegovim karakterom, tada, kao u slučaju Severnjače, to niko nikada neće postići. To može biti samo ideal prema kojem ravnamo svoj smer. U tom smislu čitava večnost biće samo neprekidno približavanje Bogu. Mi nikada ne možemo postati Bog, ili bogovi. To bi uništilo našu prirodu.
Ali ako savršenstvo vidimo kao težnju prema nekom stvarnom odredištvu, kao što je bezgrešnost, to postaje teoretski moguće. Međutim, moramo da se upitamo: „Šta smatramo bezgrešnošću?“ Odsustvo svih svesnih i nesvesnih prekršaja Božije volje? Uklanjanje svesnih, ali ne i nesvesnih greha? Nepostojanje grešne prirode? Pismo upozorava protiv sva tri izbora: „Ako kažemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama.“ (1 Jovanova 1,8) Što se tiče dostizanja odredištva savršenstva, Pismo uči da će tek prilikom Hristovog drugog dolaska svaki uticaj greha – uključujući i onaj duhovni – biti uklonjen. „Uzdam se upravo u to da će onaj koji je počeo dobro delo, u vama, dovršiti ga do dana Hrista Isusa.“ (Filipljanima 1,6)
Spasitelja očekujemo, Gospoda svojega Isusa Hrista, koji će preobraziti naše poniženo telo da bude jedano telu slave njegove, po sili da može sve sebi pokoriti. „Ali naša je domovina na nebesima, odakle i Spasitelja očekujemo, Gospoda Isusa Hrista. On će preobraziti naše bedno telo da bude jednako njegovom slavnom telu, po sili kojom može sve sebi podložiti.“ (Filipljanima 3,20.21)
Sa Hristovim dolaskom, mi ćemo stići u luku. Dobro je znati da se biblijsko savršenstvo može shvatiti i kako zrelost. Grčki izraz teleios, često prevođen kao savršen, zapravo znači potpun ili zreo, pre nego bezgrešan. „Ne kao da sam već postigao ili kao da sam već savršen, nego nastojim dohvatiti ga, jer je i mene dohvatio Hristos Isus. Mi koji smo savršeni razmišljajmo dakle ovako, a a ko što drukčije mislite, Bog će vas o tome poučiti.“ (Filipljanima 3,12-15) Kao takav on svedoči o stavu duboke predanosti pre nego o nekoj određenoj visini dostignuća karaktera.
Ako nismo oprezni, taj problem savršenstva skrenuće našu pažnju od prave nauke o spasenju. Konačno, otkupljenje nije utemeljeno na razvoju karaktera, već na onome što je Bog učinio. Božija milost nas vodi na pravi put, ostvarujući obnovljenje karaktera.
„Po tom nam je dao dragocena i najveća obećanja, da po njima budete dionici božanske naravi, jer ste umaknuli pogubnoj požudi sveta.“ (2 Petrova 1,4) Sve dok prohvataju Hristovu milost, vernici imaju puno Božije odobaravanje i podršku. „Stoga nema sada nikakve osude onima koji su u Hristu Isusu.“ (Rimljanima 8,1) „Zaista, postali smo zajedničari Hristovi, samo ako početno pouzdanje čvrsto održimo do kraja. Zaista, on je jednim prinosom usavršio zauvek one koji bivaju posvećeni.“ (Jevrejima 3,14; 10,14)
Nijedno od ovoga što je pomenuto ne znači da ne gledamo prema Severnjači. Ali iako je hristoliko ponašanje veoma važno, realno gledajui, sadašnji život nije nam dovoljan da stignemo ni do luke. To, međutim, ne znači da ne možemo prihvatiti i ukloniti proces lečenja.
Kada nam jednom oprosti i prihvati nas, Bog svojim Duhom počinje da deluje u nama, preobražavajui i menjajući nas telesno, mentalno, društveno i duhovno u ljude koje je stvorio prema svom obličju. „Jer od istoka sunčeva do zapada veliko će biti moje ime među narodima, i posvuda će se žrtvovati mojemu imenu i prinosiće se čisti prinos. Jer će veliko biti moje ime među nrodima, veli Gospod nad vojskama.“ (Malahija 1,11)
Novi život koji je Bog usadio u nas ima mnoge odlike telesnog života. Život je stalno u takmičenju sa smrću. On za svoj napredak zahteva negu, brigu i pažnju. Disciplina ima veliki udeo u životu. Ne treba da se bojimo discipline. To je jedini način na koji možemo da živimo jače od nagona. Ne treba da se iznenadimo kada otkrijemo da je disciplina važan deo hrišćanskog življenja. Dakle, ne bi trebalo da budemo obeshrabreni kada prolazimo kroz borbu. Ponekad realnost vere izgleda jasno i shvatljivo, lako privlači i osvaja našu prednost. Drugi put može se činiti nejasnim i zamagljenim, čak nestvarnim i opterećenim nepravdom i bezosećajnošću koja se pokazuje svuda oko nas.
Isus je izneo jednu priču – priču o deset devojaka, u kojoj je pokazao kakva opasnost preti mnogim hrišćanima koji su zadovoljni sa delimičnom pripremom, a sa druge strane, pokazao je u čemu se sastoji prava priprema za njegov drugi dolazak.
„Tada će carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i iziđoše u susret mladoženji. Pet od njih behu nerazumne a pet mudre. Jer nerazumne uzevši svoje svetiljke ne uzeše sa sobom ulja; a mudre uzeše ulje u posudama sa svojim svetiljkama. Pošto je mladoženja odocneo, zadremaše sve i zaspaše. A o ponoći nasta vika: evo mladoženje, iziđite mu u susret. Tada ustaše sve one devojke i urediše svoje svetiljke. A nerazumne rekoše mudrima: dajte nam od svoga ulja, jer se naše svetiljke gase. Ali mudre odgovoriše: da ne bude malo nama i vama, idite bolje trgovcima i kupite sebi. Kada su one otišle da kupe, dođe mladoženja i one spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A kasnije dođoše i ostale devojke govoreći: gospodaru, gospodaru, otvori nam. Ali on odgovori i reče: zaista vam kažem, ne poznajem vas. Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa.“ (Matej 25,1-13)
Ovu priču Isus je izgovorio pošto je održao svoj važan proročki govor u kome je opisao znakove koji će prethoditi njegovom drugom dolasku.
Mladoženja o kome je ovde reč predstavlja Hrista i njegov drugi dolazak. Devojke predstavljaju hrišćane koji veruju u Hristov drugi dolazak i taj doalazak očekuju. Mudre devojke imaju svetiljke i rezervišu količinu ulja. Ove devojke predstavljaju hrišćane koi se temeljno pripremaju za Hristovo dolazak. Lude ili nerazumene devojke ponele su samo svetiljke a nisu imale rezervnu količinu ulja. Nisu predvidele mogućnost da bi ženik mogao zakasniti. Ove nerazumen devojke predstavljaju površne hrišćane, koje će Hristov dolazat zateći nespremne.
Mladoženja doalzi u pola noći. Ponoć predstavlja duhovnu tamu koja će pokrivati svet uoči Hristogov dolaska. Uoči Hristovog dolaska, svet će zaista biti pokriven gustom duhovnom tamom. (Isaija 60,2)
U kritičnom času nerazumne devojke traže od mudrih da im uzajme ulje, da bi napunile svoje svetiljke i izašle pred mladoženju. Kada im to one odbiju, one odlaze trgovcima. Pokušaj nerazumnih devojaka da u poslednji čas nabave ulje predstavlja nekoristnost pokušaja da se poslednjeg časa pripremimo za susret sa našim Gospodom, a vreme milosti je prošlo.
Svadba predstavlja blaženstvo u Božijem carstvu; primanje mudrih devojaka je slično primanju pravih Hristovih sledbenika u carstvo slave, a odbacivanje nerazumnih prestavlja isključenje površnih hrišćana i nevernih iz Carstva Božijeg.
Čas dolaska nam nije poznat. Upravo zato Isus kaže: „Zato i vi budite spremni; jer Sin čovečiji dolazi u čas koji se ne nadate.“ (Matej 24,44) Kakva treba da je naša priprema ako želimo da nas Hristov dolazak ne iznenadi? Naša priprema traba da je temeljita, stalna i lična.
Primer mudrih devojaka ilustruje nam takvu pripremu. Mudre devojke su pošle da dočekaju ženika. Ponele su sa sobom svetiljke i dovoljnu količinu ulja. Svetiljka predstavlja Bižiju reč. Psalmista David je uskliknuo: „Reč je tvoja svetiljka mozi mojoj i svetlost stazi mojoj.“ (Psalam 119,105)
Moramo poznavati Hrista i istine koje su sadržane u Svetom pismu. Ni Hrista ni ove uzvišene istine ne možemo upoznati bez Svetog pisma. Nije dovoljno da imamo Sveto pismo. Mnogi ga imaju negde na polici, pokriveno prašinom. To im neće ništa pomoći. Moramo ga čitati, proučavati sa molitvom, da bigmo ga razumeli i svoj život doveli u sklad sa učenjem koje se u njemu nalazi. „Blago onome koji čita i onima koji slušaju reči ovoga proroštva i drže što je napisano u njemu, jer je vreme blizu.“ (Otkrivenje 1,3)
Mudre devojke su imale i dovoljnu količinu ulja. Ulje u Svetom pismu predstavlja Svetoga Duha. (Zaharija 4,1-6) Bog je spreman da da Svetog Duha svakme koji je odlučio da se preda Bogu i da svoju volju potčini njegovoj. „Za to smo svedoci mi i Sveti Duh kojega Bog dade svima koi se njemu pokoravaju.“ (Dela 5,32) Sveti Duh je svakome od nas neophodno potreban ako želimo da se pripremimo za Hristov dolazak. Samo On može da rasvetli naš um, tako da razumemo Božiju volju otkrivenu u Svetom pismu i da probudi u nama želju da je izvršavamo. A pravi hrišćani su upravo oni koji tvore Božiju volju. Isus je rekao: „Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode! Ući u carstvo nebesko, nego onaj koji vrši volju Oca moga koji je na nebesima.“ (Matej 7,21)
Bez Svetog Duha poznavanje Božije reči nema nikakve vrednosti. Nauka o istini, ako nije praćena Svetim Duhom, ne može oživeti dušu i posvetiti srce. Čovek može poznavati Božije zapovesti i Božija obećanja, ali ako Sveti Duh ne usadi istinu u srce, karakter se neće promeniti. Bez pomoći Svetoga Duha čovek ne može razlikovati istinu od zablude i lako će podleći lažnim učenjima.
Sveti Duh rasvetljuje naš um, budi u nama želju da služimo Bogu i jača našu volju da ispunjavamo njegove zapovesti. Na taj način On nas našom poslušnošću Božijoj reči preporađa i posvećuje. Tako nas priprema i osposobljava za Božije carstvo.
Mudre devojke su se lično pripremale. Tako i naša priprema treba da bude lična. Nije dovoljno što se nalazimo u društvu onih koi su se temeljno pripremali. Svako od nas treba da se lično pripremi za Hristov dolazak. Ljudi se ne spasavaju u gomili, kao što nema ni suđenja gomili. Ne spasava nas naše ime, naše formalno pripadanje crkvi, već krv Jagnjeta, Isusa Hrista.
Isus je završio priču o deset devojaka svečanom opomenom: „Budite dakle budni, jer ne znate ni dana ni časa.“ (Matej 25,13)
Ljudi koji odgovaraju na poziv Božijeg Duha često nailaze na poteškoće i protivljenja koja potiču i od najbližih. To su trenuci probe, trenuci kada se Božijem Duhu odgovara sa DA ili Ne.
Pre trideset godina, jedan mladi mašinista čuo je za vest Evanđelja i prihvatio je. On je petnaest godina verno služio Bogu dok je najdaz njegova supruga odlučila da mu se pridruži.
-Odlučila sam da prihvatim Evanđelje zahvaljujući Božijoj ljubavi koja mi se otkrivala životom moga muža, preko njegovih postupaka prema deci i meni, pomoću njegove ljubaznosti i velikog truda da istinu podeli sa nama, u njegovom dobrom ponašanju u domu.
Da je njen suprug čekao da mu se najpre pridruže supruga i deca, pa da tek onda odluči da služi Bogu, možda bi još i sada čekao.
Ako sada osećaš da te Bog poziva da Mu služiš, ne oklevaj sa odgovorom. Možda te najbliži u domu ne shvataju. Možda i ne znaju ono što ti znaš, jer Božiji Duh još nije našao mesta u njihovim srcima. Milošću Božijom reci Isusu: Idem napred. Moli se da Sveti Duh obavi posao u tvome srcu. U večno Božije carstvo ne može se ući ni verom majke, ni oca, niti bilo čijom verom.
Hristos svakog pojedinačno zove da Ga sledi i svako tu odluku mora sam doneti. Ako u svom srcu čuješ da te Božiji Duh poziva, neka sam Bog učini da odgovoriš – DA.
Pesnik Karosa izražava to ovako: „Isu, veliko Sunce, nikada ne gubi iz vida onoga koga je jednom svojim zracima obasjao. Možete ga zaboraviti, možete ga se odreći, to ne menja ništa; On je zakopan i u najmračnijim srcima, i svakoga časa može ponovo vaskrsnuti.“ [2]
Na kraju, molimo svi zajedno: Oče nebeski, nas sačuvaj u Hristu, Hrista sačuvaj u nama. Slava jedinome Bogu: Ocu i Sinu i Svetom Duhu. Amin.