KAKO je bilo živeti među Jevrejima nakon uništenja Jerusalima? Jeremija daje delimičan opis u Tužbalicama 2,9. Gradske zidine koje su nekada štitile grad bile su razvaljene, a možda se isto desilo i s gradskim kapijama. Ali još gore od toga, u gradu nije bilo zakona. Da li je Jeremija mislio da su preživeli sad postali jedna razjarena rulja? Verovatno nije ukazivao na to već na gubitak duhovne sigurnosti i utehe koju su Jevreji nekad imali kada su ih verni proroci i sveštenici poučavali Božjem zakonu. Sada su tu bili samo lažni prorocio, čije bezvredne i isprazne vizije nisu poticale od Boga (Tužbalice 2,14).
Neko ko je isključen iz crkvene zajednice možda se nalazi u sličnoj situaciji. Sada je odsečen od prijatnog društva duhovne braće i sestara, kao i od brižne podržke sveštenstva. Lišio je sebe spasonosne duhovne pouke koju je nekada primao. U svetu, gde nema Božjeg zakona, verovatno oseća veliki gubitak. Međutim, on se može vratiti Bogu i ponovo doživeti velike blagoslove (2.Korinćanima 2,6-10). Pa ipak, moramo se složiti da je mnogo bolje da uvek budemo poslušni Bogu i da nam se nikada ne desi da budemo bez njegovog zakona.