Najteža stvar u vezi Hrišćanskog koncepta Trojstva je taj da ne postoji način da se ono adekvatno objasni. Trojstvo je koncept koji je za bilo koje ljudsko biće nemoguće u potpunosti shvatiti, a kamoli objasniti. Bog je definitivno veći od nas, samim tim ne treba da očekujemo da smo u stanju da ga u potpunosti razumemo. Biblija uči da je Otac Bog, da je Isus Bog i da je Sveti Duh Bog. Biblija takođe uči da postoji samo jedan Bog. Iako možemo da shvatimo neke odnose između različitih osoba Trojstva, u krajnjoj liniji, ono je neshvatljivo ljudskom umu. Međutim to ne znači da ono nije tačno ili da se ne osniva na Biblijskom učenju.

Imajte na umu dok proučavate ovu temu da reč “Trojstvo” nije korišćena u Pismu. Ovo je termin koji je korišćen u pokušaju da se opiše trojedini Bog, činjenica da postoje 3 koegzistirajuće, večne osobe koje čine Boga. Treba da shvatite da ovo NIJE ni na koji način sugestija o 3 Boga. Trojstvo je 1 Bog u tri osobe. Ne postoji ništa pogrešno ako se koristi termin “Trojstvo” iako reč nije nađena u Bibliji. Jednostavnije je reći reč “Trojstvo” nego “3 koegzistirajuće večne osobe koje čine Boga.” Ako ovo predstavlja problem za tebe, možeš da razmotriš ovo: reč deda nije korišćena u Bibliji isto tako. A opet, mi znamo da je bilo deda u Bibliji. Avram je bio deda Jakovu. Tako da, nemoj da se zakačiš samo za termin “Trojstvo”. Ono što je stvarno bitno, je da koncept predstavljen rečju “Trojstvo” postoji u Pismu. Uz ovaj širok uvod, biće dati Biblijski stihovi u diskusiji o Trojstvu.

1) Postoji jedan Bog: Peta Mojsijeva 6:4; 1 Korinćanima 8:4; Galatima 3:20; 1 Timoteju 2:5.

2) Trojstvo podrazumeva tri Ososbe: Prva Mojsijeva 1:1; 1:26; 3:22; 11:7; Isaija 6:8; 48:16; 61:1; Matej 3:16-17; Matej 28:19; 2 Korinćanima 13:14. U odlomcima iz Starog zaveta, poznavanje Jevrejskog je od pomoći. U prvoj Mojsijevoj 1:1, imenica “Elohim” je korišćena u množini. U Prvoj Mojsijevoj 1:26; 3:22; 11:7 i Isaiji 6:8, korišćena je zamenica “nas”(mi) u množini. Nema sumnje da “Elohim” i “nas” se odnosi na više od dve osobe. Na Engleskom, postoje samo dve forme, jednina i množina. U Jevrejskom, postoje, jednina, dvojina i množina. Dvojina je SAMO za dva. U jevrejskom ova dvojna forma je kororišćena za stvari koje dolaze u paru kao oči, uši, i ruke. Reč “Elohim” i zamenica “nas” su u množini – definitivno više od dva – i mora se odnositi na tri ili više (Otac, Sin i Sveti Duh).

U Isaiji 48:16 i 61:1, Sin govori o Ocu i Svetom Duhu. Uporedite Isaiju 61:1 sa Lukom 4:14-19 da vidite da je to Sin koji govori. Matej 3:16-17 opisuje događaj Isusovog krištenja. U ovom se vidi Bog Sveti Duh kako silazi na Boga Sina dok Bog Otac proglašava svoje zadovoljstvo Sinom. Matej 28:19 i 2 Korinćanima 13:14 su primeri 3 različite osobe Trojstva.

3) Članovi Trojstva prepoznaju jedan drugog kao jedno u različitim pasusima: U Starom zavetu, “GOSPOD” je prepoznat od “Gospoda” (Prva Mojsijeva 19:24; Osija 1:4). “GOSPOD” ima “Sina” (Psalam 2:7, 12; Priče Solomonove 30:2-4). Duh je prepoznat od “GOSPODA” (Četvrta Mojsijeva 27:18) i od “Boga” (Psalam 51:10-12). Bog Sin je prepoznat od Boga Oca (Psalam 45:6-7; Jevreji 1:8-9). U Novom Zavetu, u Jovanu 14:16-17 Isus govori Ocu o slanju Pomoćnika, Duha Svetog. Ovo pokazuje da Isus nije sebe smatrao Ocem ili Svetim Duhom. Uzmite u obzir sva druga mesta u Evanđeljima kada Isus govori sa Ocem. Da li je On pričao sam sa sobom? Ne. On je govorio sa drugom osobom Trojstva – Ocem.

4) Svaka osoba Trojstva je Bog: Otac je Bog: Jovan 6:27; Rimljani 1:7; 1 Petrova 1:2. Sin je Bog: Jovan 1:1, 14; Rimljani 9:5; Kološani 2:9; Jevreji 1:8; 1 Jovanova 5:20. Sveti Duh je Bog: Dela 5:3-4; 1 Korinćani 3:16 (Onaj koji prebiva je Sveti Duh – Rimljani 8:9; Jovan 14:16-17; Dela 2:1-4).

5) Potčinjenost unutar Trojstva: Pismo pokazuje da je Sveti Duh potčinjen Ocu i Sinu a Sin je potčinjen Ocu. Ovo je jedan unutrašnji odnos koji ne poriče božanstvo bilo koje osobe Trojstva. Ovo je jednostavno oblast u kojoj naš ograničen um ne može da razume sve što se tiče beskonačnog Boga. U vezi Sina vidi: Luka 22:42; Jovan 5:36; Jovan 20:21; 1 Jovanova 4:14. U vezi Duha vidi: Jovan 14:16; 14:26; 15:26; 16:7 i posebno Jovan 16:13-14.

6) Uloge individualnih članova Trojstva: Otac je krajnji izvor ili uzrok: 1) univerzuma (1 Korinćanima 8:6; Otkrivenje 4:11); 2) božanskog otkrivenja (Otkrivenje 1:1); 3) spasenja (Jovan 3:16-17); i 4) Isusovog ljudskog dela (Jovan 5:17; 14:10). Otac je taj koji INICIRA sve ove stvari.

Sin je posrednik kroz koga Otac čini sledeće stvari: 1) stvaranje i održavanje univerzuma (1 Korinćanima 8:6; Jovan 1:3; Kološanima 1:16-17); 2) božansko otkrovenje (Jovan 1:1; Matej 11:27; Jovan 16:12-15; Otkrivenje 1:1); i 3) spasenje (2 Korinćanima 5:19; Matej 1:21; Jovan 4:42). Otac čini sve ove stvari kroz Sina koji je Njegov posrednik.

Sveti Duh je onaj kroz koga Otac čini sledeća dela: 1) stvaranje i održavanje univerzuma (Prva Mojsijeva 1:2; Jov 26:13; Psalam 104:30); 2) božansko otkrivenje (Jovan 16:12-15; Efescima 3:5; 2 Petar 1:21); 3) spasenje (Jovan 3:6; Tit 3:5; 1 Petrova 1:2); i 4) Isusova dela (Isaija 61:1; Dela 10:38). Znači Otac čini sve ove stvari, silom Svetog Duha.

Ni jedna od popularnih ilustracija nije u potpunosti tačan opis Trojstva. Jaje (ili jabuka) nije dobra ilustracija jer su ljuska, žumance i belance delovi jajeta a ne jaje za sebe. Otac, Sin i Sveti Duh nisu delovi Boga, svaki od njih je Bog. Ilustracija sa vodom je malo bolja ali još uvek nedovoljno adekvatna da opiše Trojstvo. Tečnost, vodena para i led su tri forme vode. Otac, Sin i Sveti Duh nisu forme Boga, svaki od Njih je Bog. Tako da, dok nam ove ilustracije mogu dati sliku Trojstva, slika nije u potpunosti ispravna. Jedan beskonačan Bog se ne može u potpunosti opisati jednom ograničenom ilustracijom. Umesto da se fokusiraš na Trojstvo, pokušaj da se usmeriš na činjenicu Božije veličine i beskonačno više prirode od naše. “O dubino bogatsva i mudrosti, i znanja Božijeg! Kako su nedokučljivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi! Jer ko je upoznao Gospodnju misao? Ili ko je bio Njegov savetnik?” (Rimljani 11:33-34)