Molitva dana: Bože, radi našeg otkupljenja Ti si svoga Jedinorođenoga Sina predao u smrt na krstu i njegovim slavnim vaskrsenjem nas oslobodio sile neprijatelja; daj da svakodnevno umiremo grehu, da bismo zauvek mogli živeti sa Njim u radosti Njegovog vaskrsenja; po istom Gospodu našemu Isusu Hristu, Sinu Tvome, koji sa Tobom i Svetim Duhom živi i caruje, jedan Bog, sada i doveka. Amin.
Čitanja: Isaija 65,17-25; Psalam 118,1.2.14-24; 1.Korinćanima 15,19-26; Luka 24,1-12 ili Jovan 20,1-18;
Vaskrsenje Gospoda Hrista potisnulo je sva dela, sva čuda, svu dogolgotsku biografiju Hristovu, i silom svoje neizmerne vrednosti nametnulo sebe za centar Hrišćanstva. Ako se Hrišćanstvo može svesti na događaj, onda je taj događaj – Vaskrsenje Hristovo. Ako se Hrišćanstvo može sabrati u jedan dan, onda je taj dan – ne dan rođenja Isusovog, već dan vaskrsenja Isusovog. Ako Hrišćanstvo ima početak u vremenu, onda ono počinje ne od Vitlejema, već od Vaskrsenja. Svojom neobičnom i neodoljivom stvarnošću fakt vaskrsenja Hristovog postaje temelj hrišćanske propovedi. Ono je osnovni fakt; ne pođe li se od njega, ne može se pronići u složenu tajnu Ličnosti Hristove. Vaskrsenjem se objašnjava Ovaploćenje. Do vaskrsenja Gospod Hristos je učio o večnom životu; vaskrsenjem je dokazao da je On – večni život. Sva Njegova nauka – u vaskrsenju dobija opitnu, eksperimentalnu potvrdu i objašnjenje. Ne primi li čovek tu najočigledniju potvrdu, očiglednija mu se neće dati.
Činjenica o vaskrsenju našega Gospoda počiva na dokazu kojeg ni jedan nevernik nikada neće moći da razjasni. Njega su potvrdila svedočanstva svih vrsta, sorte i opisa. Jasna, nenameštena priča o kojoj pisci svetih Jevanđelja govore, ne može se opovrgnuti. Što se više ispituju argumenti, tim više je ovaj događaj neobjašnjim, osim ako ga ne prihvatimo kao istinu. Ako odlučimo da poričemo istinu ovog izveštaja na taj način možemo da poričemo sve na svetu.
Držimo se čvrsto Hristovog vaskrsenja kao jednog od stubova Jevanđelja. Ono treba da proizvede u našem umu čvrsto uverenje o istinitosti hrišćanstva. Naša vera se ne temelji samo na gomili tekstova i doktrina. Temelji se na snažnoj činjenici koje skeptici nikada neće moći opovrgnuti. Ona treba da nas uveri u sigurnost vaskrsenja naših tela posle smrti.
Zar ne vidimo oko nas u hrišćanskim crkvama veliku neveru, dalko nerazumniju i još više za osudu nego što je to bilo među apostolima? Zar ne vidimo opšti nedostatak vere? Zar ne vidimo gomilu hrišćana koji izgleda ne veruju da je Hristos ustao iz mrtvih i koji ne veruju da će On ponovo doći da sudi svetu? Bolna pitanja.
Alfa i Omega vaskrsenja je Vaskrsla Ličnost Bogočoveka Hrista. Njome je predestiniran sam fakt i sam proces sveopšteg vaskrsenja. Hristov mučni podvig spasenja sveta krunisan je Vaskrsenjem Njegovim iz mrtvih. Zato Vaskrsenje Njegovo beznadežno srce čovekovo ispunjuje živom nadom, nebivalom nadom i radošću (1 Petrova. 1,3). Bez Hristovog Vaskrsenja: život bi bio besmislen, stradanja bi bila neopravdiva, patnje bi bile neiskupljive. Ako Hristos ne usta – uzalud vera naša (1 Korinćanima 15,14), uzalud nauka, uzalud filosofija, uzalud stradanja, uzalud – sav život.
Hristos vakrse iz mrtvih, smrću smrt uništi i mrtvima u grobovima život darova.
Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!