Molitva dana:
Izlij svoju milost u naša srca, o Gospode, da mi koji znamo utelovljenje Tvoga Sina Isusa Hrista, objavljeno od anđela Devici Mariji, možemo Njegovim krstom i mukom biti dovedeni do slave Njegovog vaskrsenja; koji živi i caruje sa Tobom, u jedinstvu Svetoga Duha, jedan Bog, sada i zauvek. Amin.
Čitanja dana: Isaija 7,10-14; Psalam 45; Jevrejima 10,4-10; Luka 1,26-38;
(Razmišljanje na temelju Lukinog evanđelja 1,26-38)
U navedenim stihovima vidimo objavu veličanstvenog događaja koji se dogodio na ovom svetu – otelotvorenje i rođenje našge Gospoda Isusa Hrista.
Anđeo koji je najavio Njegov dolazak poslat je u mali grad u Galileji, u Nazaret. Žena kojoj je pripala čast da bude majka je očigledno bila veoma ponizna. Prvi dolazak Mesije bio je dolazak poniznosti.
Uslovi života koje je sam Isus dobrovoljno izabrao za sebe uvek se moraju posmatrati sa strahopoštovanjem. Težnja u današnje vreme da se klanjamo pred bogatim ljudima i da pravimo idole od novca pažljivo se mora obeshrabrivati i odbijati.
Jezik kojim se anđeo obratio Mariji je veoma upečatljiv. Moramo priznati da nijedna žena nije bila toliko počastvovana kao majka našeg Gospoda. Očigledno je da je samo jedna žena od bezbroj miliona žena na zemlji, mogla biti sredstvo gde je Bog mogao biti utelovljen i Devica Marija je imala tu uzviženu privilegiju da bude ta žena. Kroz jednu ženu, greh i smrt su u početku doneti na svet. A time što je jedna žena nosila dete, život i besmrtnost su ugledali svetlo dana prilikom Hristovog rođenja. Nije čudno što je ova žena nazvana blagodatnom i blagoslovenom.
‘Blagoslovena je utroba koja te je nosila’, rekla je jedna žena. Ali kakav je odgovor Isus dao? ‘Zaista, blagosloveni su oni koji slušaju reč Božiji i izvršavaju je.’ (Luka 11,27) ‘Jer ko izvrši volju Božiju onaj je moj brat i sestra moja i mati moja’ (Marko 3,35).
U odlomku vidimo objašnjenje koje je anđeo dao Mariji. Isus je doneo sa sobom veliko spasenje. Prikazao je sebe kao Proroka većeg od Mojsija. On je uzvišeni Prvosveštenik. Biće uzvišeniji još više kada postane Kralj. Isus je jednak sa Ocem u svim stvarima. On je za svu večnost Sin Božiji. On je kao takav poznat i prihvaćen od strane Crkve. Mesija se mora priznati i slaviti kao jednak sa samim Bogom.
Pre Njegovog uzvišenog carstva, carstvo ovog sveta jednog dana će biti srušena. Kao Nineva i Vavilon, Egipat, Tir i Kartagina, ona će nestati jednog dana i sveti Najuzvišenijeg će preuzeti carstvo. pred Isusom će se jednog dana svako koleno saviti i svaki jezik priznati da je On Gospod. Samo će Njegovo carstvo biti večno i Njegova vladavina nikada neće prestati (Danilo 7,14.27)
Hrišćani bi trebali često da razmišljaju o ovom obećanju i da se njime teše. Strpljivo moramo čekati taj blagosloveni dan, paziti i moliti se.
Nema greha koji je toliko crn i loš da ne bi bio oprošten (sem hule na Duha Svetoga). Nema srca koje je toliko tvrdo ili grešno da se ne bi promenilo. Nema iskušenja koje je previše teško. Milost Božija nam je dovoljna.
Sveta Devica je bila spremna da rizikuje sve opasnosni i iskušenja. Ona ne postavlja nikakva pitanja. Ne pominje druge stvari. Ona prihvata čast koja joj je data sa svim opasnostima i nelagodnostima koje slede. ‘Evo sluškinje Gospodnje’
Hajde da i mi u našim svakodnevnom praktičnom hrišćanstvu primenjujemo iste blagoslovene principe vere koje ovde vidimo kod Device Marije. Hajde da budemo voljni da idemo bilo kuda, da uradimo sve, da budemo bilo šta, šta god je potrebno u tom momentu sve dok je Božija volja jasna i put dužnosti otvoren. Sva rasprava sa Bogom posle otkrivanja Njegove volje proizilaze iz neverstva. Ne postoji bolji dokaz vere nego predati svu silu razuma i volju našem Stvoritelju i bez ikakvih pitanja slepo slediti put kojim nas On vodi.
Slava Ocu i Sinu i Svetom Duhu. Kako je bilo na početku, tako i sada i u vekove vekova. Amin.