Predrasude su poput virusa. On ugrožava zdravlje osobe a da ona možda nije ni svesna da je zaražena.

Ljudi mogu imati predrasude ne samo prema onima koji pripadaju drugoj nacionalnosti, rasi, plemenu ili jezičkoj grupi, već i prema onima koji su druge veroispovesti, drugog pola ili društvenog statusa. Neki formiraju loše mišljenje o nekome na osnovu njegovih godina, obrazovanja, invaliditeta ili fizičkog izgleda. Pa ipak, svi oni i dalje smatraju da nemaju nikakvih predrasuda.

Da li ste i vi zaraženi predrasudama? Većina nas lako zapaža predrasude kod drugih, ali ih teško prepoznaje kod sebe. Činjenica je da svi imamo neke predrasude. Prema rečima profesora sociologije Dejvida Vilijamsa, kada ljudi sretnu nekoga ko pripada grupi o kojoj već imaju loše mišljenje, „prema njemu se ponašaju drugačije a da toga nisu ni svesni“.

Na primer, u jednoj od balkanskih zemalja iz koje potiče Jovica živi i jedna manjinska grupa. On iskreno kaže: „Mislio sam da među njima nema dobrih ljudi. Ali nisam smatrao da imam predrasude. Na kraju krajeva, verovao sam da je to što ljudi govore o njima istina.“

Mnoge vlade donose zakone kojima se bore protiv rasizma i drugih oblika predrasuda. Pa ipak, predrasude i dalje postoje. Zašto? Zato što zakoni regulišu samo postupke. Oni ne mogu kontrolisati misli i osećanja. A kolevka predrasuda su upravo um i srce. Da li je onda borba protiv predrasuda unapred izgubljena bitka? Ima li leka protiv predrasuda?

Problem

Predrasude se često zasnivaju na informacijama koje nisu proverene. Pogledajmo sledeće primere:

  • Neki poslodavci smatraju da žene ne mogu dovoljno dobro obavljati poslove u oblasti nauke i tehnike.

  • U srednjovekovnoj Evropi, Jevreji su bili optuženi da truju izvore i šire bolesti. Tokom nacističkog režima ponovo su bili optuženi, ali ovog puta za ekonomsku krizu u Nemačkoj. I u jednom i u drugom slučaju Jevreji su bili žrtve ekstremnih predrasuda, a neke od posledica vide se i danas.

  • Mnogi smatraju da su svi koji imaju neke fizičke nedostatke nesrećni ili ogorčeni.

Ljudi koji veruju u takve stvari ponekad iznose primere ili navodne dokaze koji potvrđuju takve predrasude. A svakoga ko misli drugačije smatraju neznalicom.

Biblijsko načelo

„Nije dobro da čovek bude bez znanja.“ (Poslovice 19,2)

Šta to znači? Nepoznavanje činjenica vodi do loših odluka. Ako se umesto na činjenice oslanjamo na neproverene informacije, pogrešno ćemo prosuđivati ljude.

Zašto je važno znati činjenice

Ako se potrudimo da upoznamo ljude, manje su šanse da ćemo prihvatiti neko  preovladavajuće mišljenje o njima koje je u suštini pogrešno. I kada shvatimo da loše stvari koje se pričaju o nekoj grupi ljudi nisu tačne, vrlo je verovatno da ćemo dovesti u pitanje i ono što smo čuli o nekim drugim grupama ljudi.

Šta možete učiniti

  • Nemojte zaboraviti da ljude ne treba generalizovati. Ono što se može reći za neku grupu ljudi ne mora da važi i za svakog pojedinca koji joj pripada.

  • Uzmite u obzir da verovatno dosta toga ne znate o izvesnoj grupi ljudi.

  • Pokušajte da informacije saznate iz pouzdanog izvora.

Problem

Ako preveliki naglasak stavljamo na to koliko se drugi razlikuju od nas, mogli bismo na te razlike početi da gledamo kao na mane. Zato bismo one koji su drugačiji od nas mogli smatrati manje vrednima. Ako smo stekli negativan stav prema nekim ljudima, biće nam teško da budemo saosećajni prema njima. Nedostatak saosećanja može biti pokazatelj toga da imamo jedan veći problem – predrasude.

Biblijsko načelo

„Radujte se sa onima koji se raduju, plačite sa onima koji plaču.“ (Rimljanima 12,15)

Šta to znači? Ovo načelo se može sažeti u dve reči – budite saosećajni. Saosećanje je sposobnost da zamislimo kako bi nam bilo u tuđoj koži i da osećamo ono što i ta osoba oseća.

Zašto je dobro biti saosećajan

Kada saosećamo sa nekim, postajemo svesni koliko toga imamo zajedničkog. Uviđamo da se on ili ona osećaju isto kao i mi i da možda čak reaguju na isti način. Saosećanje nam pomaže da shvatimo da su svi ljudi, odakle god da potiču, deo jedne velike ljudske porodice. Što se više usredsredimo na sličnosti, lakše ćemo videti njihove dobre strane.

Saosećanje će nam pomoći i da poštujemo druge. An-Mari iz Senegala nekada je s nipodaštavanjem gledala na ljude iz nižih društvenih slojeva. Ona kaže kako joj je saosećanje pomoglo: „Kada sam videla koliko im je život težak, pitala sam se kako bih se ja osećala na njihovom mestu. Shvatila sam da nisam ništa bolja od njih samo zato što imam viši položaj u društvu – položaj koji nisam ničim zaslužila niti sam mogla da ga biram.“ Dakle, ako se trudimo da shvatimo sa čime se drugi bore, nećemo ih kritikovati, već ćemo ih razumeti.

Šta možete učiniti

Pokušajte da se usredsredite na sličnosti koje imate sa ljudima koji pripadaju grupi o kojoj nemate dobro mišljenje. Na primer, zamislite kako se osećaju…

Saosećanje nam pomaže da shvatimo da su svi ljudi deo jedne velike ljudske porodice

  • dok ručaju sa svojom porodicom

  • na kraju napornog radnog dana

  • dok se druže sa prijateljima

  • dok slušaju omiljenu muziku

Zatim zamislite da se vama dešava isto što i njima. Pitajte se:

  • Kako bih reagovao ako bi me neko ponižavao?

  • Kako bih se osećao ako bi me neko osuđivao pre nego što me upozna?

  • Ako bih pripadao toj grupi ljudi, kako bih želeo da se drugi ophode prema meni?

Problem

Egoizam često vodi do predrasuda. Egoistična osoba ima previsoko mišljenje o sebi, a one koji su drugačiji od nje smatra manje vrednima. Svako može upasti u tu zamku. Enciklopedija Britanika kaže: „Većina ljudi u manjoj ili većoj meri smatra da je njihova kultura – njihov način života, kuhinja, način oblačenja, navike, verovanja, vrednosti i slično – bolja od drugih.“ Kako možemo izbeći da podlegnemo takvom pogrešnom načinu razmišljanja?

Biblijsko načelo

„Budite ponizni i smatrajte druge većima od sebe.“ (Filipljanima 2,3)

Šta to znači? Da ne bismo imali previsoko mišljenje o sebi moramo naučiti da budemo ponizni. Poniznost nam pomaže da uvidimo da je svako u nečemu bolji od nas. Nijedna grupa ljudi ne može da kaže da je u svemu najbolja.

Pogledajmo jedan primer. Stefan je odrastao u jednoj komunističkoj zemlji ali je uspeo da iskoreni predrasude prema ljudima  iz zemalja sa drugačijim režimom. On kaže: „Mislim da je u borbi protiv predrasuda veoma važno da druge smatramo boljima od sebe. Ja ne znam sve i od svakoga mogu nešto da naučim.“

Šta možete učiniti?

Pokušajte da realno sagledate sebe i priznajte sebi da i vi grešite. Budite svesni da su drugi u mnogo čemu bolji od vas. Nemojte polaziti od pretpostavke da svi ljudi iz neke grupe imaju iste mane.

Nemojte donositi negativne zaključke o nekome ko pripada određenoj grupi ljudi, već se pitajte:

Budite svesni da su drugi u mnogo čemu bolji od vas

  • „Da li je to što mi smeta kod neke osobe zaista nešto loše ili je samo drugačije?“

  • „Da li možda i njoj nešto smeta kod mene?“

  • „U čemu je ona bolja od mene?“

Ako iskreno odgovorite na ova pitanja ne samo što ćete savladati predrasude, već ćete i naći nešto zbog čega ćete joj se diviti.

Problem

Izbegavanje ljudi koji pripadaju grupi o kojoj imamo loše mišljenje samo pothranjuje naše predrasude. Ako se družimo samo sa ljudima koji su nam slični, verovatno ćemo smatrati da je ono što mislimo, osećamo i radimo jedino ispravno.

Biblijsko načelo

„Širom otvorite svoje srce.“ (2.Korinćanima 6,13) 

Šta to znači? „Srce“ se često odnosi na naša osećanja. Ako volimo samo one koji su nam slični, naše srce je takoreći zatvoreno. Da nam se to ne bi desilo, treba da se družimo i sa onima koji su drugačiji od nas.

Zašto je dobro proširiti krug prijatelja

Kada nekoga malo bolje upoznamo, počinjemo da shvatamo zašto se u nekim situacijama ponaša drugačije od nas. Dok se među nama rađa bliskost, razlike nestaju. Postaju nam sve draži, pa tako njihove radosti i tuge doživljavamo kao svoje.

Pogledajmo jedan primer. Nazari je ranije imala predrasude prema imigrantima. Ona kaže šta joj je pomoglo da promeni mišljenje: „Na poslu sam dosta vremena provodila s njima. Ti ljudi su bili potpuno drugačiji od onoga što se o njima pričalo. Kada se sprijateljite s ljudima iz nekog drugog naroda, shvatate da nisu  svi isti i počinjete da ih cenite i volite zbog toga kakvi su kao ljudi.“

Problem

Predrasude ne nestaju preko noći. Kao što nije lako osloboditi se virusa, tako nije lako ni osloboditi se predrasuda. To je nešto što zahteva vreme i trud. Šta možete učiniti da biste se rešili predrasuda?

Biblijsko načelo

„Obucite se u ljubav, jer vas ona savršeno povezuje.“ (Kološanima 3,14) 

Šta to znači? Dobra dela zbližavaju ljude. Što ste bolji prema drugima, imaćete manje predrasuda prema njima. Što više volite ljude, u vašem srcu će biti manje mesta za mržnju ili prezir.

Šta možete učiniti

Razmislite šta biste konkretno mogli da uradite za ljude prema kojima imate predrasude. To ne moraju biti neke velike stvari. Evo nekih predloga:

Svaki lep gest polako ruši vaše predrasude

  • Budite ljubazni prema njima tako što ćete im pridržati vrata ili ustupiti mesto u gradskom prevozu.

  • Započnite kratak razgovor, čak i ako ne znaju dobro vaš jezik.

  • Budite strpljivi kada reaguju na način koji ne razumete.

  • Slušajte ih saosećajno dok vam govore o tome šta ih muči.

Milioni ljudi su primenili savete navedene u prethodnim tekstovima i oni su im umnogome pomogli u borbi protiv predrasuda. Međutim, činjenice pokazuju da iz svog srca ne možemo sami u potpunosti iskoreniti sve predrasude. Ali da li je situacija beznadežna?

Idealna vlast

Ljudske vlasti nisu uspele da kod ljudi iskorene predrasude. Ali da li to znači da nijedna vlast to ne može učiniti?

Vlast koja želi da iskoreni predrasude mora da ispuni sledeće:

  1. 1. Treba da motiviše ljude da promene svoj stav prema nekoj grupi ljudi.

  2. 2. Treba da zaleči rane onih koji imaju predrasude jer su i sami žrtve predrasuda.

  3. 3. Treba da ima vođe koje će podjednako uvažavati prava svih građana.

  4. 4. Treba da ujedini ljude svih nacija.

Biblija nas uverava da takva vlast postoji, da iza nje stoji Bog (Luka 4,43).

Pogledajmo koje su odlike te vlasti.

1. Najbolja pouka

„Oni koji žive na zemlji učiće se pravednosti.“  (Isaija 26,9)

„Pravednost će dovesti do mira, a plod pravednosti biće spokojstvo i sigurnost doveka.“ (Isaija 32,17)

Šta to znači? Bog će naučiti ljude šta je dobro. Kad budu razumeli šta je dobro, a šta zlo – šta je pravda, a šta nepravda – promeniće stavove prema drugima. Tako će svi shvatiti da je jedino ispravno voleti sve ljude.

2. Kraj svih nepravdi

Bog će „obrisati svaku suzu s njihovih očiju i više neće biti smrti. Neće više biti ni tuge, ni jauka, ni bola. Sve što je pre bilo nestalo je.“ (Otkrivenje 21,4)

Šta to znači? Bog će ukloniti svu bol koju je prouzrokovala nepravda. Oni koji su bili žrtve nepravde neće više imati razloga da budu ogorčeni.

 3. Dobar vođa

„Neće suditi po onome što vidi, niti će ukoravati po onome što čuje. Pošteno će suditi siromašnima, pravedno će ukoravati ljude braneći krotke na zemlji.“ (Isaija 11,3.4)

Šta to znači? Isus Hristos će vladati pravedno nad celom zemljom. On ne uzdiže neku naciju iznad druge i pobrinuće se da se svi ljudi širom sveta drže njegovih pravednih zakona.

4. Jedinstvo

Božje Kraljevstvo poučava ljude da budu „složni u razmišljanju“, da među njima vlada ljubav i da budu „potpuno ujedinjeni“. (Filipljaniam 2,2)

Šta to znači? Jedinstvo među onima koji budu živeli pod Bogom neće biti samo privid. Oni će biti „potpuno ujedinjeni“ zato što istinski vole jedni druge.