AKO ste već neko vreme na pravom putu i radite na sebi, da li to znači da nemate šta drugo da radite? Da li ćete ležati na lovorikama i odmarati se? Da li ste shvatili da je rad na sebi doživotna preokupacija, i kad počnete, nikada se u stvari ne zaustavljate? Možete stagnirati ili otići na odmor, ali, u suštini, to je posao za ceo život. Možda ćete se zapitati na kojim oblastima života još treba da radite ili šta vam je još potrebno. Da li ste zdravi? Da li ste srećni? Da li ste uspešni? Da li ste stvaralački ispunjeni? Da li se osećate bezbedno? Da li se osećate sigurno?
Šta predstavlja izraz ‘sveukupnost mogućnosti’? Izraz je uvek predstavljao uzletište za um koji puštamo da leti izvan onoga što smo mislili da je moguće, dalje izvan uverenja uz koje smo odrastali.
Kada smo bili dete, nismo shvatili da su usputna prebacivanja odraslih i prijatelja samo posledica lošeg dana ili sitnih razočarenja i da uopšte nisu tačna. Rado smo prihvatali ta razmišljanja i stavove o sebi i oni su postali deo naših ograničenja. Možda nismo bili trapavi, glupi ili blesavi, ali svamamo smo se tako osećali.
Mnogi od nas već do pete godine stvore svoje stavove o životu u koje verujemo. Kada dođemo u tinejdžerske godine, dodamo još nešto, a onda još mako kad odrastemo, ali vrlo malo. Kad bismo pitali ljude zbog čekga o nekoj temi imaju takve stavoe, otkrili bi, kad bi se vratili u prošlost, da su takve stavove o toj temi stvorili kad su bili veoma mali.
Dakle, živimo sputani granicama koje je postavila naša svest na nivou petogodišnjeg deteta. Njih smo prihvatili od roditelja, i još živimo pod ograničenjima roditeljske svesti. Čak i najdivniji roditelji ne znaju sve i imaju svoja ograničenja. Stalno ponavljamo njihove reči i postupke: ‘To ne možeš da radiš’, ili: ‘To ti neće uspeti’. Međutim, ograničenja nam nisu potrebna, ma koliko bi mogla da izgledaju značajna.
Neki od naših stavova mogu biti pozitivni i podsticajni. Takve misli nam mogu poslužiti u životu, kao što su: ‘Pogledaj levo i desno pre nego što pređeš ulicu’, ili: ‘Sveže voće i povrće je dobro za zdravlje’. Druge misli mogu biti korisne kad smo deca, ali kako odrastamo, one postaju neadekvatne. Na primer: ‘Ne razgovaraj sa nepoznatima’ je sigurno odličan savet detetu, ali ako ga ponavljamo i u zrelom dobu, može prouzrokovati izdvajanje iz društva i usamljenosti. U svemu tome je dobro to što uvek možemo da se prilagođavamo.
Onog dana kad kažemo: ‘Ne mogu’ ili ‘Neću uspeti’, ili ‘Nemam dovoljno novca’, ili ‘Šta će komšije pomisliti’, postavili smo sebi ograničenje. Poslednji izraz predstavlja značajnu prepreku pred nama. ‘Šta će komšije, ili prijatelji, ili kolege sa posla, ili neko drugi, misliti?’ To je dobar izgovor da nešto ne uradimo jer oni to ne bi uradili i oni to ne bi odobrili. Kako se društvo menja, menja se i ono što bi komšije pomislile i zbog toga nema smisa da se opterećujete takvim pretpostavkama.
Ako vam neko kaže: ‘Niko to ranije nije tako radio’, možete mu odgovoriti: ‘Pa šta?’ Nešto možete obaviti na hiljadu različitih načina, a vi ćete izabrati onaj koji vama najviše odgovara. Upućujemo sebi mnogo besmislenih poruka, kao što su:’Nisam dovoljno mlad’, ili ‘Nisam dovoljno star’, ili: ‘Nisam dovoljno visok’, ili ‘Nisam odgovarajućeg pola.’
Koliko puta ste izgovorili poslednju rečenicu? ‘Ne mogu to da uradim jer sam žensko’ ili ‘Ne mogu to da uradim jer sam muško.’ Vaša duša nije polno određena. Osećati se inferiornim zbog pola nije samo loš izgovor, već i jedan od način ada se odreknete svoje moći.
Naša ograničenja nas često sputavaju da izrazimo i doživimo sveukupnost mogućnosti. ‘Nemam odgovarajuće obrazovanje.’ Koliko nas je dozvolilo da nas ova izjava sputava? Moramo shvatiti da je obrazovanje nešto što je ustanovila grupa ljudi koji kažu: ‘Ne možeš da uradiš to i to ako ga ne uradiš na naš način.’ To možemo prihvatiti kao ograničenje ili ga možemo prevazići. Sve su to ograničenja u našem umu i nemaju nikakve veze sa stvarnošću.
Kada se oslobodimo stavova koji nas ograničavaju i kada dozvolimo sebi da se pomerimo u sveukupnost mogućnosti, otkrićemo da umemo da razmišljamo. Otkrićemo da smo veoma pametni i da umemo da razgovaramo. Otkrivaćemo raznovrsne mogućnosti, koje su izgledale nemoguće sa stanovišta ograničenja iz prošlosti.
Neki od vas misle da znaju sve. Kad mislite da znate sve, ne možete napredovati jer ne dozvoljavate da vam se bilo šta novo približi. Potrebno je raščistiti sadržaj našeg uma koji više ničemu ne služi i tako osloboditi prostor za nove mogućnosti.
Ti to možeš.