NEDELjA MUKE GOSPODNjE: CVETNICA

Liturgija Reči
Isaija 50,4-9a
Psalam 31,9-16
Filipljanima 2,5-11
Luka 22,14-23,56 ili Luka 23,1-49

DUHOVNA PORUKA (Luka 19,28-40)

U ovomo odlomku svetog Evanđelja, vidimo kako Isus šalje dvojicu svojih učenika u selo i govori im šta će pronaći na ulazu. Vidimo kako opisuje šta će oni videti i čuti, s toliko poverenja kao da je ceo posao već ranije pripremljen. Ukratko, On govori kao neko kome su sve stvari poznate i razotkrivene, kao neko čije su oči bile na svakom mestu, kao neko ko poznaje i viđene i neviđene stvari.

Pažljiv čitalac će primetiti istu stvar i u drugim delovima Evanđelja. Na jednom mestu nam je rečeno da On zna pomisli njegovih neprijatelja, a na drugom da On zna od početka ko će ga izdati i ko su oni koji ne veruju (videti Matej 12,25; Jovan 2,25; 6,64).  Znanje poput ovoga je poseban Božiji atribut.  Ovakvi odlomci nas podećaju da je Isus Bog koji je blagosloven (Rimljanima 9,5).  Pomisao na Hristovo savršeno znanje trebalo bi da upozori grešnike da se pokaju. Isus, kao Poglavar crve sve zna šta vernici čine i sve ih poznaje.  ‘Nema mraka ni guste tame gde bi se mogli sakriti oni koji zlo čine’ (Jov 34,22).  Ako se sakriju u tajnu sobu Hristove oči su tamo. Ako u privatnosti prave grehe, Hristos to zna i prati. Ako tajno govore protiv pravednika, Hristos čuje. Mogu da obmanjuju ljude celog svog života, ali ne mogu obmanjivati Hrista. Dolazi dan kada će Bog suditi ljudske tajne prema Evanđelju (Rimljanima 2,16).  Pomisao na Hristovo savršeno znanje trebalo bi da uteši sve istinske hrišćane i da ih podstakne na još veću marljivost u dobrim delima. On zna gde oni žive, kakve su njegove svakodnevne nevolje i sa čime se sve susreću.  Ne postoji reč koju će izgovoriti, niti namera srca, a da ih Isus ne poznaje.  Neka bi se ohrabrili u vreme klevetanja, nerazumevanja i pogrešnog shvatanja od strane sveta. Sve to nije ništa jer možemo da kažemo: ‘Gospode, ti znaš da te ljubim’ (Jovan 21,17).  Neka bi hodali čvrsto na uskom putu i da ne skrećemo ni levo ni desno. Kada ih grešnici mame i slabija braća kažu, ‘čuvaj se’,  treba da kažemo, ‘Moj Gospodar me čuva. Želim da živim i da se krećem pred Isusovim očima.’

U Evanđelju vidimo i popularnost Isusovu prilikom ulaska u Jerusalim. Čitamo o Njemu kako jaše na magaretu, kao car koji posećuje svoj glavni grad, ili osvajač koji se trijumfalno vraća u svoju zemlju.  Čitamo kako ulazi u grad okružen ‘mnoštvom učenika’ koji se raduju i hvala Boga.  Celokupna istorija je upečatljivo drugačija od opšteg poimanja života našega Gospoda. U drugim prilikama Ga vidimo kako se povlači u pustinju, daleko od očiju javnosti, tražeći od onih koje je iscelio da ne govore šta im je učinio.  Ovom prilikom sve je bilo drugačije. Uzdržanost je potpuno odbačena.  Izlgeda da On traži pažnju javnosti. Izlgeda da želi da ga svi vide, primete i zapamte šta je učinio.  Na prvi pogled, teško se mogu otkriti razlozi ovakvog Isusovog ponašanja u ovoj krizi Njegove službe.  Pri staloženom razmišljanju videćemo sve to veoma jasno.  Znao je da je došlo vreme kada On treba da umre za grešnike na krstu. Što se tiče ovozemaljske službe, Njegov posao kao velikog proroka gotovo da je završen. Delo žrtvovanja za greh još nije bilo dovršeno.  Pre nego što je predao sebe  na žrtvu, On je želeo da privuče pažnju jevrejskog naroda. Jagnje Božije će uskoro biti zaklano. Velika žrtva pomirnica će biti ubijena. To je značilo da će oči Izrailja biti usmerene na Njega. Ovo veliko delo nije moglo da se sakrije.

Blagosiljajmo zauvek Boga da je smrt našeg Gospoda Isusa Hrista postala toliko poznat događaj u javnosti. Da je On bio iznenada kamenovan ili u tajnosti obezglavljen kao Jovan Krstitelj u zatvoru, uvek bi bilo jevrejskih i neznabožačkih vernika koji bi poricali da je Sin Božiji uopšte umro. Božija mudrost je poređala događaje tako da svako poricanje niej dolazilo u obzir. Bilo šta da ljudi misle o doktrini Hristove zastupničke smrti,nikada ne bi mogli poreći činjenicu da je Isus umro. On je javno ujahao u Jerusalim nekoliko dana pre svoje smrti. Javno su Ga izveli pred Prvosveštenika i Pilata i osudili. Javno sproveli do Golgote i prikovali na krst. Njegova smrt za grešnika je bila kamen krajeugaoni i ključni događaj u službi našeg Gospoda. Od svih događaja u Njegovoj službi, smrt je najviše bila pred očima javnosti čiji svedoci su, u najvećem broju, bili Jevreji. A sama smrt je bila ‘život sveta’.  (Jovan 6,51)

Ostavićemo ceo odlomak pod snažnim utiskom da radost Hristovih učenika prilikom Njegovog ulaska u Jerusalim, gde je stigao da bi bio razapet, neće biti ništa spram radosti koju će Njegov narod doživeti kada On dođe ponovo da bi vladao. Ta prva radost ubrzo je nestala i bila je zamenjena žalošću i gorkim suzama. Ova druga radost će trajati zauvek. Često su neprijatelji prekidali prvu radost svojiim ismejavanjem, nameštajući razne zamke. Drugu radost niko neće moći da pomuti. Niko neće izgovoriti ni jednu reč protiv Cara kada bude ponovo došao u Jerusalim. ‘I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.’ (Filipljanima 2,11)