Vernikovo davanje je izraz njegove ljubavi prema Bogu. Način i postotak koji vernik daje, često je odraz njegove ljubavi prema Bogu. Matej 6,19-21 uči da vernik treba da sakuplja sebi blago na nebu, jer tamo gde je njegovo blago, biće i njegovo srce. Ako vernik sakuplja blago ovde na zemlji, onda će i njegovo srce biti vezano za zemaljske stvari. Ako vernik sakuplja sebi blago na nebu, onda će i njegovo srce biti vezano za nebeske stvari. U 1.Timoteju 6,17.18. poučeni smo da bogataši treba da se uzdaju u Boga i da budu darežljivi i spreni da dele. Zatim, 1.Jovanova 3,17 govori o tome da ako neko nije spreman da daje, postavlja se pitanje, ‘Da li ljubav Božija prebiva u njemu?’ Ako neko nije spreman da daje, s pravom se može postaviti pitanje da li je Božija ljubav uopšte ikada bila u njemu?
Davanje je izraz vere. U Jakovu 2,15-17 stoji da je davanje izraz vere. Ovde Jakov uči da vernik svoju veru pokazuje delima, a jedan od načina ne koji vernik pokazuej svoju veru jeste delo davanja. Vernik se ne spasava delima, ali dela dokazuju da spasenje postoji, a jedno od tih dela je i delo davanja.
Vernik nikada ne može Bogu dati previše; više davanja ima za poseldicu više primanja. To je Božije obećanje na koje vernik može računati. Luka 6,38 nam govori: ‘Dajte i daće vam se’. Filipljanima 4,15-19 uči da će Bog, ako vernik daje, obezbediti sve njegove potrebe. Vernik ne mora brinuti o svojim potrebama, jer će se Bog pobrinuti za njih. Vernik se više treba brinuti o davanju, jer će ono imati za poseldicu obezbeđivanje svih njegovih potreba sa Božije strane.
Davanje treba biti u tajnosti, a ne da se pokazuje pred ljudima, kao što nas Matej 6,1-4 poučava: ‘Pazite da pravedna dela ne činite pred ljudima, da vas oni vide, jer nećete imati platu od svog Oca koji je na nebesim. Zato kad daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što to rade licemeri u sinagogama i na ulicama, da bi ih slavili ljudi. Zaista, kažem vam, već su primili svoju platu. A ti kad daješ milostinju, neka tvoja levica ne zna šta radi tvoja desnica, da bi tvoja milostinja bila u tajnosti. Tada će ti tvoj Otac, koji vidi u tajnosti, uzvratiti. ‘ Vernik ne bi trebalo da se pokazuje pred drugima, nego da njegovo davanje bude u tajnosti.
Davanje podstiče na spremnost za rad. Vernik bi trebalo da bude spreman i da radi, da bi mogao da daje više. Dela 20,33-35 nas poučavaju da je Pavle radio da bi mogao da daje. Efescima 4,28 nas poučava da bi ostali vernici trebali da slede njegov primer.
U mnogim crkvama davanje desetka je previše naglašeno. Sa druge strane, mnogi hrišćani odbijaju da se podčine pozivu Svetoga pisma u pogledu davanja Gospodu. Desetak / davanje bi trebalo da bude radost, blagoslov. Nažalost, danas je to retkost.
Davanje desetka je Starozavetni koncept. Desetak je bio obavezan po zakonu po kome su svi Izrailjci trebali da daju 10% od svega što zarade i uzgaje, Šatoru od sastanka / Hramu: ‘Svaki desetak od zemlje, od poljskih useva i od plodova s drveća, pripada Gospodu. To je nešto što je sveto Gospodu.’ (Levitska 27,30). ‘Kaži Levitima: Od Izraelovih sinoda dobijaćete desetak koij od njih dajem vama u nasledstvo,a vi od toga dajete prilog Gospodu, desetak od desetka.’ (Brojevi 18,26). ‘Odvajaj desetak od sveg roda svog semena, što ga svake godine rodi tvoja njihva. I desetak od svog žita, od mladog vina, od ulja i od prvina svoje krupne i sitne stoke jedi pred Gospodom, svojim Bogom, na mestu koje on izabere da tamo prebiva njegovo ime da bi naučio da se uvek bojiš Gospoda, svog Boga.’ (Ponovljeni zakoni 14,22.23). ‘…Donosili su desetak od svega u velikim količinama.’ (2.Dnevnika 31,5). Neki shvataju desetak u Starom zavetu kao način oporezivanja da bi se osigurale potrebe sveštenstva i Levita. Novi zavet nigde ne zapoveda, ili čak preporučuje da se hrišćani podčine legalističkom sistemu davanja. Pavle izjavljuje da vernici treba da odvoje deo svog prihoda da bi podržali crkvu. ‘Što se tiče sakupljanja za svete, činite i vi onako kako sam odredio galatijskim crkvama. Svakog prvog dana u nedelji neka svako od vas u svom domu stavlja na stranu i skuplja koliko može, da ne bude skupljanja kad ja dođem.’ (1.Korinćanima 16,1.2)
Novi zavet nigde ne govori o preciznom procentu prihoda koji treba da se odvoji, već jedino kaže da treba da bude ‘koliko može’ (1.Korinćanima 16,2). Hrišćanska crkva je u osnovi uzela cifru 10% iz Starog zaveta i primenila kao ‘preporučeni minimum’ za hrišćane u njihovom davanju. Međutim, hrišćani ne treba da daju onoliko koliko mogu, u skladu sa svojim prihodom. Ponekad to znači dati više od desetka, ponekad to znači dati manje od desetka. To sve zavisi od mogućnosti hrišćanina i od potrebe crkve. Svaki hrišćanin treba da se usrdno moli i traži od Boga mudrost (Jakov 1,5). ‘Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje.’ (2.Korinćanima 9,7)