Uvod

Reformacija XVI veka dala je različite tokove protestantske misli. Dok je nemački luteranizam naglasio opravdanje verom, a švajcarski kalvinizam razvio sistem apsolutne Božje suverenosti i predestinacije, Engleska crkva krenula je svojim putem, oblikujući anglikanizam kao via media – srednji put između katolicizma i protestantizma.

Ova dva sistema, iako nastala iz sličnog reformacijskog impulsa, razvila su različite odgovore na ključna pitanja: prirodu predestinacije, slobodnu volju, obim Hristove žrtve, problem zla i odnos vere i pastirstva. Cilj ovog rada jeste da uporedi kalvinistički i anglikanski okvir i da pokaže zašto se anglikanizam može smatrati teološki uravnoteženijim i filozofski održivijim.

1. Predestinacija i Božja pravda

1.1 Kalvinistički stav

Kalvinizam uči o bezuslovnom izboru. Bog je, prema Kalvinu, unapred odredio sudbinu svih ljudi – jedni su izabrani za spasenje, drugi za osudu:

„Pod predestinacijom podrazumevamo večni Božji dekret kojim je On odlučio šta će učiniti sa svakim čovekom. Jer On nije stvorio sve u istom stanju, već je jedne predodredio za večni život, a druge za večnu osudu.“¹

Ovo učenje postavlja problem: ako Bog određuje i spasenje i osudu, da li čovek ima istinsku odgovornost? I još važnije – kako se ovakav Bog može smatrati pravednim i ljubavnim?

1.2 Anglikanski stav

Anglikanska crkva prihvata realnost predestinacije, ali odbacuje strogi determinizam. U 17. članu Trideset devet članova vere piše:

„Predestinacija u život večni je Božji večni plan… Za pobožne vernike, to je uteha. Ali za radoznale ljude, koji istražuju ono što Bog nije otkrio, ona može biti vrlo opasna.“²

Dakle, predestinacija se posmatra pastoralno, kao sigurnost za vernika, a ne kao osnova za spekulaciju ili očaj. Anglikanski pristup se ovde čini „ispravnijim“ jer čuva ravnotežu između Božjeg plana i ljudske odgovornosti, izbegavajući da Boga predstavi kao arbitrarnog sudiju.

2. Slobodna volja i ljudska odgovornost

2.1 Kalvinistički kompatibilizam

Kalvinizam zastupa kompatibilizam – čovek deluje slobodno kada postupa u skladu sa svojim željama, ali i te želje određuje Bog.³ Kritičari, poput Alvina Plantinge, smatraju da ovo ne nudi istinsku slobodu, jer čovek nikada nema realnu alternativu:

„Ako čovek ne može da izabere drugačije, onda njegova odgovornost postaje iluzija.“⁴

2.2 Anglikanska sinergija

Anglikanska teologija, oslonjena na patrističku tradiciju i sv. Avgustina, ističe da Božja milost uvek prethodi ljudskom odgovoru (prevenient grace), ali i da čovek ima realnu slobodu da odgovori ili odbije. Ova sinergija čini anglikanski okvir filozofski održivijim, jer se ljudska odgovornost ne svodi na puku terminološku igru, već na stvarnu mogućnost izbora.

3. Ograničeno pomirenje nasuprot univerzalnoj žrtvi

3.1 Kalvinističko ograničeno pomirenje

Kalvinizam tvrdi da je Hristos umro samo za izabrane.⁵ To vodi do napetosti: kako univerzalno propovedati evanđelje ako je otkupljenje u suštini ograničeno?

3.2 Anglikanska univerzalnost

Anglikanska tradicija naglašava univerzalnost Hristove žrtve:

„Hristos je umro da bi svi ljudi mogli biti spaseni.“⁶

Ovo se bolje uklapa u biblijske tekstove poput 1. Jn. 2:2. Anglikanski stav je teološki inkluzivniji i pastoralno snažniji, jer nudi nadu svakom čoveku, ne samo izabranima.

4. Problem zla i teodiceja

4.1 Kalvinistički determinizam

Ako Bog određuje sve, uključujući i zlo, javlja se problem: da li je Bog tvorac zla? Kalvin tvrdi da čak i „najgora dela bezbožnika“ služe Božjoj volji.⁷ Time se umanjuje razlika između Božjeg dopuštanja i aktivnog stvaranja zla.

4.2 Anglikanska teodiceja

Anglikanska tradicija naglašava da je Bog stvorio svet dobar, a zlo ulazi kroz slobodan ljudski izbor. Bog dopušta zlo, ali ga ne predodređuje. Ovo očuva Božju moralnu savršenost i jasno odvaja ljudsku odgovornost od Božje suverenosti.

5. Pastoralne posledice i duhovni život

5.1 Kalvinistička introspekcija

Kalvinistički vernik često upada u introspektivna pitanja: Jesam li izabran? Sistem ne nudi siguran odgovor, osim „znakova regeneracije“, što vodi do straha i nesigurnosti.⁸

5.2 Anglikanski liturgijski pristup

Anglikanska crkva naglašava pastoralnu sigurnost kroz sakramente i zajedničku liturgiju (Book of Common Prayer). Fokus nije na unutrašnjoj spekulaciji, već na poverenju u Hrista i zajednički život crkve. To daje stabilnost i nadu, a ne egzistencijalnu krizu.

Zaključak

Kalvinizam nudi koherentan, ali strogo deterministički sistem, koji izaziva značajne teološke i filozofske probleme: ograničeno pomirenje protivreči univerzalnoj poruci evanđelja, kompatibilizam slabi ideju slobodne volje, a stroga predestinacija stavlja pod znak pitanja Božju ljubav i pravdu.

Anglikanizam, naprotiv, nudi uravnoteženi put. Priznaje Božju suverenost, ali ne negira ljudsku slobodu; naglašava univerzalnost Hristove žrtve; razlikuje Božje dopuštanje od predodređenja zla; i pastoralno vodi vernika kroz liturgiju i sakramente, a ne kroz introspektivni strah. Zbog te ravnoteže, anglikanizam se može smatrati teološki ispravnijim i filozofski održivijim od kalvinizma.

Fusnote

  1. Žan Kalvin, Institucije hrišćanske religije, III, XXI, 5.
  2. Thirty-Nine Articles of Religion (1563), Article XVII.
  3. John Piper, Desiring God: Meditations of a Christian Hedonist (Sisters, OR: Multnomah, 1986).
  4. Alvin Plantinga, God, Freedom, and Evil (Grand Rapids: Eerdmans, 1974).
  5. R.C. Sproul, Chosen by God (Wheaton: Tyndale House, 1986).
  6. Homilies Appointed to be Read in Churches (Book of Homilies, 1547), “Of the Salvation of All Mankind.”
  7. Žan Kalvin, Institucije, III, XXIII.
  8. Philip Benedict, Christ’s Churches Purely Reformed: A Social History of Calvinism (New Haven: Yale University Press, 2002).

Bibliografija

  • Arminius, Jacobus. The Works of James Arminius. Trans. James Nichols. London, 1825.
  • Benedict, Philip. Christ’s Churches Purely Reformed: A Social History of Calvinism. Yale University Press, 2002.
  • Calvin, John. Institutes of the Christian Religion. Trans. Henry Beveridge. Grand Rapids: Eerdmans, 1989.
  • Homilies Appointed to be Read in Churches (Book of Homilies). London, 1547.
  • Piper, John. Desiring God: Meditations of a Christian Hedonist. Multnomah, 1986.
  • Plantinga, Alvin. God, Freedom, and Evil. Eerdmans, 1974.
  • Sproul, R.C. Chosen by God. Wheaton: Tyndale House, 1986.
  • The Thirty-Nine Articles of Religion. Church of England, 1563.