Većina hrišćana Božić slavi 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, dok je za manji deo taj datum 13 dana kasnije…
najveći hrišćanski praznik, prema svim kalendarima pada na isti datum – 25. decembar – ali se zbog korišćenja različitih kalendara ne slavi istog dana. Naime, u crkvenom kalendaru SPC pored „gregorijanskog” datuma 7. januar, kada se proslavlja Božić, stoji i „julijanski” datum 25. decembar, tako da svi hrišćani čin Hristovog rođenja slave istog datuma, ali različitog dana.
Kada je u pitanju kalendar Milutina Milankovića, koji je najprecizniji kalendar ikad napravljen, Božić takođe pada na 25. decembar. Po tom kalendaru godina traje 365,24222 dana, a najprecizniji je jer razlika između njega i tropske godine iznosi dve sekunde godišnje, pa je potrebno da prođe 43.200 godina da bi razlika iznosila jedan dan.
Milankovićev kalendar daje potpunu preciznost do 2800. godine, odnosno do tada ne bi bilo nikakvog razmimoilaženja sa gregorijanskim kalendarom, kojeg se pridržava naše društvo, ali ne i crkva. Iako je prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. u Carigradu, taj kalendar nikada nije zaživeo.
Pitanje kalendara otvara se početkom svake godine, nakon „duplih” proslava; pitanje kalendara nije teološko već astronomsko pitanje.
I vernici u neznanju insistiraju da je pitanje kalendara versko. Od toga je napravljena tabu tema i zato je potrebno to promeniti.
Do tada, neka vam je blagosloven i ovogodišnje obeležavanje Hristovog rođenja.
Mir Božiji, Hristos se rodi!