GOVORILI su vam,savetovali su vas da morate da obratite pažnju na mnoge druge stvari.
Govorili su vam da je za životnu sreću potrebno da nađete momka, devojku, nabavite auto, zaposlite se, kupite kuću, oženite se, udate se, dobijete decu, nađete bolji posao, kupite bolju kuću, izborite se za unapređenje, dobijete unuke, osedite od brige, dokopate se najveće kancelarije, dobijete sat prilikom ispraćaja u penziju, razbolite se, dobijete grobno mesto i onda odjavite odavde.
Govorili su vam da morate da se pridržavate božjih zapovesti, radite po volji božjoj, poštujete božje zakone, širite božju reč, pribojavate se božjeg gneva jer kad se budete suočili s božjim sudom, molićete za božju milost – koju, zavisno od vaših grehova, možda nećete dobiti, nego ćete umesto toga biti osuđeni na večno i nepodnošljivo mučenje u vatrama pakla.
Govorili su vam da najjači samo opstaju i da pobedniku pripada plen, da dobre osobe završe na poslednjem mestu i da pobeđuje onaj ko umre s najviše igračaka, da svako gleda svoje interese i da cilj opravdava sredstvo, da novac ne raste na drveću, da ne smete da bojite izvan linija, da treba da ćutite i lepo se ponašate, i da ste se sami upetljali u to, pa se sami vadite.
Govorili su vam da postoji samo jedan put ka raju i da bi vam bilo bolje da ga nađete, da smo mi protiv njih i da se ne možete boriti protiv države; upozoravali su vas da se nikad ne ističete u stadu, da ne možete imati i jare i pare, i da ne spremate ražanj dok je zec u šumi.
Um vam je ispunjen i mnogim drugim porukama koje su vam formirale svakodnevnu stvarnost, toliko udaljenu od prave svrhe vaše boravka na Zemlji, da je čudo što doživljavate i to malo radosti i uzbuđenja u životu.
Nemojte brinuti; ako idete kuda vas duša vodi, nećete bili lišeni ‘dobrog života’. Ispunjenje plana vaše duše pružiće vam sve što vam telo i um signaliziraju da žele. Nije u pitanju žrtvovanje jednog aspekta života zarad drugog.
Imajte poverenja.. Obratite pažnju na plan duše i saznajte šta je potrebno da ga ispunite, pa će se ostatak života – ne samo vaše želje nego sve što možete zamisliti da vam je potrebno – pobrinuti sam za sebe.
Da parafraziram daleko elokventniju izjavu: Ne brinite se govoreći: ‘Šta ćemo jesti, šta ćemo piti, čim ćemo se odenuti?’ Nego ištite najpre carstvo Božje i ovo će vam se sve nadodati.
‘Carstvo božje’i ‘zaokruženje svetog putovanja’ odnose se na isto iskustvo. Problem sa oba izraza je to što vam niko nije u skorašnje vreme (a možda i nikad) opisao i objasnio ovo iskustvo i kako se do njega dolazi.
Carstvo božje nije neko fizičko mesto, to je stanje bića. To je pravo stanje ‘zaokruženosti’. Stoga se dva navedena izraza ravnopravno mogu upotrebljavati.
Ljudi su bukvalno dospeli u ‘raj’ kad se nađu u stanju u kojem im ništa više nije preostalo da urade, da budu ili da poseduju kako bi u svakom trenutku doživeli unutrašnji mir, potpunu ljubav, apsolutno blaženstvo, zato što je sve što postoji i što pojedinac može poželeti stalno prisustvo, potpuno izraženo i čitavim bićem doživljeno sada i ovde.
Tada ste zaokruženi, upotpunjeni.
Plan duše je da vašu ukupnost dovede do ovog stanja kako bi aspekt života koji se naziva ‘vi’ ispoljio, doživeo, odrazio, demonstrirao i otelotvorio aspekt života koji nazivamo božanskim.
To je vaš osnovni instinkt.
Osnovni instinkt čoveka iskazuje se kada se on seti svog celokupnog bića, kada ga rekonstruiše, regeneriše i ponovo sjedini s božanskim.
Kao što je i najmanja ćelija u vama deo vašeg tela, tako je i svaki element fizičkog života deo božjeg tela. Kada se iskustvo uma i znanje duše spoje i tako stvore povišenu svestno, ljudska bića ponovo mogu da dožive sebe kao deo božjeg tela. Tada se kaže da su se svega setila. Na ovo se misli kada se kaže zaokruženje.
Mislite o tome…