Ne birati stranu – znači prepustiti je zlu

„Najvrelija mesta u paklu rezervisana su za one koji, u vremenima velike moralne krize, ostaju neutralni.“

Ova rečenica odzvanja kroz vekove kao upozorenje i poziv. Nije to pretnja kaznom, već slika duboke duhovne istine: ako u odlučujućim trenucima ne stanemo na stranu dobra, već se sklonimo u senku neutralnosti, prepuštamo svet onima koji žele da ga unište.

Primer 1: Ćutanje pred nepravdom

Zamislimo ženu na radnom mestu koja trpi poniženje, a kolege to vide, ali se ne mešaju. „Nije moja stvar“, „Neću da ulazim u sukobe“, „Možda je ona nešto kriva“ – izgovori se nižu, ali nepravda ostaje. Svaki put kada zažmurimo pred nečijim poniženjem, iako znamo istinu, mi ćutnjom učvršćujemo lanac koji ga sputava.

Primer 2: Deca i nasilje

Ili u školama: jedno dete je izloženo vršnjačkom nasilju. Druga deca gledaju, roditelji naslućuju, nastavnici osećaju, ali niko ne progovara. Sve pod parolom „ne diraj, da ne bude gore“. A time već jeste gore. Neutralnost odraslih postaje saučesništvo u dečijem ranjavanju.

Primer 3: Duhovna tišina

U crkvama, vernici vide zloupotrebe – možda bahatost vođa, možda dvoličnost propovedi – ali ne govore ništa. Boje se da „ne naruše sliku“. A Bog nije pozvao verne da čuvaju sliku, već da čuvaju istinu.

Duhovna dimenzija: neutralnost kao gubitak identiteta

Hristos nikada nije bio neutralan. Nije bio „umeren“ pred lažima fariseja. Nije „razumeo“ trgovce u hramu. Nije „izbalansirano“ govorio o licemerju. Bio je blag prema grešnicima, ali oštar prema onima koji su zataškavali istinu.

Neutralnost u vremenima moralne krize nije samo ljudski kukavičluk – ona je duhovna smrt. Jer čovek stvoren po Božjem obličju ne može da ne reaguje na laž, nasilje i poniženje. Ako ne reaguje, ako ne bira, onda polako gubi sposobnost da razlikuje svetlo od tame.

Kako izaći iz neutralnosti?

1. Počni od malih stvari – ne okreći glavu kada vidiš neprijatnost. Reci istinu, makar ti drhtao glas.

2. Koristi svoj glas tamo gde drugi nemaju priliku – stani u zaštitu slabijih, diskriminisanih, potlačenih.

3. Ne traži savršenost pre nego što se oglasiš – nisi pozvan da budeš besprekorno pravedan, već da ne budeš ravnodušan.

4. Pitaj se često: kome služi moje ćutanje? Ako ne služi ljubavi, istini ili pravdi – možda služi zlu.

5. Moli se za hrabrost – jer ovo nije borba protiv ljudi, nego protiv straha, komfora i duhovne letargije.

Zaključak: Ljubav nije neutralna

Prava ljubav nije pasivna. Ljubav ne može da stoji sa strane. Ljubav ustaje, rizikuje, gubi mir da bi svet imao više svetla. Zato, ne biraj „mir po svaku cenu“ – biraj pravdu, pa makar te koštala.

Neutralnost nas možda čuva od trenutnog neprijatnog pogleda, ali nas udaljava od Božjeg pogleda.

U svetu tame, i najmanji plamen ima smisla. Samo ga nemoj skrivati.