Sećam se jedne nedelje kada sam posle bogosluženja izašao iz crkve sa osećajem težine u srcu. Ne zbog onoga što sam čuo iz propovedi, već zbog onoga što sam čuo oko sebe. Rasprave o tome ko je kako obukao decu, ko je sedeo gde, ko se pričestio a „ne bi trebalo“. Toliko reči, a tako malo topline. U sebi sam pomislio: „Ako je ovo crkva, gde je onda Isus?“
I baš tada, naišao sam na rečenicu koja me zaledila svojom istinom:
„Crkva je kao bazen. Većina buke dolazi iz plićaka.”
U plićaku je lako praviti talase. Tamo gde se ne traži previše, gde se vera meri navikama, a pobožnost pričama o drugima, buka je stalna. Svi sve znaju, svi sve komentarišu, ali retko ko zaranja.
I tada sam shvatio — nisam razočaran u Crkvu, već sam zaglavljen u njenom plićaku. Prava Crkva, ona tiha, duboka, živa — ona nije nestala. Samo traži da zaronim.
U dubini nema publike. Tamo si samo ti i Bog. Tamo pitanja ne traže brze odgovore, već tišinu u kojoj sazrevaju. Tamo vera nije kostim koji se nosi nedeljom, već oganj koji te pročišćava iznutra.
Zaroniti znači odreći se kontrole. Ne znaš šta ćeš sve sresti u sebi kada ćutiš pred Bogom. Možda rane, možda stid, možda suze — ali i mir, utehu, snagu.
Zato danas biram dubinu. Ne zato što sam jači, nego zato što sam umoran od buke. Tamo gde je tiho, tamo je Bog. I tamo gde prestaju reči, počinje istinska molitva.
Ako si i ti umoran od površnosti, ne idi dalje — idi dublje. Tamo te čeka ono za čim ti duša zapravo žudi.
Zato, ako i ti u sebi nosiš čežnju za dubljom verom, za tišinom koja leči, za zajednicom koja ne osuđuje, već prima — znaj da nisi sam.
Naša anglikanska zajednica je tu. Ne savršena, ali stvarna. Ne bučna, ali prisutna. Zajednica u kojoj se ne traži da prvo budeš „dovoljno dobar“, već da jednostavno dođeš. Zajednica u kojoj se zajedno molimo, slušamo, učimo da verujemo dublje, ne ostajući na površini.
Pozivamo te da budeš deo nas — ne kao broj, već kao osoba. Sa svojom pričom, svojim pitanjima, svojom nadom. Jer Crkva je najlepša kada postaje dom. A dubina — ona se ne nalazi negde daleko. Ona počinje tamo gde odlučiš da ne ostaneš sam.
+Petar