NA osnovu ranog hrišćanstva, crkva nije stvorena da bi obezbedila mesto na kome ljudi mogu da ostvare svoje lične duhovne planove i razviju sopstvene duhovne snage. Niti je nastala da bi pružala sigurnu luku u kojoj ljudi mogu da se sakriju od pokvarenog sveta i osiguraju sebi bezbedan odlazak na Nebo. Lični duhovni rast i, na kraju, spasenje treba da budu samo proizvodi koji nastaju prilikom ostvarivanja glavnog, suštinskog, sveobuhvatnog cilja zbog koga nas Bog poziva. Taj cilj je jasan i naglašen na nekoliko mesta u Novom zavetu: uz pomoć crkve Bog će objaviti svetu da je On njegov pravi, mudar, pun ljubavi Stvoritelj, da je kroz Isusa pobedio sile koje su svet pokvarile i učinile ga robom i da On svojim Svetim Duhom pruža isceljenje i obnovljenje.
Drugim rečima crkva postoji zbog onoga što ponekad nazivamo ‘misija’ a to je da objavimo svetu da je Isus Gospod. Ovo je ‘Radosna vest’ koja, kada se širi, menja ljude i društva. Bog namerava da stvari postavi na njihovo pravo mesto, jer je kroz Isusa pokrenuo ovaj plan spasenja. Oni koji pripadaju Isusu pozvani su da u sili Svetoga Duha budu oruđa u ostvarivanju tog cilja da stvari budu postavljene na njihovo pravo mesto. Reč ‘misija’ potiče od latinske reči koja znači ‘poslat’. ‘Kao što Otac posla Mene i Ja šaljem vas.’ (Jovan 20,21)