OVO može zvučati neobično, ali zaista ne mislim da ima išta loše u besu. Tačnije, ako vas pokreće da nešto uradite povodom stanja koja treba ispraviti u svetu, onda, svakako, iskoristite svoj bes ako je to potrebno.
Razbesnim se zbog gladi. Razbesnim se zbog toga što deca sve vreme, po svetu, umiru zbog neuhranjenosti. Besnim na zločin i na širenje i zloupotrebu oružja u društvu, na činjenicu da se ljudi svakodnevno ubijaju i da više ne obraćamo pažnju na ljudski život. Svi ovi ljudi, koji se ubijaju, ne dospevaju čak ni na vesti. Ali bes me pokreće da pokušam nešto da promenim time što govorim. Pokretanje je sjajno.
Veruje se da je bes nešto loše i da nije zdravo imati ljutite misli. Netačno. Ono što je nezdravo jeste dozvoliti da vas bes učini nepokretnim. Na primer, ako prolazite kroz užasan razvod i veoma ste uznemireni, ne možete obavljati svoj posao. Ne možete biti sa svojom decom. Ne možete se lepo slagati sa kolegama. Ne možete biti zdravi i ne možete nikom drugom pomoći da bude zdrav. Jedva da možete bilo šta da uradite, možete se samo razboleti, biti umorni ili depresivni. To je sve što možete uraditi.
To je najmanje odgovoran izbog koji možete načiniti, a opet nekako se može isplatiti. Možete taj gnev, koji osećate, iskoristiti kao izgovo za to što niste efikasni. To je savršen izgovor kad vas neko pita zašto nešto ne radite. ‘Kako očekujete da bilo šta radim, kada znate šta mi se dešava u životu?’
Krivica je, takođe, sjajan neodgovorni izbog za ljudsko biće. Odgovornost podrazumeva da budete dobri i puni ljubavi prema drugima – naročito prema sebi – da biste sebe ispunili pozitivnošću, koju možete dalje raširiti. Sve i da postoje stvari koje vam se događaju u životu, a koje vam se ne dopadaju, možete odgovoriti sposobno na nešto, tražiti rešenje. Ako ste fokusirani na svoj bol i na to koliko je užasan, onda ćete, jednostavno, ostati tamo, zaglavljeni s tim bolom.
Bes, depresija, strah, ljubomora – negativnost bilo koje vrste – stvari su na koje ljudi gube vreme i pokušavaju da ih odbrane, ali to jedva da je vredno odbrane. Veoma je neodgovorno napraviti ovakav izbor. Uzmimo ljubomoru na primer: ova emocija utiče na sliku o sebi, ona je refleksija onog što čovek misli o sebi. Ljubomora znači da tuđu odluku da voli nekog drugo ili ponaša se prema drugome kako se vama ne dopada, posmatrate kao odluku koja ima nekakve veze s vama.
Prebacivanje krivice, u bilo kom slučaju, neodgovorno je. U vezama se pojavljuje rečenica poput: ‘Kad bi samo bilo više poput mene, onda ne bih sada osećala uznemirenost. Zašto ne radiš na tome da budeš više kao što bih želela?’ Nekad, na poslu menadžer zaposlenima kaže: ‘Uznemirim se kada uradiš stvari kako mislim da ne bi trebalo’, umesto da im pomogne da shvate kako postoji više načina da se neke stvari urade.
Dakle, zaključili smo da je krivica loša ideja, a da je analiziranje misli koje vas parališu gubljenje vremena. Kad god naletite na prepreku u životu i otkrijete da ste uznemireni, depresivni ili da ne možete funkcionisati efikasno, tada ste u poziciji da promenite svoje razmišljanje, ali i ponašanje.
Većina ljudi, zapravo, može da iznese to da ih bes ne parališe. Mogu ga zadržati i naterati se da rade. Svejedno, kad je unutra, začauren, to može voditi zdravstvenim problemima. Ako mene pitate, zdravije je pustiti osečanja koja doživljavate, i ne ostavljati frustraciju da se taloži. Sve dok ne radite ništa da nekog drugog povredite, bolje vam je da se rešite tog besa – pokušajte da uzmete jastuk, lupite ga u zid ili probajte da se izvrištite u njega.
Ljudi bez granica mogu stići do mnogo više mesta, na kom ih bes pokreće, i mogu ga koristiti konstruktivno. Šta vam se ne dopada u svetu? Koje stvari su vam neprijatne? Ne doapda vam se gnev? Ne dopada vam se što deca, tamo negde, umiru? Lično, ja ovo mrzim. Činjenica da bilo koje biće mora umreti u gladi, kad ima dovoljno hrane da se svi nahrane, čini me neverovatno besnim. A kada pomislim da treba ponovo da se spremamo za rat i ubijamo još više ljudi, veoma se razgnevim.
Pa šta raditi s ovakvom vrstom besa? Osoba koju vodi ego pronalazi krivicu u svima i na sve vrišti. Budne osobe, međutim, osećaju bes, ali nešto rade povodom toga. Pokreće ih. Ukljućuju se u pokrete, pišu pismo nadležnima, govore na televiziji, pišu pesme o tome ili rade sve što mogu da podginu svest o tome. Rade na tome da izaberu zvaničnike, ili možda sami pokušavaju da se kandiduju i isprave nepravdu u svetu. To su ljudi koji rade. Svoje frustracije pretvaraju u nešto dobro za čovečanstvo.