JEDNE noći u judejskom gradu Vitlejemu presveta Bogodica je usnila strašan san.
Probudivši se, sva ustreptala zapakala se. A kad joj Isus pristupi, ona mu ovako poče govoriti:
‘Mili Sine moj, još drhtim od straha i ne mogu da dođem k sebi, jer sam noćas strašan san usnila. Ustavši plakala sam i jecala, pa sam se pomolila Gospodu Bogu, Tvorcu neba i zemlje da me uteši, jer mi je srce još jednako nemirno. Sva treptim i puna sam zebnji. U snu Te videh, Sine, kako stojiš u mnoštvu naroda i držiš list pergamenta ispisan božanskim zapovestima Starog zaveta; a iznad njih su dve zapovesti krupno napisane:
‘Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.’
Ovo je prva i najveća zapovest. A druga je kao i ova:
‘Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.’
Odjednom, pojaviše se neki naoružani ljudi, uhvatiše Te, a onaj narod se razbeža. Zatim Te izvedoše pred sud… Tvoju glavu i telo oblila je krv!’
Tada joj je Hristos Spasitelj reče:
‘Presveta i preblagoslovena Majko moj, obistiniće se to što si unila – sa mnom će se tako dogoditi. Ali ko god nauči zapovesti koje si videla ispisane na onom listu, pa otpočne da po njima i živi:
-da ljubi Gospoda Boga Tvorca svega što postoji,
-da ljubi svoje bližnje i
-da čini svako dobro,
biće spasen! Nečisti duh neće mu u duši obitavati. Vude li do smrtnoga časa svog izvršavao ove zapovesti, noseći uza se časni krst, narediću pa će mu anđeli primiti dušu i useliti je u Nebesko carstvo.