OKO ISUSA su se okupljala mnoštva samo da bi ga čuli (Marko 6,31-34; Luka 5,1-3). Nije ni čudo, jer su iz njegovih usta izlazile samo reči velike mudrosti. Njegova učenja su odražavala veliko poznavanje Božje Reči i neuporedivu sposobnost da pronikne u srž stvari. Njegova učenja se svuda rado prihvataju, i njihova je praktična vrednost neprolazna. Pogledajmo samo neke primere mudrosti.
Propoved na gori predstavlja najveću zbirku direktno navedenih Isusovih pouka, bez dodatnih komentara očevidaca i pisaca izveštaja. U toj propovedi, Isus nas ne opominje samo na to da pazimo na svoj govor i ponašanje. On ide mnogo dublje. Pošto zna da reči i postupci potiču od onog o čemu razmišljamo i šta osećamo, Isus nas hrabri da u mislima i srcu razvijamo vrline kao što su blaga narav, težnja za pravednošću, želja da budemo milosrdni i miroljubivi i ljubav prema drugima (Matej 5,5-9.43-48). Dok razvijamo takve vrline, naš govor i ponašanje neće samo biti ugodni Bogu već će se i povoljno odraziti na naše međuljudske odnose (Matej 5,16).
Kada upozorava na greh, Isus se dotiče same suštine problema. On kaže ne samo da treba da izbegavamo nasilje već nas opominje i da ne dopustimo da gnev tinja u našem srcu (Matej 5,21.22; 1.Jovanova 3,15). Takođe, ne samo što zabranjuje preljubu već i upozorava na opasnost razvijanja požude koja nastaje u srcu i vodi do takvog neverstva. On nas opominje da ne dopustimo svojim očima da gledaju nešto što bi u nama rasplamsalo neprikladne želje i požudu (Matej 5,27-30). Isus ukazuje na uzroke problema, a ne samo na simptome. On govori o stavovima i željama koji vode do greha (Psalam 7,14).
Isusove reči su zaista oličenje mudrosti. Nije nikakvo čudo što je ‘narod bio zadivljen njegovim učenjem'(Matej 7,28). Mi kao njegovi sledbenici prihvatamo njegove mudre savete kao merilo za život. Trudimo se da razvijamo dobre osobine koje je on preporučio, kao što su milosrđe, miroljubivost i ljubav, jer znamo da time postavljamo temelj za pobožno ponašanje. Naprežemo se da iz srca iskorenimo štetna osećanja i želje kao što su ogorčenost i požuda, jer znamo da kad to činimo manji rizik da ćemo upasti u greh (Jakov 1,14.15).
Jevanđelja koja govore o Isusovom životu i njegovjo službi, zaista su prava riznica mudrosti. Šta treba da radimo s tim neprocenjivim darom? Isus je podstakao svoje slušaoce ne samo da slušaju njegove mudre izjave već i da ih izvršavaju, to jest žive u skladu s njima (Matej 7,24-27). Ako svoje razmišljanje, motive i postupke oblikujemo prema Isusovim mudrim izjavama i delima, onda ćemo već sada voditi najbolji mogući život i ostaćemo na putu u večni život (Matej 7,13.14). Sigurno ne postoji bolji i mudriji put za nas.