Molitva dana:
Svemogući Bože, tvoj blagosloveni Sin je vođen Duhom da bi bio iskušan od Satane; požuri u pomoć svojim slugama koji su napadnuti raznim kušnjama; tebi su znane njihove slabosti, daj da svako od njih pronađe snage da se spasi; po Gospodu našemu Isusu Hristu Sinu tvome, koji sa tobom i Svetim Duhom živi i caruje, jedan Bog, sada i doveka. Amin.
(BCP 1979)
Čitanja:
Ponovljeni zakoni 26,1-11
Psalam 91,1.2.9-16
Rimljanima 10,8b-13
Luka 4,1-13
Duhovna poruka (Luka 4,1-13)
Posle krštenja, Isus ima kušanje od strane Satane: ‘Ako si Sin Božiji…’ Hristove nevolje veoma često su i nevolje hrišćana. Od velike privilegije do velikog iskušenja često nas deli samo jedan korak.
Šta nam Luka poručuje u ovom odlomku Evanđelja? Prvo, vidimo silu i neumorno zlo đavola. Ta stara zmija koja je kušala Adama u Edenu, nije se bojala da napadne i drugog Adama, Sina Božijeg. Da li je on razumeo da je Isus ‘Bog u telu’? U to bi možda i mogli da posumnjamo. Da je u Isusu video Onoga koji je došao na svet da sruši njegovo carstvo, to je jasno video. Video je šta se dogodilo na krštenju. Čuo je veličanstvene reči sa neba. Osetio je da je došao veliki prijatelj ljudi, i da je njegovo carstvo u opasnosti. Došao je otkupitelj. Vrata zatvora će uskoro biti širom otovrena. Zakoniti zarobljenici će uskoro biti oslobođeni. Sve ovo, video je Satana, i odlučio da se bori. Princ ovog sveta neće dati prednost Princu mira bez silne brbe. On je pobedio prvog Adama u Edemskom vrtu; zašto sada ne bi pobedio i drugog Adama u pustinji? Jednom je već iskvario čoveka u Edenu; zašto ga opet ne bi iskvario za Carstvo Božije?
Ne sme nas nikada iznenaditi ako nas Satana kuša. Zapravo trebalo bi to da očekujemo ako smo živi deo Hrista. Učiteljeve nevolje biće takođe nevolje Njegovih učenika. Taj možni duh koji se nije bojao da napadne samog Isusa, još uvek ide kao ričući lav tražeći koga da proždere. Taj ubica i lažov koji je uznemirio Jova, pobedio Davida i Petra, još uvek živi i još uvek nije vezan Ako nam ne može ukrasti nebo, probaže na sve načine da učini bolnim naše putovanje. Ako ne može uništiti našu dušu, bar će nas izujedati za pete (Postanje 3,15). Moramo paziti da ga ne omalovažavamo ili da olako shvatimo njegovu moć. Obucimo se u sve oružije Božije i tražimo snagu. (Jakov 4,7)
Vidimo i sposobnost našeg Gospoda da saoseća sa onima koji su kušani. Ovo je istina koja se jasno ističe u ovom odlomku. Isus je zaista bio kušan. Trebalo je Onaj koji dolazi da uništi delo đavolja otpočne svoje delo posebnim sukobom sa Satanom. Trebalo je da uzvišeni Pastir i čuvar duša bude spreman za svoju službu na zemlji jakim iskušenjem, kao i rečju Božijom i molitvom. ali, iznad svega, trebalo je da uzvišeni Prvosveštenik i zastupnik grešnika dobije lično iskustvo iz sukoba, i da sazna šta znači biti u vatri. Pisano je: ‘Jer, zato što je i sam trpeo kad je bio kušan, može da pomogne onima koji se iskušavaju’. (Jevrejima 2,18) Koliko je On patio mi ne možemo reći. Ali da je Njegova čista i neiscrpna priroda mnogo patila možemo biti potpuno sigurni.
Neka svi pravi hrišćani našu utehu u pomisli da imaju Prijatelja na nebu, koji je dirnut osećanjima o njihovim nemoćima (Jevrejima 4,15). Kada oni otvore svoje srce pred tronom milosti i zavape pod teretom svakodnevnih briga koje ih muče, postoji Onaj koji posreduje za njih i Koji poznaje njihovu bol. Hajde da budemo hrabri. Gospod Isus nije ‘strog čovek’, On zna šta znači kada se žalimo na iskušenja, može i želi nam pomoći.
Vidimo u odlomku i lukavost našeg velikog duhovnog neprijatelja. Tri puta je napao Gospoda pokušavajući da ga navede na greh. Svaki napad pokazao je njegovu stručnost u iskušavanju. Svaki napad pokazao je delo iskusnog borca sa ogromnim poznavanjem svake slabosti ljudske prirode. Svaka zaslužuje pažljivo proučavanje.
Satanino prvo oružije bilo je da ubedi Gospoda da izgubi veru u brižnost Njegovog Oca o Njemu. Prišao mu je kada je bio slab i iscrpljen zbog toga što je gladovao četrdeset dana, i predlaže mu da On učini čudo da bi zadovoljio telesnu glad. Zašti više da čeka? Zašto Sin Božiji da i dalje bude gladan i da miruje? Zašto ne zapovedi ‘kamenu da postane hleb’?
Satanino drugo oružije bilo je da ubedi našeg Gospoda da uzme mož nad ovim svetom nezakonitim sredstvima. odveo ga je na vrh planine i pokazao mu ‘sva carstva ovoga sveta’. Sve ovo je obećao da mu pokloni samo da ga ‘obožava’. Ustupak je bio jako mali dok je obećanje bilo veliko. Zašto ne bi malim trenutnim činom zadovoljio ogromnu korist?
Poslednje Satanino oružije je bilo da uveri Gospoda da bude drzak. Odveo ga je do vrha hrama i predložio mu da skoči. Čineći to javno da bi dokazao da je On Onaj koga je Bog poslao. Čineći to On bi čak morao biti sačuvan od povreda. Zar ne postoji tekst u Svetom pismu koji se posebno odnosi na Sina Božijeg u takvoj situaciji? Zar nije pisano da će ‘anđelima svojim zapovediti za tebe da te sačuvaju?’
Za svako od ova tri iskušenja bilo bi lako napisati mnogo toga. Biće nam dovoljno da podsetimo sebe da u njima vidimo tri omiljena oružija đavola. Neverstvo, svetosnost i samopouzdanje su tri velike mašine koje on uvek koristi protiv ljudske duše, i sa kojima uvek mami čoveka da čini ono što Bog zabranjuje, i na taj način greši. Hajde da upamtimo ovo i da pazimo. Dela koja nam Satana predlaže su na prvi pogled veoma sitna i nevažna. Ali princip koji se nalazi u sakoj od njih je, budite sigurni, ništa drugo nego pobuna protiv Boga. Ne smemo zatvarati oči pred Sataninim oružijem.
Na kraju, vidimo način na koji je Gospod odoleo Sataninim kušnjama. Vidimo da je On tri puta osujetio i odoleo velikom neprijatelju koji ga je napao. Ni u jednom trenutnu se nije predao. Nije mu dao ni trenutak prednosti. Vidimo da On tri puta koristi isto oružije, kao odgovor na njegove kušnje: ‘Primite i kacigu spasenja i duhovni mač, koji je reč Božija.’ (Efescima 6,17) On koji je bio ‘pun Duhva Svetog’ nije se stideo da se brani Svetim pismom, kao Njegovim oružijem i pravilnikom.
Naučimo iz jednostavne činjenice, ako ništa nismo naučili iz ove čudesne istorije, uzvišenog autoriteta Svetoga pisma i neizmerne vrednosti poznavanja njegovog sadržaja. Hajde da ga čitamo, istražujemo, molimo se nad njim marljivo, istrajno i neumorno. Hajde da se potrudimo da ga u potpunosti upoznamo, da pamtimo tekstove i da bude sa naše desne strane kada smo u nevolji. Moramo biti sposobni da se pobunimo protiv svake zloupotrebe i lažnog tumačenja značenja na hiljade njegovih jednostavnih tekstova koij kao da su napisani sunčevim zrakom. Sveto pismo je zaista mač, ali moramo paziti da ga dobro upoznamo ako želimo da ga pravilno koristimo.
Slava Preblagoslovenoj Trojici. Amin.