ZAR ne bi bio očajan, ispunjen bolom i besom, ako bi se dozvolilo da pobegne zločinac, koji je opljačkao, silovao ili ubio nekoga od tebi bliskih ljudi? Takva nasilja i nepravde odražavaju samo mali deo onoga što se događa čovečanstvu.

Istorija čovečanstva svedoči o brutalnim ratovima, o bedi, o nasilju i ugnjetavanju. Sve je to navelo neke da sumnjaju u postojanje Boga. Mi znamo da postoje uverljivi dokazi da Bog postoji (Jevrejima 3,4; Rimljanima 1,20). Ali, zlo takođe postoji. Iz tog se razloga mnogi koji veruju u Boga pitaju: ‘Da li on brine uopšte za nas? Ako Bog brine za nas, zašto je tako dugo dopustio zlo?’

Tom su se temom često bavili filozofi i teolozi. Šta kaže Bog o tome?

Kada se radi o pitanju zašto Bog dopušta zlo, mnogi misle samo na ljudske patnje. Takođe, previđaju korist koju mogu da izvuku iz toga što je Bog ostavio vreme za razjašnjenje (2.Petrova 3,9).

Bog je ostavio dovoljno vremena da bismo mi mogli da budemo rođeni. Sve lepo što smo do sada doživeli svodi se na to što je Bog ostavio vremena.  Mi smo osim toga dobili priliku da dokažemo svoju ljubav prema Bogu i lojalnost prema njemu. Sotona je tvrdio da ni jedan čovek neće da ostane veran Bogu, da neće da bude ni jednog za koga bi Bio mogao da kaže: ‘Njemu na zemlji nema ravna. Čovek je to neporočan i pravedan, boji se Boga i kloni se zla.’ To saznajemo iz 1.i 2.poglavlja biblijske knjige Jova. Đavo je u vezi pravednog Jova rekao sledeće. ‘Zar se Jov uzalud Boga boji?’ Sotona je tvrdio da je Jov to radio iz sebičnih poticaja, jer mu je Bog poklonio blagostanje. Ali, ako bi Jov izgubio blagostanje, on bi prokleo Boga (Jov 1,7-12). Da li će moći sotona da odvuče od Boga sve ljude?

Bog je dopustio da sotona učini Jovu mnogo zla. Jov je izgubio sve bogatstvo, potinula su mu deca. Sam je oboleo od jedne strašne bolesti. Iako Jov nije znao da ga je sotona učinio naročitom metom svog napada, on je ostao veran Bogu (Jov 27,5). Bio je uveren da ga Bog neće zaboraviti, i da će Stvoritelj čak da ga vaskrsne, ako bi morao da umre (Jov 14,13-15).  Bog ne ostavlja nikada na cedilu svoje verne sluge. On nastupa nakon nekog vremena i daje odštetu za ono što je sotona učinio. Jov je ozdravio, a njegova mu je žena poklonila desetoro lepe dece. Ponovo je stekao veliko bogatstvo i doživeo duboku starost (Jov 42,10-17).

Ovaj nam izveštaj pomaže da razumemo zašto je Bog dopustio zlo. Na taj je način bilo pokazano, da neki ljudi ljube Boga uprkos svim životnim problemima i da će da mu ostanu verni pod svakom kušnjom. Pitajmo se stoga: ‘Da li bih i ja tako reagovao?Da li bih mogao da budem kao Jov? ‘ (Poslovice 27,11).  Knjiga o Jovu daje nam razlog za pouzdanje da će Bog da ispravi sve patnje koje su trpeli ljudi u vreme dok je on dopuštao zlo (uporedi 2.Korinćanima 4,16.17).

Isto kao što je pazio na Jova i poklonio mu milost, Bog i danas uzima na znanje ljude, koji su mu verni uprkos teškim okolnostima, i on će sigurno da ih nagradi (Malahija 3,16-18).

Mnogi se žale radi zla u svetu, smatrajući čak Boga odgovornim za to. Ali, da li žele oni zaista da bude odstranjeno zlo, ili hoće samo da izbegnu posledice zla? Mnoge patnje čovek sam sebi nanosi; on žanje ono što je sejao (Galatima 6,7; Poslovice 19,3).

Time što Bog dopušza zlo, postaje jasno gde mi stojimo i šta leži u našem srcu. Bog je rekao Avakumu:’Što se pravednika tiče, on će kroz veru ostati na životu’. To zahteva od nas da mrzimo ono što Bog označava lošim ili zlom (Avakum 2,4; Psalam 97,10).  Ako tako postupamo možda ćemo da budemo manje voljeni među nekima od svojih suseda ili poznanika (1.Petrova 4,3-5).  Jov i Avakum su bili spremni da se razlikuju od svoje sredine, kako bi mogli da ostanu verni Bogu i postignu njegovu milost. I danas dokazuju milioni hrišćana da je to moguće; i njihov život postaje time ispunjen i zadovoljavajućim.

Ali, čak ako razumemo zašto je Bog dopustio zlo, mi bismo s pravom želeli da znamo: Kada će to da prestane? Kada će da usledi Božje ‘određeno vreme’ za odstranjivanje zla širom sveta? O tome treba da razmišljamo.