SVI smo mi nečija deca, sasvim svejedno da li smo još vrlo mladi, da li rastemo ili smo sada već odrasli muškarci i žene. Teško je da se proceni vrednost svih briga, rada, novca i požrtvovanog truda ulaganog u nas otprilike 20 godina, od rođenja do punoletnosti. Činjenica je da su nam naši roditelji dali nešto, što nam je nemoguće da im vratimo. Jer nezavisno od svega za šta bismo im još mogli da budemo zahvalni, mi im dugujemo zahvalnost za naš sadašnji život. Bez njih mi ne bismo bili ovde. Ta istina je sama po sebi dovoljan razlog da poslušamo Božiju zapovest: Poštuj svoga oca i majku, to je prva zapovest sa obećanjem: da ti dobro bude i da dugo živiš na zemlji. (Efescima 6,2.3)
Mi pre svega dugujemo zahvalnost našem Stvoritelju, kao pravom izvoru života, ali smo obavezni da se osećamo duboko zahvalni i našim roditeljima. Šta možemo da im damo u zamenu za ono što su učinili za nas? Božji sin je rekao da život ne možemo da kupimo za bogatstvo celog sveta; vrednost života ne možemo jednostavno da izrazimo u novcu (Marko 8,36.37; Psalam 49,6-8). Božija reč nam kaže: I ne budite nikoma ništa dužni, osim da ljubite jedan drugoga. (Rimljanima 13,8) Naročito moramo da osećamo obavezu da ljubimo svoje roditelje, dok smo živi, i mi i oni. Mi im, doduše, ne možemo da poklonimo život, kako su ga oni nama poklonili, ali mi možemo da im damo nešto što njihov život čini vrednim. Mi možemo da doprinesemo njihovoj radosti i osečaju dubokog zadovoljstva. To možemo da učinimo na jedan poseban način, kako to ne može da učini niko drugi, jer mi smo njihova deca.
U Pričama Solomonovim 23,24.25 čitamo: Jako se raduje otac pravednog sina, ko je rodio mudrog sina uživa u njemu. Neka se raduju i otak tvoj i majka tvoja, neka se veseli ona koja te je rodila. Roditelji imaju prirodnu želju da budu ponosni na ono što rade njihova deca i da im se raduju. Da li je to slučaj i kod tvojih roditelja?
To je velikim delom zavisno od toga da li stvarno poštuješ njihov položaj i da li slušaš njihov savet. Bog daje mladima savet: Deco, slušajte svoje roditelje u svemu, jer je to ugodno Gospodu. (Kološanima 3,20) U svemu ne znači naravno da su roditelji ovlašćeni da trže nešto što je pritiv Svetog teksta – Reči Božije, ali to pokazuje, da su oni, dok smo mladi, odgovorni da nas vode u svim područjima života (Priče Solomonove 1,8).
Da li si još mlad? Jednog dana ćeš možda i sam da postaneš otac ili majka. Da li bi želeo da imaš decu, koja bi se pravila da te slušaju, ali ipak su neposlušna, dok ih ne posmatraš. Takva deca ne raduju svoje roditelje. U Pričama Solomonovim 17,25 čitamo u vezi toga: Budalasti sin tuga je svom ocu, ogorčenje onoj što ga je rodila.
Kao što imaš naročitu mogućnost da usrećiš svoje roditelje, ti im možeš više od bilo kog drugog, da naneseš veliki bol i gorko razočarenje. To sve zavisi od tvog ponašanja.
Naša briga za roditelje ne sme da prestane, kad kao odrasli napustimo roditeljski dom. Mi želimo da oni budu srećni celog svog života. Oni su se mnoge godine brinuli za naše potrebe, uzimajući kod toga često na zebe znatne žrtve. Šta možemo mi sada da učinimo, da bismo im dokazali našu zahvalnost?
Mi moramo da zdržimo u mislima zapovest: Poštuj oca i majku (Matej 19,19). Možda smo uvek jako zaposleni. Ipak, mora da nam bude jasno da našim roditeljima mnogo znači ako čuju za nas i ko ih posetimo.
U kasnijim godinama možeš na drugi način da pokažeš da poštuješ svoje roditelje. Ako im je potrebna materijalna pomoć, tada pokaži svoje cenjenje za sve što su oni učinili za tebe, kao i za Božija pravedna merila. Apostol Pavle je pisao o starima: Udovice poštuj, nakočito ako su bez igde ikoga. Ako udovica ima decu ili unuke, neka ih uči da svoju pobožnost najpre pokažu prema svojoj porodici, i da se oduže roditeljima starajući se za njih. Ovo je ugodno Bogu. (1.Timoteju 5,3.4)
Da zapovest poštovati roditelje može da uključi i materijalno podupiranje, proizlazi jasno iz Svetog pisma. Jednom prilikom su fariseji okrivili Isusa i njegove učenike da prestupaju predanja. Isus je na to odgovorio: A zašto vi kršite Božiju zapovest zbog svojih uredaba? Jer Bog je rekao ‘Poštuj svoga oca i svoju majku’ i ‘Ko naruži oca ili majku, neka se pogubi’. A vi kažete: ‘Ako neko kaže svome ocu ili majci: ‘Sve što ja mogu da ti učinim je žrtveni prinos Bogu’ taj onda ne treba da se stara o svome ocu. Tako ste ukinuli Božiju reč radi vašeg predanja (Matej 15,1-6).
Time što su tvrdili da je njihov novac ili naročiti posed žrtveni prinos bili su prema predanju oslobođeni od odgovornosti da se brinu za svoje roditelje. Ali Isus nije bio saglasan s tim. To moramo da uzmemo k srcu. Tačno je, doduše, da u mnogim zemljama staračko osiguranje i socijalna pomoć može da zadovolji potrebe ostarelih roditelja. Ipak, da li su te pomoži zaista dovoljne? Ako nisu, ili ako uopšte ne postoje takve pomoći, tada će deca koja poštuju svoje roditelje da učine sve što je u njihovoj moći da im pomognu, ako im nešto nedostaje. Činjenica je da je briga za potrebe starih roditelja, prema rečima apostola Pavla dokaz predanja Bogu, tvorcu porodičnog uređenja.
Mi ne smemo nikada da mislimo da roditelji kad dođu u poodmaklo doba ne trebaju ništa više, ako imaju hranu, odeću i krov nad glavom.
I oni imaju duševne i duhovne potrebe. Potrebna im je ljubav i pažnja, ponekad čak nužno potrebna. Mi želimo celog života da budemo svesni toga da nas neko voli, da nekome pripadamo i da nismo sami. Deca se ne smeju okrenuti od svojih ostarelih roditelja, ni u pogledu njihove fizičke ni duhovne potrebe. Ko oca zlostavlja i tera majku, sin je koji donosi bruku i sramotu (Priče Solomonove 19,26)
Od detinjstva, pa sve dok ne odrastu deca zauzimaju važno mesto u životu svojih roditelja. Mnoga deca priređuju svojim roditeljima bol i razočarenje. Ali, ako poštujemo njihov položaj, slušamo njihov savet, ako im pokazujemo pravu ljubav, i pružamo svoju naklonost, tada im uvek dajemo razlog da se raduju. Da, Neka se raduju i otac tvoj i majka tvoja, neka se veseli ona koja te je rodila. (Priče Solomonove 23,25)