KAD SE NAPREDAK brzo odvija, sadažnjost može da izgleda kao neprekidna budućnost. Kad gledamo viralni snimak skakutavog robota ljudske veličine, čini se da je stvarnost postala naučna fantastika.
A podstiču nas da želimo ovakvo stanje stvari. ‘Prigrli’ budućnost i ‘pusti’ prošlost. Čitava potrošačka filozofija zasniva se na tome da želimo ono sledeće umesto sadašnje što već imamo. Ovo je gotovo savršen recept za nesreću.
Ne ohrabruju nas da živimo u sadašnjosti. Istrenirani smo da živimo negde drugde: u budućnosti. Šalju nas u zabavište ili predškolsko, koje po samoj svojoj prirodi podseća n aon ošto će nas snaći. Škola škole. I jednom kad sopemo tamo, od najranijeg doba podstiču nas da naporno radimo tako da polažemo testove. Potom se testovi razvijaju u prave ispite, za koje znamo da će pred nas postaviit važne odluke, na primer, da li nastavljamo s obrazovanjem ili ćemo se odlučiti da nađemo posao u šesnaestoj ili osamnaestoj godini. Čak i ako odemo na univerzitet, to ne prestaje. biće još testova, još ispita, još neprijatnih odluka. Još gde vidite sebe za nekoliko godina? Još kakvu karijeru želite da ostvarite? Još razmislite pažljivo o svojoj budućnosti. Još sve će se ovo isplatiti na duše staze.
Tokom celog našeg obrazovanja, uče nas obrnutoj pažnji. Nekoj vrsti proučavanja budućnosti gde nas – pod maskom matematike, književnosti, istorije, kompjuterskog programiranja ili francuskog – uče da razmišljamo o vremenu drugačijem od vremena u kom živimo. Vremenu ispita. Vremenu posla. Vremenu kad odrastamo.
Da vidimo čin učenja ne kao nešto što je dobro samo po sebi, već zato što ćemo zbog te dobiti umanjiti čuda čovečanstva. Mi smo životilje koje misle, osećaju, stvaraju umetnost, koje su gladne znanja, čudesne, koje razumeju sebe i svet kroz čin učenja. On je kraj sam po sebi. Ima mnogo više da ponudi od onoga što nam traže da napišemo na prijavnim obrascima. Način da zavolimo život odmah.
Počinjem da shvatam koliko su moje težnje bile pogrešne. Koliko sam zaključane sadašnjosti i sam pronašao. Kako sam oduvek želeo više od svega što je bilo ispred mene. Moram naučiti kako da ostanem miran, u sadašnosti, u, kao što je moja nana govorila, da budem srećan s onim što imam.