Pismo nam govori da trebamo odlaziti u crkvu da bi mogli da slavimo Boga sa drugim verniciam i da se naučimo iz Njegove reči ali i da naučimo Njegovu reč, zarad našeg duhovnog rasta (Dela 2,42; Jevrejima 10,25). Crkva je mesto gde vernici mogu da vole jedan drugog (1.Jovanova 4,12), da ohrabre jedan drugog (Jevrejima 3,13), ‘da podstiču’ jedan drugog (Jevrejima 10,24), da služe jedan drugom (Galatima 5,13), da upute jedan drugog (Rimljanima 15,14) da poštuju jedan drugog (Rimljanima 12,10), i da budu ljubazni i saosećajni jedan prema drugom (Efescima 4,32)
Kada osoba poveruje u Isusa za spasenje, ona tada postaje član Tela Hristovog (1.Korinćanima 12,27). Da bi crkveno telo funkcionisalo kako treba, svi ‘delovi tela’ treba da su prisutni (1.Korinćanima 12,14-20). Naprimer, jedan vernik nikada ne može da dosegne punu duhovnu zrelost bez pomoći i ohrabrenja drugih vernika (1.Korinćanima 12,21-26). Zbog ovoga, odlazak u crkvu, učestvovanje i zajedništvo treba da budu sastavni deo života jednog vernika. Odlazak u crkvu svake nedelje nije obaveza vernika, ali neko ko je poverovao u Hrista bi trebalo da ima želju da slavi Boga, da uči Njegovu reč, i da ima zajedništvo sa drugim vernicima.
