APOSTOLSKO VEROVANjE
Verujem u Boga Oca Svemoguće, Tvorca neba i zemlje.
I u Isusa Hrista, Sina Njegovog Jedinorođenog, Gospoda našeg, koji je začet od Svetoga Duha, rođen od Device Marije, stradao za vreme Pontija Pilata, raspet, umro i bio pogreben, koji je sišao u Ad, trećeg dana vaskrsao iz mrtvih, vazneo se na nebesa i sedi sa desne strane Oca Svemogućega, odakle će doći ponovo da sudi živima i mrtvima.
Verujem u Svetoga Duha, u svetu katoličansku Crkvu, zajednicu svetih, u oproštenje grehova, vaskrsenje tela i život večni. Amin.
1 UVOD
Zašto nam trebaju kreda kada imamo Pismo? Ako reč Božja dolazi do nas kroz Pismo, zašto nam treba bilo šta drugo? Odgovor nalazimo u Pismu: 1.Korinćanima 15,1-4:
Obznanjujem vam braćo jevanđelje koje sam vam propovedao, koje vi primiste, u kom i stojite, kojim se i spasavate, ako ga čvrsto držite kako sam vam ja objavio, sem ako niste uzalud poverovali. (Ča)
Podsećam vas braćo na jevanđelje koje sam vam objavio, koje ste prihvatili u kojemu i stojite. Po njemu se i spasavate, ako se čvrsto držite reči koju ste čuli od mene (koju sam vam objavio); osim ako uzalud poverovaste (inače ste uzalud postali vernici). Jer vam najpre predadoh što i primih, da Hristos umre za naše grehove – po Pismima, i da je bio pokopan, i da je treći dan uskrsnut – po Pismimsa… (moj prevod)
Ovaj citat je iz najranije poslanice, napisane oko 57 godine naše ere. Mnogo pre nego što su mnoge knjige Novog zaveta zapisane i pre nego je kanon Novog zaveta zaključen. Ako Novi zavet kao celina nije postojao u vreme kada je Pavle zapisao gore navedene reči, o kojem ‘jevanđelju’ je Pavle govorio? Šta je bilo njegovo učenje i njegova doktrina? Bila je to suština osnovnih načela hrišćanske poruke-dobre vesti o Isusu Hristu. I u Pavlovo vreme je bilo nekih koji su izvrtali reči Staroga zaveta i reči apostola, vodeći neke u otpad. Svrha kreda ili doktrine je da sažme značenje mnogih reči Pisma i apostolskih učenja. Kada god želimo nekome da objasnimo hrišćanstvo, mi to činimo u kratkim crtama. Ova sažetak hrišćanske vere je korišćen od strane rane crkve u: 1.evangelizaciji; 2.poučavanjeu novih obraćenika; 3.zaštiti crkve od lažnog učenja; Hrišćani danas imaju iste potrebe.
2 ZNAČENjE REČI ‘KREDO’ VEROVANjE – SIMVOL VERE
Simbol vere je izjava o zajedničkim verovanjima jedne verske zajednice u obliku fiksne formule koja sadrži osnovna načela. ‘Verujem u Boga’ (Credo in Deum) Kao što reč sugeriše, to je izjava o veri. Pokušaj da se ukratko objasne osnovna načela onoga što hrišćani veruju.
3 POREKLO KREDA
Prema velikom nalogu koji pronalazimo u Mateju 28,18-20.
Isus im pristupi i progovori: Dana mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i učinite učenicima sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.
Važan deo pripadanja hrišćanima u ranoj crkvi bilo je poučavanje drugih i krštavanje u ime Trojedinog Boga. Sažetak hrišćanskog verovanja bi bila od pomoći u oba slučaja.
Do 64 godine naše ere, hrišćani su bili progonjeni zbog svoje vere. Obraćenje iz pganizma u hriššćanstvo moglo je koštati pojedinca života. U to vreme je bilo od velike važnosti da li je neko U ili VAN, da li sebe zoveš hrišćaninom ili ne. Koji set verovanja nekoga čini hrišćaninom? Za koje verovanje je vredno umreti? Šta je bila srž hrišćanske poruke koju nisu želeli da poreknu? Jedan trag pronalazimo u onome što novoobraćenici govore prilikom svog krštenja. To je bilo vreme kada su oni javno obznanili svoju veru i vernost Isusu. Tertulijan (200g.n.e.) da je učenje ovog kreda bilo simbol ili lozinka koja je omogućavala hrišćanima da prepoznaju jedni druge u opasnom svetu. Irinej Lionski (120-202 g.n.e.) govori da je crkva ‘očuvala ovo naše verovanje’, i zatim on sumira ‘kredo’ na takav način da liči kao Apostolsko verovanje.
Ključna stvar je da su hrišćani ovo radili i imali PRE NEGO JE NOVI ZAVET ZAVRŠEN. Pre nego je kanon zatvoren.
Dakle, poreklo Apostolskog simvola verovanja možemo pronaći u Pismu, u Novom Zavetu. Četi su pozivi da se ‘krstimo u ime Isusa Hrista’ (Dela 2,38; 8,12; 10,48) ili ‘u ime Gospoda Isusa’ (Dela 8,16; 19,5). I svojoj jednostavnoj formi, najraniji hrišćanski simvol verovanja izgleda da je jednostavno bio ‘Isus je Gospod’ (Rimljanima 10,9; 1.Korinćanima 12,3; 2.Korinćanima 4,5; Filipljanima 2,11)
Hrišćanin je onaj koji ‘primi Isusa Hrista kao Gospoda’ (Kološanima 2,6). Ovo je veoma moćna izjava. Prvo, ona objavljuje vernikovu lojalnost i posvećenost Isusu Hristu. Ispovedati da je Isus Gospod znači objavili da je Isus Gospod (Gospodar) njegovog ili njenog života. Odbijanje prvih hrišćana da obožavaju Rimskog imperatora reflektuje sledeće verovanje: možeš služiti samo jednog gospodara, a za hrišćane taj gospodar je Isus. Takođe, ovo ispovedanje ‘Isus je Gospod’ objavljuje određene stvari o Isusu, naročito o njegovom odnosu prema Bogu.
Kada je neko postao hrišćanin u ranoj Crkvi, veliki značaj se pridavao njegovom ili njenom krštenju. Tokom perioda Posta (veliki Post), oni koji su skoro došli veri dobijali su određene instrukcije o hrišćanskom verovanju. Konačno, kada su savladali osnove vere, oni su zajedno izgovarali kredo, kao zajedničko svedočanstvo vere u koju veruju – i koju sada razumeju. Vera je bila ojačana razumevanjem. Zatim bi bili kršteni sa velikom ceremonijom na Uskrs, dok crkva proslavlja uskrsenje Hristovo. Na taj način značaj krštenja vernika se može u potpunosti ceniti: on ili ona su prešli iz smrti u život (Rimljanima 6,3-10). Krštenje je bilo javni pokazatelj vernikove smrti svetu i njegovom rođenju u novi život u Isusu Hristu.
Dodatak: Ranohrišćanski simvoli vere, Ispovedanja vere pri Svetom Krštenju
1.Novozavetni predobrasci
Hristova zapovest Apostolima (Matej 28,19.20) Doslovno ponovljeno u Didahi – Učenje Dvanaestorice Apostola, spisu nastalom oko 80.godine, gl.7: ‘A odnosno krštenja, ovako krštavajte: Pošto prethodno sve ovo kažete, krštavajte u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, u tekućoj vodi.’
Apostola Pavla, Poslanica Rimljanima (1,1-4)
Apostol Pavle, Poslanica Prva Timoteju (3,16)
Apostol Pavle, Poslanica Druga Korinćanima (13,13)
2.Predobrasci pravila vere kod apostolskih naslednika
Sveti Ignjatije Antiohijski (početak 2.veka), Poslanica Efescima 7,2.
Sveti Ignjatije Antiohijski (početak 2.veka), Poslanica Tralijancima 9
Sveti Justin Mučenik (početak 2.veka), Apologija (I, 61)
Sveti Irinej Lionski (kraj 2.veka) Protiv jeresi, (I, 9,4 i 10,1-2)
Sveti Grigorije Episkop Neokesarijski Čudotvorac (240-270.g.) – izloženje vere koje je dobio otrkivenjem od Blaženog Jovana Jevanđelista, posredništvom Bogoroditeljke Djeve Marije (PG 10, 983-8)
Sveti Aleksandaer Episkop Aleksandrijski (sa Sabora oko 321. godine) u Poslanici Aleksandru Carigradskom (tačnije Solunskom), sačuvanoj kod Teodorita (CI I, 4,46.53.54)
3.Prvi sačuvani svetokrštenjski simvoli vere
Krštenjski Simvol Aleksadnrijske Crkve (kraj 2. početak 3.veka)
Krštenjski Simvol vere kod Sv.Ipolita Rimskog (s početka 3.veka), Apostolsko predanje, 21.
Krštenjski Simvol vere Rimske Crkve (3.vek). Ponovljen sa malim razlikama kod Sv.Nikite Remezijanskog (Bela Palanka u Srbiji) početkom 5.veka i, sa dodacima kasnije, u 6 – 7 veku, Takav Simvol usvojen je na Zapadu kao tzv. ‘Apostolski Simvol’
4.Simvoli vere triju crkava na istoku
Krštenjski simvol Jerusalimske Crkve
Krštenjski simvol Kesarijkse Crkve
Krštenjski simvol Antiohijske Crkve
4 SVRHA KREDA
KAO što smo i videli, kreda imaju svoje poreklo kao ispovedanje vere obraćenika na svom krštenju. Od tada ona su služila i u druge svrhe – na primer, kao test pravovernosti za hrišćanske vođe ili kao čin slavljenja u hrišćanskom bogosluženju. U naše dana kreda imaju trostruku svrhu:
- Kreda nam daju kratki sadržaj hrišćanske vere. Kredo nije, niti je ikada to bilo, zamena za ličnu veru. Namera je da pruži suštinu ličnoj veri koja već postoji. Ne postaješ hrišćanin izgovaranjem kreda. Kredo nam daje kratak siže glavnih tačaka naše vere. Određena hrišćanska učenja nisu pomenuta u kredu. Na primer, ne postoji odlomak koji kaže ‘Verujem u Pismo’. Nije potrebno, jer kredo u suštini pregled glavnih tačaka svetopisamskih učenja koja se tiču Jevanđelja. Kroz kredo je važnost Pisma pretpostavljeno. Većina kreda se sastoji od direktnog navođenja Pisma.
Neki delovi kreda se mogu delovati čudno ili nepoznato ukoliko smo došli veri nedavno. To ne treba da nas uznemirava. To je samo podsetnik da u hrišćanstvu ima više nego što mislimo da ima u ovoj početnoj fazi našeg duhovnog života. Dok rastemo, počećemo da cenimo mudrost koja je uključena u ovom materijalu, na primer, mudrost o crkvi, što je za mlade vernike čudno…strano. To nas dovodi i do druge svrhe…
2.Kredo nam dozvoljava da prepoznamo i izbegavamo neadekvatne ili nepotpune verzije hrišćanstva. Neku ljudi, na primer, mogu instistirati na tome da je hrišćanstvo uglavnom ili u celosti nauka u o Duhu Svetom. Drugi se mogu tome protiviti i tvrditi da je hrišćanstvo u celosti o Bogu Ocu. Apostolski kredo nas podseća u jevanđelju ima više od onoga što je navedeno. Obezbeđujući nam balans i biblijski pristup hrišćanskoj veri, probana i proverena od strane vernika kroz vekove, kredo nam dozvoljava da prepoznamo manjkave verzije jevanđelja. Na primer, ova gore pomenuta dva pogleda ne govore o Isusu, što je ozbiljan propust. Oni nisu pogrešni, oni su samo neadekvatni.
Mnogi su pronašli svoju veru neverovatno osnaženu i zrelu time što su primorani da razmišljaju o mnogim poljima vere koja ne bi istražili da nema Apostolskog kreda. Trebamo gledati na kredo kao na poziv da istražimo i otkrijemo polja jevanđelja bismo mogli prevideti ili propustiti. Na primer, mnogi jevanđeoski hrišćani imaju tendenciju da budu individualisti, bez pravog osećanja pripadnosti zajednici. Potvrda kreda o verovanju u crkvu nas podseća na korporativnu dimenziju vere i pomaže da ispravimo bilo kakav nezdravi individualizma. Neka kredo bude mapa našeg ličnog istraživanja hrišćanske vere. Kao putokaz ka onim poljima vere koje trebamo istražiti, samostalno ili sa drugima. Neka to bude izazov za svakoga. Zahtevaće neko vreme da shvatite dubine svoje vere ali nema potrebe da žurimo. Nadam se i verujem da će vam i ovaj naš program pomoći u tome da počnete istraživati svoju veru, da upoznate njen pejzaž.
3.Kredo naglašava da verovati znači pripadati. Postati hrišćanin znači ući u zajednicu vere čije postojanje seže nazad do gornje sobe u kojoj se Isus susreo sa učenicima (Jovan 21). Stavljajući veru u Isusa Hrista postajemo članovi njegovog tela, crkve, koja koristi ovo kredo da izrazi svoju veru. Proučavajući ovo kredo, podsećamo sebe na mnoge koji su ga koristili pre vas. To vam daje osećaj istorije i perspektive. Naglašava da niste jedina osoba koja se uzda u Isusa Hrista. Zamislite samo koliko je drugih tokom vekova izgovaralo ove reči na svom krštenju. Zamislite koliko je drugih u Apostolskom simvolu vere našlo iskaz svoje lične vere. Vi delite tu veru, i možete deliti iste reči kojima su je oni koristili da je izraze.
5 ZAKLjUČAK
Apostolsko verovanje nikada nije trebalo da postane neki dosadan religiozni ritual. Prvi vernici su izgovarali kredo sa suzama u očima dok su silazili u vode krštenja. Kredo je lično, dragoceno, i iskreno, iz srca. Izgovarano je u trenutku kada su pristupali hrišćanskoj zajednici, u trenutku kada su rekli DA stvoritelju neba i zemlje a NE svim drugim silama koje pokušavaju da ih porobe.
Drugo, u multikulturalnom svetu koji se menja, ovde u kredu imamo čvrst izvor koji definiše hrišćane koji izgovaraju svoju veru.
Konačno, kredo ostaje kao odličan alat za poučavanje. Svaki član otvara teološki uticaj na način na koji mislimo i na koji delujemo kao hrišćani.
++Petar