Uvod Pitanje savesti zauzima centralno mesto u filozofskoj, etičkoj i religijskoj misli. Od antičke filozofije do savremenih psiholoških teorija, čovek je pokušavao da objasni unutrašnji glas koji ga opominje, usmerava i procenjuje njegove postupke. U hrišćanskoj tradiciji savest ne predstavlja samo psihološki fenomen, već duboko duhovnu stvarnost koja čoveka dovodi u odnos sa istinom, moralnim […]
Progresivna teološka misao nastaje iz potrebe da se večne duhovne istine razumeju u svetlu vremena u kojem čovek živi. Ona ne odbacuje veru, već nastoji da produbi njeno značenje kroz dijalog sa savremenim društvom, naukom, kulturom i čovekovim iskustvom. U svom najdubljem smislu, progresivna teologija ne predstavlja napuštanje tradicije, već težnju da vera ostane […]
Progresivna misao počiva na uverenju da čovek i društvo nisu konačno određeni prošlošću, tradicijom niti postojećim okolnostima. Ona polazi od ideje da svet nije nepromenljiva datost, već prostor neprekidnog razvoja, moralnog sazrevanja i ljudske odgovornosti. U svom najdubljem smislu, progresivna misao nije pobuna protiv svega starog, već težnja da čovek postane svesniji, slobodniji i […]
Teološko razmišljanje Sloboda nije apsolutna nezavisnost od svih uticaja, već sposobnost čoveka da, uprkos njima, ostane veran istini i dobru. U hrišćanskom smislu, čovek nije istinski slobodan onda kada može da učini sve što poželi, već onda kada nije rob sopstvenih strasti, straha i greha. Jer čovek može imati spoljašnju slobodu, a ipak biti unutrašnje […]
Uvod Dokument Saepius Officio, objavljen 1897. godine od strane arhiepiskopa Frederick Temple i William Maclagan, predstavlja zvaničan odgovor Church of England na papinsku bulu Apostolicae Curae pape Pope Leo XIII. U navedenoj buli zaključeno je da su anglikanska rukopoloženja nevažeća zbog nedovoljne forme i namere prilikom vršenja sakramenta rukopolaganja. Iako je spor formalno usmeren […]
„I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.“ (Jovan 8,32) Reč „istina“ pripada onim pojmovima koji se u religijskom, filozofskom i javnom govoru upotrebljavaju veoma često, a istovremeno ostaju nedovoljno razjašnjeni. U bogoslovskim raspravama, duhovnim tekstovima i crkvenom životu neprestano se govori o odbrani istine, svedočenju istine ili ostanku u istini, ali se retko postavlja […]
Jedna od najvećih sablazni u istoriji hrišćanstva nije bilo samo postojanje različitih mišljenja, već trenutak kada su razlike postale važnije od ljubavi i zajedništva. Hristos nije došao da okupi ljude u jedinstvo zasnovano na potpunoj jednoobraznosti mišljenja, već da ih u sebi učini jednim telom. Crkva nije nastala kao zajednica ljudi koji su u svemu […]
Savremena razmišljanja o blagostanju sve češće napuštaju shvatanje prema kojem se ispunjen život meri spoljašnjim uspehom, produktivnošću ili akumulacijom iskustava i usmeravaju pažnju na unutrašnju organizaciju ljudskog života. U tom kontekstu, tvrdnja da „promena počinje onog trenutka kada prestanemo da ignorišemo sopstvenu svesnost“ otvara prostor za dublje promišljanje odnosa između samospoznaje, navika i ljudskog razvoja. […]
„Ne želimo da svodimo ljude na njihovu seksualnost niti da ih njome definišemo.“ Ova tvrdnja otvara jedno od temeljnih pitanja savremene teološke antropologije: šta znači govoriti o čoveku kao osobi i na koji način njegov identitet možemo razumeti, a da ga ne svedemo na jednu određujuću kategoriju. Svaki pokušaj da se ljudsko biće objasni […]
Uvod Pitanje apostolskog nasledstva i valjanosti crkvenih ređenja predstavlja jedno od najznačajnijih teoloških pitanja u okviru anglikanske tradicije i šire hrišćanske istorije. Tokom istorije hrišćanstva, pitanje kontinuiteta između savremene Crkve i izvorne apostolske zajednice smatralo se temeljem crkvenog autoriteta i legitimnosti vršenja sakramenata. U tom kontekstu posebno mesto zauzima rasprava nastala krajem XIX veka između […]