1. Uvod: zašto je BCP 1662 evharistijski tekst teološki ključan Evharistijska služba u Book of Common Prayer (1662) predstavlja kondenzovani izraz anglikanske teologije: ona je istovremeno i ispovedanje vere i disciplina crkvenog života. Za razliku od tradicija koje teologiju Evharistije primarno sistematizuju dogmatskim definicijama, anglikanstvo je u velikoj meri kodira kroz liturgijski tekst, rubrike i […]
1. Uvod: liturgija kao teologija u praksi U anglikanskoj tradiciji liturgija nije samo „redosled obreda“, već način na koji Crkva veruje, uči i oblikuje vernika. Često se navodi načelo lex orandi, lex credendi — „zakon molitve je zakon vere“. Anglikanizam, nastao u složenim okolnostima engleske reformacije, svoju teologiju u velikoj meri artikuliše upravo kroz […]
U dve verzije iste molitve stoji jedna ista jednostavna istina: život počinje onog trenutka kada prestanemo da se dokazujemo i usudimo se da pripadamo. “Oče naš” i “Oče” nisu najpre reči o Bogu “tamo negde”, nego reči o odnosu koji nas iznutra preuređuje. Ako je Bog Otac, onda nismo siročad u kosmosu. Ako je […]
Oče naš (Luka 11:2–4) — što doslovnije na srpskom (prema NA28) 2 A on im reče: Kad se molite, govorite: Oče: neka se posveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje. 3 hleb naš, za ovaj dan, daj nam svaki dan. 4 i oprosti nam grehe naše, jer i mi sami opraštamo svakome koji nam duguje; […]
9 Oče naš, koji si na nebesima: neka se posveti ime tvoje. 10 neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji. 11 hleb naš, za ovaj dan, daj nam danas. 12 i oprosti nam dugove naše, kao što i mi oprostismo dužnicima našim. 13 i ne uvedi […]
Upozorenje za čitaoca: u ovom tekstu, koji će imati određene delove povezane sa mojom ličnošću, možda ćeš tokom čitanja osetiti nelagodu. Ali ne brini, sve je to prošlo. Ujedno, dobro je ako osećaš nelagodu, jer to znači da si zdrava jedinka kojoj je nezamislivo da čita tako nešto, a kamoli da bude svesna da se […]
Važno: ovo je istorijsko-genealoško mapiranje rukopoloženja/hirotonija (ko je koga posvetio), a da li je nečiji episkopat “priznat” zavisi od kanonskih kriterijuma svake crkve. Jedna od najčešće navođenih tačaka dodira je linija koja ide iz PECUSA preko osnivača Reformed Episcopal Church (REC), a zatim preko engleske Free Church of England (FCE) i konačno do FPEC. […]
Iako su Reformed Episcopal Church (REC) i Free Protestant Episcopal Church (FPEC) dve različite crkvene porodice, njihov istorijski dodir se najjasnije vidi u jednoj konkretnoj tački: preko episkopata Alfreda Spensera Ričardsona (Alfred Spencer Richardson), koji se pojavljuje kao važna “spojnica” u genealogijama koje FPEC navodi u svojim sukcesijskim prikazima. U tim prikazima Ričardson je […]
Poštovani, Na prelazu iz jedne godine u drugu, prirodno je da zastanemo, sagledamo proteklo vreme i razmislimo o onome što dolazi. Protekla godina, kao i mnoge pre nje, bila je obeležena složenim i često kontradiktornim svetskim dešavanjima. Svedočili smo nastavku ratova i oružanih sukoba, ali i pokušajima pregovora i diplomatskih rešenja. Globalna ekonomija prolazila je […]
1. Inkluzivnost kao teološka, a ne ideološka kategorija Inkluzivnost u hrišćanskom kontekstu ne nastaje iz savremenih društvenih teorija, već iz same strukture hrišćanske objave. Već u patrističkoj misli, posebno kod Irineja Lionskog, naglašava se da je čovek „živi čovek – slava Božja“, čime se vrednost ljudskog bića vezuje za njegovo postojanje, a ne […]