Postanje 1 nije samo priča o nastanku sveta; ono je himna smislu. U njegovom ritmu „I reče Bog… i bi tako“ ne čujemo hladnu kosmologiju, već teološku poemu o redu, dobroti i dostojanstvu postojanja. Tekst ne zahteva da ga čitamo kao laboratorijski izveštaj, nego kao objavu o tome ko smo, odakle dolazi vrednost sveta i […]
Ne, ne želim da kažem da sam rimokatolik. Ali sam nedavno pročitao komentar na društvenim mrežama u kojem se tvrdi da je Vatikan kriv za stanje u jednoj pravoslavnoj parohiji u Srbiji. I ono što mi je bilo zanimljivo jeste da to nije bio usamljen slučaj. Niti je na tapetu uvek samo Vatikan. Nekada je […]
Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji svoj identitet gradi na temelju vere u Hrista i ljubavi prema Bogu i bližnjem. Jedna od njenih ključnih vrednosti je otvorenost i prihvatanje svih ljudi, bez obzira na starost, pol, seksualnu orijentaciju, rodni identitet, kulturu ili društveni položaj. Ova principijelna otvorenost nije samo moderna ili pragmatična ideja, već duboko ukorenjena […]
Tema „jednom spasen – zauvek spasen“ dotiče samo srce hrišćanske vere, jer govori o prirodi Božje milosti, ljudskoj slobodi i dinamici odnosa između Boga i čoveka. Ovo pitanje nije samo akademsko; ono oblikuje način na koji vernici razumeju sigurnost, odgovornost, pokajanje i duhovni rast. Anglikanska i progresivna perspektiva nude bogatiji, relacijski pogled na spasenje – […]
Danas sam se setio jedne rečenica koja me je, kad sam je čuo bacila u razmišljanje i koja mi se vraća iznova, svaki put kada razmišljam o odnosima, o braku, o roditeljstvu, o službi, pa i o svom odnosu sa Bogom. Vladika Atanasije je jednom, odgovarajući na pitanje „Šta je ljubav?“, rekao nešto što me […]
Nekad prolazimo kroz nešto kada je drugoj osobi najlakši savet koji može da nam udeli ujedno i najteži za primenu: „Samo se moli.“ Kada nam neko to kaže, ta rečenica zvuči jednostavno, gotovo oslobađajuće. I zaista, molitva jeste dar. Ali nije uvek laka. A posebno onda kada se molimo dugo, iskreno i istrajno, a okolnosti […]
Apostolska sukcesija zauzima posebno mesto u teologiji crkava episkopalnog uređenja, uključujući i Free Protestant Episcopal Church of England (FPEC). Iako je ova crkvena tradicija nastala u protestantskom kontekstu i sa snažnim reformacijskim naglascima, ona je zadržala episkopalnu strukturu i ideju istorijskog kontinuiteta episkopske službe. Razumevanje sukcesije u ovom okviru zahteva uvažavanje ravnoteže između istorijske […]
BCP 1662 nije „najbolji“ u apsolutnom smislu za svaku sredinu i svaku potrebu, ali se u praksi često pokazuje kao najpovoljnije izdanje za srpski prevod i dugoročnu upotrebu, posebno u poređenju sa kasnijim redakcijama (poput 1928, 1979 i drugih). Razlozi za to nisu prvenstveno emotivni ili tradicionalistički, već liturgijski, jezički i pastoralno-teološki. 1. Normativnost i […]
1. Uvod: liturgijski tekst kao „živa teologija“ U anglikanskoj tradiciji Book of Common Prayer (BCP) nije puka zbirka obreda, već normativni izraz crkvenog identiteta: teologija se ne prenosi samo kroz traktate, već kroz ponavljanu zajedničku molitvu. Evharistija je u toj celini središnja: ona je mesto gde se Crkva prepoznaje kao telo okupljeno oko Reči i […]
1. Uvod: predmet analize i metodološki okvir Pod oznakom „BCP 1928“ u savremenoj literaturi najčešće se podrazumeva američki Book of Common Prayer iz 1928. godine (Episkopalna crkva u Sjedinjenim Američkim Državama). Taj tekst pripada istom anglikanskom liturgijskom korpusu kao i engleski BCP 1662, ali nastaje u drugačijem crkveno-kulturnom kontekstu: posle liturgijskih i teoloških pomeranja […]