Uvod
Kada savremeni čovek čuje reč „zakon“, često pomisli na propise, ograničenja i kazne. Međutim, u biblijskoj tradiciji Božji zakon ima mnogo dublje značenje. On nije dat prvenstveno da bi ograničio ljudsku slobodu, već da bi je usmerio ka njenom istinskom cilju.
Božji zakon predstavlja otkrivenje Božje volje za ljudski život. On pokazuje kako izgleda život u skladu sa Božjom ljubavlju, pravdom i mudrošću. Zato zakon nije suprotnost blagodati, već jedan od načina na koji Božja blagodat deluje u svetu.
Kroz zakon Bog poziva ljude u zajednicu sa sobom, sa bližnjima i sa čitavom tvorevinom.
Božji zakon kao izraz Božjeg karaktera
Biblija ne predstavlja Boga kao vladara koji proizvoljno donosi pravila. Božji zakon izvire iz samog Božjeg bića.
Ako je Bog ljubav, onda je i zakon izraz ljubavi.
Ako je Bog pravedan, onda zakon štiti pravdu.
Ako je Bog veran, onda zakon poziva na vernost.
Zato zakon nije nešto spoljašnje u odnosu na Boga. On otkriva kakav je Bog i kakav život čovek može živeti u zajednici sa Njim.
Kada Isus sažima čitav zakon u dve zapovesti — ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem — On ne ukida zakon već otkriva njegovo srce. Svaka pojedinačna zapovest predstavlja konkretan oblik ljubavi u ljudskim odnosima.
Zakon upisan u ljudsko srce
Apostol Pavle piše da je delo zakona upisano u ljudska srca i da savest svedoči o tome šta je dobro a šta zlo (Rim. 2,14–15).
Ovo ukazuje na duboku istinu: Bog nije ostavio čovečanstvo bez svedočanstva o svojoj volji. Čak i izvan biblijskog otkrivenja ljudi mogu prepoznati osnovne vrednosti kao što su pravda, saosećanje, istinitost i poštovanje ljudskog dostojanstva.
To ne znači da je ljudska savest nepogrešiva. Istorija pokazuje da ljudi mogu opravdavati nepravdu, nasilje i isključivanje. Zato Božje otkrivenje ostaje neophodno kao korektiv i poziv na neprestano preispitivanje.
Zakon kao ogledalo i putokaz
Jedna od najvažnijih uloga zakona jeste da nam pomogne da vidimo sebe onakvima kakvi jesmo.
Zakon razotkriva naše samoobmane, egoizam i nesposobnost da živimo u potpunoj ljubavi prema Bogu i bližnjima. U tom smislu on deluje kao ogledalo koje otkriva istinu o ljudskom stanju.
Ali zakon nije samo ogledalo.
On je i putokaz.
Ne samo da otkriva šta nije u redu, već pokazuje pravac života koji vodi ka punini ljudskosti. Zakon nije dat da bi proizveo osećaj krivice već da bi otvorio prostor za preobraženje.
Hristos kao ispunjenje zakona
U Isusu Hristu zakon dobija svoje najpotpunije tumačenje.
Isus nije jednostavno ponavljao stare zapovesti. On je otkrivao njihov dublji smisao. U središtu Njegovog učenja nalaze se milosrđe, pravda, praštanje i ljubav prema bližnjem.
On pokazuje da je moguće formalno ispunjavati zakon a istovremeno propustiti njegovu suštinu.
Zato Isus stalno vraća pažnju na srce čoveka. Pravo ispunjenje zakona nije u spoljašnjoj ispravnosti već u preobraženom životu.
U Hristu vidimo čoveka kakav je čovek oduvek bio pozvan da bude.
Zakon i Božje carstvo
Kada je Isus propovedao Božje carstvo, On nije govorio o udaljenoj nebeskoj stvarnosti već o Božjem delovanju koje već sada menja svet.
Božji zakon nalazi svoj puni smisao u životu Božjeg carstva.
Tamo gde se poštuje dostojanstvo svakog čoveka, zakon se ispunjava.
Tamo gde postoji pomirenje umesto mržnje, zakon se ispunjava.
Tamo gde se štite slabi i marginalizovani, zakon se ispunjava.
Tamo gde se čovek odnosi prema tvorevini kao dobar upravitelj Božjih darova, zakon se ispunjava.
Zakon nas tako ne poziva samo na ličnu pobožnost već i na učešće u Božjem delu obnove sveta.
Zajednica kao prostor življenja zakona
Biblijska vera nikada nije isključivo individualna.
Zakon je dat zajednici kako bi oblikovao odnose među ljudima. On nas uči da smo odgovorni jedni za druge i da niko ne može živeti izolovano od zajednice.
Crkva je zato pozvana da bude mesto gde se zakon ljubavi vidljivo ostvaruje. Njena misija nije samo prenošenje učenja već izgradnja zajednice u kojoj ljudi mogu iskusiti prihvatanje, isceljenje, praštanje i nadu.
Zakon i sloboda
Jedna od najvećih zabluda modernog doba jeste uverenje da je sloboda odsustvo svakog ograničenja.
Biblija nudi drugačije razumevanje.
Istinska sloboda nije mogućnost da činimo bilo šta, već sposobnost da živimo u skladu sa istinom svoga bića.
Kao što riba ne postaje slobodnija ako napusti vodu, tako ni čovek ne postaje slobodniji kada se udalji od Božje volje.
Božji zakon nije neprijatelj slobode nego njen čuvar.
On nas oslobađa od razornih sila sebičnosti, nasilja, pohlepe i straha kako bismo mogli živeti život kakav je Bog namenio.
Zaključak
Božji zakon nije spisak arhaičnih propisa niti sredstvo kontrole. On je dar koji otkriva put života.
U njemu prepoznajemo Božju želju da ljudi žive u ljubavi, pravdi i miru. Zakon nas poziva da rastemo u zrelosti, da gradimo zdrave odnose i da učestvujemo u Božjem delu obnove sveta.
U Isusu Hristu vidimo da je najdublji smisao svake zapovesti ljubav koja isceljuje, pomiruje i daruje život.
Zato zakon nije suprotnost jevanđelju. Zakon pokazuje put, a jevanđelje nam otkriva Božju blagodat koja nas osposobljava da tim putem hodimo.
Konačno, cilj zakona nije savršena poslušnost radi same poslušnosti, već punoća života u zajednici sa Bogom, bližnjima i čitavom tvorevinom — predukus Božjeg carstva koje dolazi i koje je već među nama.