Uvod

Proročka služba zauzima posebno mesto u istoriji starozavetnog Izraela. Bog je preko proroka objavljivao svoju volju, opominjao narod zbog otpada od Saveza i pozivao na pokajanje i obnovu zajedništva sa njim. Iako su među prorocima preovlađivali muškarci, Sveto pismo svedoči da je Bog pojedinim ženama poverio istu službu. Među njima se ističe proročica Olda (jevr. Hulda), čije se delovanje opisuje u Drugoj knjizi o carevima (22,14–20) i Drugoj knjizi dnevnika (34,22–28).

Njena pojava ima poseban značaj, jer se događa u jednom od najvažnijih trenutaka istorije Jude – za vreme verske reforme cara Josije. U tom istorijskom trenutku Bog preko proročice potvrđuje autoritet pronađene Knjige zakona i objavljuje svoj sud, ali i svoju milost prema pokajanom caru.

Istorijski kontekst

Car Josija vladao je Judom od 640. do 609. godine pre Hrista. Njegova vladavina usledila je posle dugog perioda duhovnog propadanja tokom vladavine Manasije i Amona, kada su idolopoklonstvo, paganski običaji i zapostavljanje Hrama postali gotovo opšteprihvaćeni.

Tokom obnove Solomonovog hrama, prvosveštenik Helkija pronašao je „Knjigu zakona“. Većina savremenih bibličara smatra da je reč o tekstu koji je sadržao jezgro Pete knjige Mojsijeve (Ponovljeni zakon), mada pojedini tumači smatraju da je pronađen širi korpus Mojsijevog zakona.

Kada je knjiga pročitana caru, Josija je razderao svoje haljine, što je u Starom zavetu predstavljalo znak dubokog pokajanja i žalosti pred Bogom. Svestan da se narod udaljio od Božjih zapovesti, poslao je svoje najbliže saradnike da potraže Gospodnju reč.

Zašto upravo proročica Olda?

Jedno od zanimljivijih pitanja ovog odeljka jeste zašto se Josijini izaslanici obraćaju Oldi, iako su u isto vreme živeli proroci Jeremija i Sofonija.

Sveto pismo ne daje neposredan odgovor. Većina tumača smatra da je Olda u to vreme uživala izuzetno poverenje kao autentičan Božji prorok. Njen autoritet nije proističe iz društvenog položaja niti iz svešteničke službe, već isključivo iz Božjeg poziva.

Ovaj događaj pokazuje da Bog slobodno bira svoje služitelje. U starozavetnoj istoriji proročka služba nije bila nasledna niti vezana za određenu društvenu funkciju. Ona je bila dar Božji.

Sadržaj proroštva

Oldina poruka sastoji se iz dva dela.

Prvi deo odnosi se na narod Jude. Proročica objavljuje da će Božji sud sigurno doći zbog dugotrajnog idolopoklonstva i kršenja Saveza. Time potvrđuje upozorenja zapisana u Mojsijevom zakonu. Njena služba, dakle, ne donosi novo otkrivenje, već potvrđuje već objavljenu Božju reč.

Drugi deo poruke odnosi se na cara Josiju. Bog vidi njegovo iskreno pokajanje, poniznost i spremnost da posluša Božji zakon. Zbog toga će kazna biti odložena i neće pogoditi Judu za vreme njegovog života.

Ovde se jasno otkriva jedno od temeljnih biblijskih načela: Božji sud je pravedan, ali Božja milost prati iskreno pokajanje.

Teološki značaj proročke službe

Oldina služba predstavlja primer autentičnog biblijskog proroka.

Njena poruka nije usmerena na nju samu, niti na sticanje ličnog autoriteta. Ona ne osniva novu versku zajednicu, ne uvodi nove obrede niti donosi nove dogme. Naprotiv, njena misija sastoji se u tome da narod vrati već objavljenoj Božjoj reči.

Upravo zbog toga mnogi savremeni teolozi smatraju da je osnovna odlika pravog proroka vernost prethodno datom Božjem otkrivenju.

Olda u tumačenju Svetih Otaca

Sveti Oci posmatraju Oldu kao primer poslušnosti Bogu i potvrdu da Bog svoje darove daje prema svojoj volji, a ne prema ljudskim merilima.

Blaženi Jeronim naglašava da izbor jedne žene za ovako važnu misiju pokazuje da Bog gleda na veru i poslušnost, a ne na društveni položaj ili pol.

Blaženi Teodorit Kirski ističe da je upravo preko Olde potvrđen autoritet pronađene Knjige zakona, čime se naglašava jedinstvo između Božjeg pisanog otkrivenja i proročke službe.

Patristička tradicija posebno naglašava da Olda nije objavila ništa što bi bilo u suprotnosti sa ranijom Božjom objavom. Naprotiv, njena služba predstavlja potvrdu već datog Saveza.

Pouke za savremeno hrišćanstvo

Primer proročice Olde ostaje dragocen i za današnje vreme.

Najpre, on pokazuje da je svaki autentični duhovni autoritet podređen Božjoj objavi. Nijedan prorok ne može biti iznad Božje reči.

Drugo, Oldina služba pokazuje da Bog može pozvati i muškarce i žene da budu njegovi svedoci, ukoliko ostanu verni njegovoj volji.

Treće, njena poruka podseća da pokajanje može promeniti tok istorije pojedinca i naroda. Iako posledice greha ostaju stvarne, Bog nikada ne odbacuje ponizno srce.

Zaključak

Proročica Olda zauzima posebno mesto među starozavetnim prorocima. Njena služba pokazuje da Bog bira svoje glasnike prema svojoj mudrosti i da pravi prorok nikada ne odvodi ljude od Božje reči, već ih vraća njoj.

U vremenu kada se pojavljuju različite tvrdnje o novim objavama i proročkim autoritetima, primer Olde ostaje trajno merilo autentične proročke službe. Njena poruka nije bila usmerena na stvaranje nove religije ili novih učenja, već na potvrdu već objavljenog Božjeg zakona i na poziv narodu da se vrati Gospodu. Upravo zbog toga njena služba predstavlja uzor biblijskog proroka, čija je najvažnija dužnost da vernike vodi ka Bogu i njegovoj objavljenoj reči.