Uvod Jedno od centralnih pitanja hrišćanske filozofije jeste odnos između ljudskog razuma i mogućnosti spoznaje Boga. Tokom istorije, različite hrišćanske tradicije razvile su raznovrsne modele koji pokušavaju da izraze odnos između Boga koji se objavljuje i čoveka koji pokušava da razume tu objavu. U ovom predavanju upoređujemo tri teološka pristupa — protestantski, anglikanski i […]
U savremenoj teologiji, naročito u njenim progresivnim pravcima, sve je izraženija tendencija da se biblijski i religijski pojmovi razumeju dinamično, simbolički i egzistencijalno, a ne isključivo metafizički ili doslovno. Tekstovi predstavljeni na slikama ukazuju na razumevanje neba i pakla kao duhovnih stanja, a ne fizičkih prostora, što je stanovište koje se može koherentno uklopiti […]
UVOD Figura Sotone, odnosno Đavola, predstavlja jednu od najkompleksnijih i najrazvijenijih teoloških tema u judeo-hrišćanskoj tradiciji. Razumevanje načina na koji se ovaj lik pojavljuje, tumači i razvija u biblijskim spisima važno je ne samo za teologiju, već i za biblijsku hermeneutiku, istoriju religija i antropologiju zla. U Starom zavetu (SZ) pojam sotona prvenstveno označava […]
U velikoj većini filozofskih i teoloških tradicija, odgovor je ne u strogo ličnom, ravnopravnom smislu. Razlozi se razlikuju zavisno od tradicije, ali postoje stabilne racionalne linije argumentacije. U nastavku dajem pregled iz tri perspektive: filozofske, monoteističke teološke, i mitološko-religijske. 1. Filozofska analiza: zašto ne može postojati „lično biće” koje je protivnik Boga? Ako se […]
1. Uvod: Koncept protivnika u religijskim tradicijama Ideja entiteta koji se pojavljuje kao protivnik, iskušavač ili destabilizujuća sila prisutna je u mnogim religijskim sistemima. Međutim, ono što hrišćanska teologija — naročito kasnije razvijene tradicije — prepoznaje kao „Sotona“ nije univerzalna figura. Judaizam, anglikanska progresivna misao i indijska filozofija (posebno Bhagavad-gita) daju različite odgovore na […]
Uvod: Zašto je pitanje porekla zla interdisciplinarno? Zlo je kategorija koja prevazilazi granice teologije. Ono zahteva psihološku, socijalnu i duhovnu analizu. Dok progresivna teologija i Bhagavad Gita naglašavaju odnose, svest i transformaciju, psihoanaliza (Frojd) i analitička psihologija (Jung) istražuju nesvesne dinamike, nagone, potisnute sadržaje i senke psihičkog života. Ovaj rad nastoji da objedini četiri […]
Uvod: Zašto pitanje zla ostaje središnje? Pitanje porekla zla jedno je od najstarijih i najupornijih u istoriji religijske misli. Svaka tradicija, od judaizma i hrišćanstva, preko islamske i zoroastrijske teologije, do indijskih i kineskih duhovnih sistema, razvijala je različite modele objašnjenja: od kosmičkih borbi, preko ontoloških nedostataka, do etičke autonomije čoveka. U progresivnoj teologiji, […]
U savremenom religijskom iskustvu često primećujemo da ljudi veru žive intuitivno, emotivno ili tradicionalno, ali da pri tom nemaju jasno artikulisano razumevanje onoga u šta veruju. Ovakva „implicitna religioznost“ može biti duboka i autentična, ali je istovremeno i ranjiva: lako podleže sumnjama, spoljnim pritiscima, pogrešnim tumačenjima ili površnim kritikama. Upravo tu apologetika dobija svoju […]
Uvod: Kada apologetika postane „dosadna propoved“ Nedavno mi se jedan student teologije poverio uz vidljivu frustraciju: „Profesor apologetike je užasno dosadan. Umesto da objašnjava, analizira i razgovara, on samo drži propovedi. Mi to već znamo. Nama treba razum, argument, ne još jedan monolog.“ Ta rečenica ostala mi je u sećanju jer otkriva nešto važno: […]
Uvod U savremenoj epohi, obeleženoj ubrzanim tehnološkim razvojem, ekološkim krizama i krizama identiteta, pitanje čovekovog mesta u kosmosu ponovo dobija centralni značaj. Citat koji kaže „Bog prožima sve što postoji“ otvara mogućnost jednog duboko relacijskog razumevanja stvarnosti, koje prevazilazi tradicionalne dualizme između svetog i svetovnog, čoveka i prirode, materije i duha. Ovo predavanje ima […]