Zamislite da pronađete prsten koji vas može učiniti potpuno nevidljivim.
Niko vas ne može videti.
Niko vas ne može zaustaviti.
Niko vas ne može pozvati na odgovornost.
Šta biste uradili?
Pre više od dve hiljade godina, grčki filozof Platon postavio je upravo ovo pitanje u jednoj od najzanimljivijih priča koje se nalaze u njegovom čuvenom delu „Država“ (Republic).
Ta priča je poznata kao Gigesov prsten.
Prema Platonu, Giges je bio skromni pastir u drevnoj Lidiji. Jednog dana, posle snažne oluje i zemljotresa, zemlja se otvorila blizu mesta gde je čuvao svoje stado.
Radoznao, Giges je sišao u pukotinu u zemlji.
Duboko pod zemljom otkrio je nešto neobično — ogromnog bronzanog konja, šupljeg iznutra. Kada je zavirio unutra, ugledao je telo mrtvog diva koji je na ruci nosio zlatni prsten.
Giges je uzeo prsten i vratio se na površinu.
Kasnije, dok je sedeo sa drugim pastirima, počeo je da se igra prstenom na svom prstu. Kada je prsten okrenuo ka unutra, dogodilo se nešto zapanjujuće.
Odjednom je postao nevidljiv.
Drugi pastiri više nisu mogli da ga vide.
Kada je prsten ponovo okrenuo ka spolja, ponovo je postao vidljiv.
Giges je otkrio moć koju nijedan čovek ranije nije imao: potpunu nevidljivost.
I ubrzo je počeo da je koristi.
Sa moći prstena, Giges je tajno ušao u kraljevsku palatu. Nijedan stražar nije mogao da ga vidi. Niko nije mogao da ga zaustavi.
Zaveo je kraljicu.
Zajedno su sklopili zaveru protiv kralja.
I na kraju je Giges ubio kralja i preuzeo presto.
Ova priča zvuči kao nešto iz mitologije ili fantastike.
Ali Platona nije zanimala magija.
Zanimala ga je ljudska priroda.
Kroz priču o Gigesovom prstenu Platon postavlja jedno od najneprijatnijih pitanja u filozofiji:
Da li su ljudi zaista moralni…
ili su moralni samo zato što se plaše kazne?
Kada bi čovek mogao da deluje a da ga niko ne vidi…
Kada bi mogao da izbegne sve posledice…
Da li bi i dalje izabrao da bude dobar?
Platonov izazov je uznemirujući.
Jer Gigesov prsten sugeriše da pravda možda ne proizlazi iz vrline, već iz straha da ćemo biti uhvaćeni.
Ako bi dvojica ljudi dobila takav prsten — jedan za koga se smatra da je pravedan, a drugi nepravedan — Platon tvrdi da bi obojica vremenom mogli početi da postupaju isto.
Obojica bi mogli zloupotrebiti moć.
Obojica bi mogli slediti svoje želje.
Jer kada nas niko ne posmatra, iskušenje da delujemo sebično postaje veoma snažno.
Ovaj drevni misaoni eksperiment odjekuje i u našem savremenom svetu.
Danas možda nemamo magične prstenove.
Ali imamo anonimnost, skrivenu moć i trenutke u kojima verujemo da naše postupke niko nikada neće otkriti.
Pitanje koje je Platon postavio pre više hiljada godina i danas nas izaziva:
Da li je pravda nešto što praktikujemo samo kada nas drugi gledaju…
ili je to nešto što živi u našem karakteru?
Možda pravi test morala nije ono što radimo u javnosti.
Možda je to ono što izaberemo da učinimo kada verujemo da nas niko uopšte ne vidi.
I upravo zato priča o Gigesovom prstenu ostaje jedno od najmoćnijih filozofskih pitanja ikada postavljenih.