Molitva

Gospode, molimo Te, neka Tvoje neprestano milosrđe očišćuje i brani Crkvu Tvoju; i pošto ona ne može opstati u sigurnosti bez Tvoje pomoći, čuvaj je svagda Svojom pomoći i dobrotom; kroz Isusa Hrista, Gospoda našega. Amin.

Kratko duhovno razmišljanje

Ova molitva nas podseća na duboku istinu: Crkva ne živi od sopstvene snage. Ona ne opstaje zato što su njeni ljudi uvek mudri, verni ili besprekorni, nego zato što je Bog milostiv.

Zato najpre molimo Gospoda da očisti Svoju Crkvu. To očišćenje počinje u srcu svakoga od nas — od gordosti, osude bližnjega, zavisti, duhovne lenjosti i samouverenosti. Obnova Crkve počinje onda kada prestanemo da gledamo samo tuđe nedostatke i iskreno kažemo: „Gospode, očisti najpre mene.“

Ali molitva traži i Božju odbranu. Vera je izložena strahu, malodušnosti, podelama i ravnodušnosti. Zato nam je potrebna blagodat koja nas čuva, ne uvek tako što uklanja svaku nevolju, nego tako što nam daje snagu da u nevolji ne izgubimo veru, nadu i ljubav.

Posebno je važno priznanje da Crkva „ne može opstati u sigurnosti bez Tvoje pomoći“. Isto važi i za svakoga od nas. Koliko god bili sposobni i iskusni, duhovni život ne možemo nositi sami. Potreban nam je Hristos svakoga dana.

U tom priznanju nema slabosti, nego slobode. Ne moramo sami da spasemo ni sebe ni svet. Pozvani smo da budemo verni, da se kajemo, da volimo, da činimo dobro i da se oslanjamo na Božju milost.

Zato neka i naša molitva bude: Gospode, očisti ono što je u nama nečisto, odbrani ono što je slabo, sačuvaj Svoju Crkvu u istini i ljubavi i neprestano nas privodi Hristu, u Kome je naša pomoć, naša sigurnost i naša nada. Amin.