Tokom godina pažljivo sam slušao tekuću raspravu o rukopoloženju žena i njihovoj podobnosti za službu u rukopoloženoj službi, kao i o njihovoj mogućnosti da budu uzdignute do episkopata.

Ovoj temi pristupam sa poštovanjem prema različitim uverenjima, naročito onima koja su ukorenjena u iskrenom tumačenju Svetog pisma i dugoj crkvenoj tradiciji.

Međutim, uveren sam da verno i celovito čitanje Svetog pisma, stvarnost života rane Crkve i teologija Svetoga Duha zajedno podržavaju puno uključivanje žena u rukopoloženu službu.

 

Moj stav je, dakle, jasan: žene nisu isključene iz rukopoložene službe niti iz episkopskog vođstva po Svetom pismu, i darovi Svetoga Duha nisu ograničeni polom.

 

Dozvolite mi da svoj stav izložim na strukturisan način.

 

1. DVANAEST APOSTOLA: SIMBOLIKA, A NE TRAJNO POLNO PRAVILO

 

Čest argument je da, pošto je Isus izabrao dvanaest muških apostola, rukopoložena služba mora biti isključivo muška.

Ali sam Isus objašnjava značenje Dvanaestorice:

„Vi koji pođoste za mnom, i vi ćete sesti na dvanaest prestola, sudeći dvanaest plemena Izrailjevih.“

 

Dvanaestorica predstavljaju obnovu Izraela – dvanaest plemena – a ne trajnu biološku normu za crkveno vođstvo.

 

Ako bi Dvanaestorica bila zamišljena kao strogo pravilo za svaku službu, onda bi logično sledilo:

 

da služba mora biti ograničena na samo dvanaest osoba

 

da bi samo Jevreji mogli biti deo službe

 

da bi apostolska služba prestala sa prvobitnom Dvanaestoricom

 

Ali Novi zavet jasno pokazuje širenje službe izvan ove simbolične grupe kroz delovanje Svetoga Duha.

 

2. ŽENE U NOVOZAVETNOJ SLUŽBI SU BILE AKTIVNE I PREPOZNATE

 

Novi zavet daje više jasnih primera žena koje aktivno učestvuju u službi:

 

U Rimljanima 16:1–2, Pavle piše o Febi kao o „služiteljki (đakonos) crkve u Kenhreji“.

U Rimljanima 16:7, Junija se opisuje kao „ugledna među apostolima“.

U Delima 18:26, Priskila učestvuje u poučavanju vere.

U Jovanu 20:17–18, vaskrsli Hristos se prvo javlja Mariji Magdalini i šalje je da prenese poruku učenicima.

 

Ovi primeri pokazuju da žene nisu bile pasivne, već aktivni učesnici u učenju, svedočenju i službi od samog početka Crkve.

 

3. PAVLOVE POSLANICE TREBA ČITATI U KONTEKSTU

 

Neki se pozivaju na stihove poput:

„Žene neka ćute u crkvama“

ili

„Ne dopuštam ženi da poučava“

 

Međutim, isti Pavle kaže:

„Svaka žena koja se moli ili prorokuje…“

 

To znači da su žene aktivno učestvovale u bogosluženju.

Zato Pavlove reči ne mogu predstavljati univerzalnu zabranu, već se odnose na konkretne situacije:

 

nered u bogosluženju

 

lokalne kulturne okolnosti

 

specifične probleme u određenim zajednicama

 

4. OSNOVNI TEOLOŠKI PRINCIP: SVETI DUH NIJE OGRANIČEN POLOM

 

Temelj hrišćanske službe jeste delovanje Svetoga Duha.

 

„Nema više muškog ni ženskog… svi ste jedno u Hristu Isusu.“

„Svakome se daje projavljivanje Duha na korist.“

 

Reč „svakome“ je ključna.

Nigde Sveto pismo ne uči da:

 

Duh poziva samo muškarce

 

darovi Duha zavise od pola

 

vođstvo pripada isključivo muškarcima

 

5. CRKVENA PRAKSA I STVARNOST

 

U mnogim zajednicama danas žene:

 

čine veliki deo vernika

 

nose molitvu, služenje i evangelizaciju

 

podržavaju crkveni život

 

A ipak, često im je uskraćen pristup rukopoloženju.

To postavlja pitanje doslednosti: kako Crkva može primati njihov doprinos, a istovremeno ih ograničavati?

 

6. CRKVENA ISTORIJA POKAZUJE RAZVOJ

 

Rana Crkva poznaje:

 

đakonise

 

žene u kućnim crkvama

 

žene u misiji i učenju

 

Kasnije su se strukture menjale, ali istorijski razvoj nije isto što i božanska zabrana.

 

Ako su žene:

 

potpuno ljudska bića

 

potpuno krštene

 

imaju Svetoga Duha

 

imaju darove

 

Na kom osnovu se isključuju iz rukopoloženja?

 

Ako nema jasne zabrane u Pismu, onda je to crkvena odluka — a svaka takva odluka mora biti otvorena za preispitivanje.

 

7. ZAKLJUČAK: MOJ STAV

 

Dvanaestorica su simbolika, ne zakon o polu

 

žene su bile ključne u ranoj Crkvi

 

Pavlovi tekstovi su kontekstualni

 

Sveti Duh ne pravi razliku po polu

 

istorija pokazuje razvoj

 

Zato smatram da je rukopoloženje žena i njihov episkopat:

 

biblijski moguće

 

teološki utemeljeno

 

u skladu sa delovanjem Duha

 

Crkva ne gubi autoritet kada uključuje žene.

Gubi kredibilitet kada zabranjuje ono što Sveto pismo ne zabranjuje dosledno.

 

8. ZAVRŠNA NAPOMENA O JEDINSTVU

 

Na kraju želim da naglasim:

Oni koji prihvataju rukopoloženje žena — poštujem vaš stav.

Oni koji ga ne prihvataju — takođe poštujem vašu savest.

 

Ali ono što mora da se izbegne jeste:

 

osuda

 

neprijateljstvo

 

razdor

 

„Trudimo se za ono što vodi miru.“

 

Ovo je moj stav: podržavam rukopoloženje žena.

Ali isto tako verujem da neslaganje ne sme razdvojiti telo Hristovo.

 

Govorićemo istinu — ali u ljubavi.

 

Hvala.

 

+Petar