Često se danas čuje reč „inkluzivnost“ — i odmah se javljaju strahovi, sumnje, odbrane, kao da je to nešto protiv vere.
Ali čujmo ovo jasno i glasno:
Hrišćanstvo je u svojoj suštini inkluzivno.
To nije dodatak.
To nije moderna ideja.
To je Evanđelje.
Kako znamo?
Pogledajmo Isusa.
Prilazi samarjanki – ženi, strankinji, odbačenoj. (Jn 4)
Društvo joj je reklo: „Ti nisi vredna razgovora.“
Isus joj je poverio prvu objavu Mesijanstva.
Ulazi u kuću carinika Zakeja. (Lk 19)
Drugi su rekli: „On je grešnik, daleko od njega.“
Isus je rekao:
„Danas je spasenje došlo u ovu kuću.“
Štiti ženu uhvaćenu u preljubi. (Jn 8)
Narod je pripremio kamenje.
Isus je rekao:
„Ko je bez greha neka prvi baci kamen.“
Dotiče se gubavaca koje niko nije smeo ni pogledati. (Mk 1)
Društvo ih je proglašavalo nečistim.
Isus ih je zvao braćom.
Bira ribare, carinika, jednostavne, ranjene, neprihvaćene.
Ne svete, ne učene, ne savršene.
One koji su se osećali najmanjima.
Hristos ni jednom nije rekao:
„Prvo postani dostojan, pa onda dođi.“
Rekao je:
„Dođite svi.“
Ne „svi savršeni“.
Ne „svi ispravni“.
Ne „svi sa čistom biografijom“.
Svi.
Šta to znači za nas danas?
Znači da ako Crkva nije mesto gde je svako dobrodošao —
onda to nije Crkva Hristova.
Može imati ikonostas, oltar, liturgiju, hor, zvona —
ali ako nema otvorenog srca,
onda je to samo zgrada od kamena.
Bog ne prebiva u zidovima.
Bog prebiva u srcu koje ume da primi drugog.
I sada — oštra reč.
Ako neko kaže:
„Ovi ljudi ne treba da budu u Crkvi.“
„Ovaj nije dovoljno dobar.“
„Ona je suviše drugačija.“
Pitajmo tiho i iskreno:
Ko ti je dao pravo da zatvaraš vrata koja je Bog otvorio?
Ko od nas je zaslužio da bude unutra?
Ko je došao pred Boga čist?
Ko je došao bez rana, bez tame, bez borbi?
Niko.
Mi smo svi došli kao potrebiti, kao ranjeni, kao oni koji vape.
Zato ne postavljamo uslov da neko prvo postane savršen, pa tek onda voljen.
Jer da je Bog tako postupio — niko od nas ne bi bio ovde.
Zaključak
Inkluzivnost nije slabljenje vere.
To je vernost Hristu.
Inkluzivnost nije popuštanje svetu.
To je otvaranje srca kao što je Isus otvorio svoje.
Inkluzivnost ne kaže: „Sve je dozvoljeno.“
Ne.
Ona kaže:
„Niko nije izgubljen.“
I to je najdublja istina Evanđelja.
Amin.