„Oni koji su pobedili slabost i izbacili sebične misli, ne pripadaju ni ugnjetavaču ni ugnjetavanom. Oni su slobodni.“
Ova misao nas podseća da prava sloboda ne zavisi od položaja koji čovek ima u društvu, već od njegovog unutrašnjeg stanja. Često mislimo da su slobodni oni koji imaju moć, bogatstvo ili vlast, ali istinska sloboda se nalazi u sposobnosti čoveka da savlada svoje slabosti i oslobodi se sebičnosti.
Sebične misli često navode ljude da gledaju samo svoje interese. Takvi ljudi žele da budu iznad drugih, da vladaju i nameću svoju volju. Sa druge strane, oni koji su stalno opterećeni nepravdom koja im je učinjena mogu postati zarobljenici ogorčenosti i mržnje. I jedni i drugi gube svoju slobodu, jer njihovim postupcima upravljaju strasti, a ne razum i čovečnost.
Čovek koji je pobedio svoje slabosti ne teži da gospodari drugima, ali ne dozvoljava ni da ga mržnja ili strah porobe. On je svestan svojih vrednosti i postupa po savesti. Takvi ljudi su kroz istoriju ostavili najveći trag. Mnogi borci za pravdu nisu se borili da bi stekli vlast nad drugima, već da bi svakom čoveku omogućili dostojanstven i slobodan život. Njihova snaga nije bila u oružju ili položaju, već u moralnim principima i sposobnosti da lični interes stave iza opšteg dobra.
I u svakodnevnom životu možemo videti koliko je važno pobediti sebičnost. Kada pomažemo drugima bez očekivanja nagrade, kada praštamo i kada pokazujemo razumevanje, postajemo bolji ljudi. Tada nas ne vode zavist, pohlepa ili mržnja, već plemenitost i saosećanje.
Zato je ova misao veoma značajna. Ona nas uči da je najveća pobeda ona koju čovek izvojuje nad samim sobom. Tek kada se oslobodimo sebičnih misli i unutrašnjih slabosti, možemo biti istinski slobodni ljudi, koji ne pripadaju ni ugnjetavačima ni ugnjetavanima, već svetu pravde, dostojanstva i čovečnosti.