Dragi prijatelji,
Želim da danas razmislimo o jednoj jednostavnoj, ali izuzetno snažnoj rečenici:
„Vera je stanje uma koje možete razviti voljom.“
Zastanimo na trenutak kod te misli.
Šta ako vera nije nešto sa čime se jednostavno rađamo?
Šta ako vera nije privilegija samo nekih, posebno snažnih ljudi?
Šta ako je vera nešto što možemo da izgradimo?
Ako je to tačno, onda se postavlja važno pitanje:
U šta mi danas verujemo?
Da li verujemo da možemo više?
Da li verujemo da možemo da promenimo nešto u svom životu?
Ili smo, posle razočaranja, neuspeha i teških perioda, počeli da govorimo sebi:
„Nije to za mene.“
„Pokušavao sam, ali nije uspelo.“
„Kasno je.“
„Nemam dovoljno sposobnosti.“
„Drugi mogu, ali ja ne mogu.“
Upravo tu počinje naša najvažnija borba.
Ne borba sa drugim ljudima.
Ne borba sa okolnostima.
Već borba koja se odvija u našem umu.
Sve počinje od misli
Pre nego što čovek nešto uradi, on o tome razmišlja.
Pre nego što krene, on u sebi donosi odluku.
Pre nego što istraje, mora da ima neki razlog zbog kojeg veruje da vredi nastaviti.
Zato naše misli nisu beznačajne.
Ako čovek svakog dana ponavlja sebi: „Ne mogu“, vremenom će prestati i da pokušava.
Ali ako počne da govori:
„Možda još ne znam kako, ali mogu da naučim.“
„Možda danas nisam tamo gde želim da budem, ali mogu da napravim sledeći korak.“
„Možda sam pao, ali pad ne znači da moram da ostanem na zemlji.“
— tada se nešto menja.
Problem možda još nije rešen.
Okolnosti možda još nisu bolje.
Ali čovek je počeo da se menja.
A kada se promeni čovek, menja se i način na koji se suočava sa okolnostima.
Vera ne znači da nećemo imati strah
Često pogrešno mislimo da hrabar čovek nema strah.
Isto tako možemo pogrešno misliti da čovek koji veruje nikada ne sumnja.
Nije tako.
Vera ne znači odsustvo straha.
Vera znači da strah više ne donosi odluke umesto nas.
Možeš da se plašiš — i da ipak kreneš.
Možeš da sumnjaš — i da ipak pokušaš.
Možeš da ne znaš šta te čeka — i da ipak napraviš sledeći korak.
Upravo u tim trenucima razvijamo veru.
Ne onda kada je sve lako.
Nego onda kada je teško, a mi kažemo:
„Nastavljam.“
Vera se gradi delima
Zamislite čoveka koji stoji ispred dugog stepeništa.
Gleda prema vrhu i kaže:
„Ne mogu ja ovo.“
A onda mu neko kaže:
„Ne moraš sada da pređeš celo stepenište. Pređi samo prvi stepenik.“
On napravi jedan korak.
Pa drugi.
Pa treći.
Posle nekog vremena okrene se i shvati da je već daleko od mesta sa kojeg je krenuo.
Tako izgleda i većina velikih promena u životu.
Ljudi često odustaju zato što gledaju ceo put odjednom.
Žele odmah veliki rezultat.
A kada ga nema, gube veru.
Ali vera nam govori:
Ne moraš danas da stigneš do cilja. Moraš samo da ne odustaneš od sledećeg koraka.
Jedan razgovor.
Jedan telefonski poziv.
Jedan sat učenja.
Jedna prijava za posao.
Jedan trening.
Jedna nova odluka.
Jedan pokušaj više.
Mali koraci, ponavljani dovoljno dugo, mogu da promene pravac čitavog života.
Neuspeh nije suprotnost veri
Svako ko pokušava nešto vredno jednog dana će doživeti neuspeh.
Pitanje nije da li ćemo nekada pasti.
Pitanje je:
Šta ćemo tom padu dozvoliti da znači?
Da li ćemo reći:
„Pao sam, dakle nisam sposoban“?
Ili:
„Pao sam. Sada znam nešto što juče nisam znao.“
Postoji ogromna razlika između rečenice:
„Nisam uspeo.“
i rečenice:
„Ja sam neuspešan.“
Prva opisuje jedan događaj.
Druga pokušava da od jednog događaja napravi naš identitet.
Nemojte to dozvoliti.
Jedan neuspeh nije vaš život.
Jedno odbijanje nije vaša vrednost.
Jedna pogrešna odluka nije vaša sudbina.
Čak ni izgubljene godine ne znače da su izgubljene sve godine koje dolaze.
Dok god čovek može da donese novu odluku, postoji mogućnost novog pravca.
Pazite šta govorite sebi
Postoji jedna osoba čiji glas slušate više nego bilo čiji drugi.
To ste vi sami.
Razmislite zato:
Kako razgovarate sa sobom kada niko drugi nije prisutan?
Da li ste sebi najveći neprijatelj?
Da li neprestano ponavljate stare greške?
Da li sebe podsećate samo na ono što niste uspeli?
Ili umete da kažete:
„Pogrešio sam, ali mogu bolje.“
„Teško mi je, ali neću odustati.“
„Ne znam sve, ali mogu da naučim.“
„Nisam još stigao, ali sam krenuo.“
Reč „još“ može biti veoma važna.
„Ne mogu“ postaje:
„Ne mogu još.“
„Ne znam“ postaje:
„Ne znam još.“
„Nisam uspeo“ postaje:
„Nisam uspeo još.“
Jedna mala reč ostavlja vrata budućnosti otvorena.
Volja je odluka
Nećemo se svakog jutra probuditi motivisani.
Nećemo svakog dana osećati snagu.
Biće dana kada će nam se odustajati.
Upravo zato nam je potrebna volja.
Volja kaže:
„Ne radim samo onda kada mi se radi. Radim zato što znam kuda želim da stignem.“
Motivacija može da nas pokrene.
Ali disciplina nas nosi onda kada motivacija nestane.
I svaki put kada održimo reč koju smo dali sebi, gradimo nešto dragoceno:
poverenje u sebe.
Tada vera prestaje da bude samo lepa misao.
Ona dobija dokaz.
Kažeš sebi da ćeš nešto uraditi — i uradiš.
Postaviš mali cilj — i ispuniš ga.
Padneš — i ustaneš.
Posle nekog vremena više ne moraš sebe toliko da ubeđuješ da možeš.
Imaš dokaze iz sopstvenog života.
Počnite danas
Zato vas pozivam da danas sebi postavite tri pitanja:
U šta želim da verujem?
Šta me sprečava da napravim prvi korak?
Koji konkretan korak mogu da napravim danas?
Ne sutra.
Ne sledećeg ponedeljka.
Ne kada se stvore savršeni uslovi.
Danas.
Možda će taj korak biti mali.
Neka bude.
Velike promene ne moraju da počnu velikim korakom.
One počinju velikom odlukom da više ne stojimo u mestu.
I kada dođu sumnja, strah i prepreke — a doći će — setite se:
Ne morate da vidite ceo put da biste napravili sledeći korak.
Ne morate da budete bez straha da biste bili hrabri.
Ne morate da imate dokaz da će sve uspeti da biste dali sve od sebe.
Potrebno je da počnete.
A zatim da nastavite.
I zato ponesite sa sobom ovu misao:
„Vera je stanje uma koje možete razviti voljom.“
Razvijajte je svojim mislima.
Jačajte je svojim odlukama.
Dokazujte je svojim postupcima.
I kada život kaže: „Ne možeš“, ne morate da odgovorite: „Mogu sve.“
Dovoljno je da kažete:
„Mogu da napravim još jedan korak.“
A onda ga napravite.
Pa još jedan.
Pa još jedan.
Jer ponekad se između čoveka kakav je danas i čoveka kakav želi da postane nalazi samo jedna stvar:
odluka da veruje — i volja da ne odustane.