Ako „slobodna volja“ znači da Bog ljudima daje priliku da prave izbor koji zaista utiče na njihovu sudbinu, onda da, ljudi imaju slobodnu volju. Greh koji je u svetu danas direktno je povezan sa izborom koji su doneli Adam i Eva. Bog je stvorio svet prema svom liku, i to je podrazumevalo sposobnost izbora.
Međutim, slobodna volja ne podrazumeva da ljudi mogu da rade šta hoće. Naši izbori su ograničeni onim što je u skladu sa našom prirodom. Na primer, čovek može da izabere da pređe most ili da ga ne pređe – ali ono što ne može da odabere je da preleti most jer ga priroda sputava da leti. Isto tako, čovek ne može da sebe načini pravednikom – greh mu onemogućava uklanjanje krivice (Rimljanima 3:23). Tako je slobodna volja ograničena prirodom.
Ovo ograničenje ne uklanja našu odgovornost. Biblija jasno govori da nemamo samo sposobnost da biramo, već i odgovornost da biramo mudro. U Starom zavetu Bog je izabrao izraelski narod ali pojedinci u tom narodu su imali odgovornost da izaberu da budu poslušni Bogu. I pojedinci izvan izraelskog naroda su mogli da veruju i slede Boga takođe (na primer, Ruta i Raava).
U Novom zavetu grešnici su dobili zapovest da se „pokaju“ i „veruju“ (Matej 3:2; 4:17; Dela 3:19; 1. Jovanova 3:23). Svaki poziv na pokajanje je poziv na izbor. Zapovest da se veruje podrazumeva da slušalac može da izabere da bude poslušan.
Isus je prepoznao problem nekih nevernika kada im je rekao: „I nećete da dođete k meni – da imate život” (Jovan 5:40). Jasno je da su mogli da dođu da su hteli. Njihov problem je bio u tome što to nisu izabrali. Čovek će požnjeti ono što je posejao (Galatima 6:7) i oni koji su nespaseni su bez izgovora (Rimljanima 1:20-21).
Međutim, kako može čovek, koji je po prirodi ograničen, da izabere ono što je dobro? Samo po Božijoj blagodati slobodna volja zaista postaje „slobodna“ u smislu da može da izabere spasenje (Jovan 15:16). Sveti Duh je taj koji deluje kroz volju i preko volje jedne osobe da bi je obnovio (Jovan 1:12-13) i daje mu prirodu novog čoveka “koji je prema Bogu stvoren u istinitoj pravednosti i svetosti“ (Efescima 4:24). Spasenje je Božije delo. U isto vreme naši motivi, želje, i dela su stvar volje i mi smo sa pravom odgovorni za njih.