Dok se u javnosti danima žustro raspravlja o crkvenom kalendaru, želeo bih da nas, hrišćane, pozovem na preispitivanje: koliko smo spremni da branimo datum praznika, a koliko da živimo ono što tim praznikom ispovedamo?
Društvenim mrežama i pojedinim portalima šire se tvrdnje da će Srpska pravoslavna crkva „morati“ da promeni kalendar i prihvati „katolički“. Takvo predstavljanje teme lako stvara utisak da se priprema napad na pravoslavlje, nacionalni identitet i sve ono što ljudi doživljavaju kao svoje duhovno nasleđe. U nesigurnim vremenima, kada su mnogi već opterećeni brigom i nepoverenjem, takve poruke posebno snažno odjekuju.
Međutim, između razgovora o kalendarskoj reformi i prisilnog menjanja vere postoji ogromna razlika. Kada se ta razlika prećuti, javnosti se uskraćuje mogućnost da razume o čemu se zapravo govori. Umesto razmatranja jednog predloga, dobijamo priču o ugroženosti Crkve i naroda.
Takvo preuveličavanje može veoma uspešno poslužiti diskreditovanju osobe kojoj se izjava pripisuje: njene reči više se ne razmatraju, nego se ona predstavlja kao neko ko želi da oduzme ljudima veru i tradiciju. Istovremeno se većinsko pravoslavno stanovništvo dodatno uznemirava, jer mu se sugeriše da je ugroženo i ono u čemu traži sigurnost. Da bismo tvrdili da je to nečija svesna namera, potrebni su dokazi. Ali upravo zato moramo prepoznati kakav učinak ovakvo predstavljanje ima i zapitati se kome koristi.
Milankovićev, odnosno revidirani julijanski kalendar već koriste brojne pravoslavne crkve, među njima Grčka, Rumunska i Bugarska. Njegovim prihvatanjem nisu prestale da budu pravoslavne. Nisu promenile veru u Hrista niti su time prihvatile papinu vlast. Činjenica da praznike slave istog građanskog datuma kao zapadni hrišćani ne znači da su promenile svoje dogmatsko učenje.
Pritom, prihvatanje revidiranog kalendara za nepokretne praznike ne podrazumeva automatski promenu računanja Vaskrsa. Već ta razlika pokazuje koliko je tema složenija od poruke da neko želi da nam „nametne katolički kalendar“.
Značajno je i to što je srpski Arhijerejski sabor još 1923. načelno prihvatio novi kalendar, ali njegovu primenu odložio radi zajedničkog postupanja pravoslavnih crkava. Teško je, dakle, čitavo pitanje predstaviti kao iznenadnu ideju nekog savremenog političara ili kao nešto što je pravoslavlju potpuno strano.
Patrijarh Pavle razlikovao je nepromenljive dogmate od promenljivog kalendara. Istovremeno je upozoravao na potrebu strpljivog poučavanja vernika i očuvanja crkvenog jedinstva. To nas podseća da kalendarsko pitanje zaslužuje ozbiljnost, ali da ga ne treba uzdizati na mesto samog sadržaja vere.
A upravo tu bi trebalo da zastanemo. Da li smo saslušali čoveka čiju izjavu osuđujemo? Jesmo li proverili šta je zaista rekao ili smo prihvatili naslov koji nas je uznemirio? Da li nam je neko objasnio činjenice ili je samo pritisnuo ono najosetljivije u nama – strah da ćemo izgubiti ono što volimo?
Nije svaki protivnik promene kalendara izmanipulisan, niti je svaki zagovornik reforme neprijatelj Crkve. Među ljudima postoje iskrene brige, različita iskustva i opravdana pitanja. Upravo zato zaslužujemo razgovor u kojem nas niko neće podsticati da jedni u drugima unapred vidimo izdajnike.
Hristos je rekao da će nas ljudi prepoznati kao njegove učenike po ljubavi koju imamo među sobom (Jovan 13:35). Ta ljubav zahteva istinoljubivost, strpljenje i spremnost da saslušamo bližnjega pre nego što mu presudimo. Ona se pokazuje i u odluci da ne prosledimo optužbu koju nismo proverili.
Možemo čuvati postojeći kalendar i poštovati pravoslavne hrišćane koji praznuju drugačije. Možemo razgovarati o reformi i razumeti ljude kojima bi promena teško pala. U oba slučaja odgovorni smo za svoje reči i odnos prema drugome.
O kalendaru neka odgovorno rasuđuju nadležni crkveni organi. Mi već danas možemo da proverimo kako razgovaramo, šta delimo i kome svojim rečima nanosimo nepravdu.
Jer možemo sačuvati svaki datum, a ipak zanemariti gladnog, povrediti bližnjega i preneti neistinu. Zato, pre nego što krenemo da branimo veru od drugih, proverimo koliko joj dopuštamo da preobražava nas same.
Vaš u Gospodu,
Slobodan