Teološko i pastoralno promišljanje u svetlu hrišćanskog predanja
Pitanje homoseksualnosti predstavlja jedno od najosetljivijih i najraspravljanijih pitanja savremenog hrišćanstva. Ono se ne tiče samo pojedinih biblijskih tekstova, već i šireg razumevanja čoveka, ljudske seksualnosti, pastirske odgovornosti, prirode Crkve i odnosa između istine i ljubavi.
Za Episkopalnu anglikansku zajednicu, koja sebe razume kao tradicionalnu, liturgijsku i evanđelsku zajednicu ukorenjenu u apostolskom nasleđu i sabornom predanju Crkve, ovo pitanje zahteva ozbiljnost, intelektualnu iskrenost, duhovno rasuđivanje i pastoralnu mudrost.
Vernost hrišćanskom predanju
Episkopalna anglikanska zajednica ne polazi od pretpostavke da se klasično hrišćansko učenje može jednostavno odbaciti ili redefinisati prema savremenim društvenim trendovima.
Tokom najvećeg dela istorije Crkve, homoseksualni odnosi posmatrani su kao nespojivi sa tradicionalnim hrišćanskim razumevanjem seksualnosti, povezanim sa brakom muškarca i žene, vernošću, plodnošću i svetotajinskim pogledom na ljudsko telo.
Velika većina istorijskih hrišćanskih tumača — uključujući crkvene oce, srednjovekovne teologe i reformacijske tradicije — razumela je biblijske tekstove kao zabranu istopolnih seksualnih odnosa. Ozbiljan pristup ovom pitanju zato ne može zanemariti:
- svedočanstvo istorijske Crkve;
- biblijske tekstove koji govore o istopolnim odnosima;
- kontinuitet hrišćanskog moralnog predanja;
- kao ni klasično hrišćansko razumevanje ljudske seksualnosti.
Istovremeno, verujemo da vernost predanju i odgovorno savremeno promišljanje ne moraju biti suprotstavljeni.
Potreba za ozbiljnom egzegezom
Savremena biblijska nauka otvorila je niz legitimnih pitanja:
- na koje konkretne prakse se odnose biblijski tekstovi;
- kako je antički svet razumevao seksualnost;
- da li biblijski autori govore o istom fenomenu koji danas nazivamo seksualnom orijentacijom;
- i da li se antički tekstovi mogu jednostavno preneti na savremene, uzajamne i trajne istopolne odnose.
Neki savremeni teolozi i bibličari smatraju da pojedini biblijski tekstovi prvenstveno govore o nasilnim, eksploatatorskim ili idolopokloničkim praksama karakterističnim za antički svet, dok drugi smatraju da biblijsko svedočanstvo dosledno odbacuje istopolne seksualne odnose kao takve.
Episkopalna anglikanska zajednica smatra da ova pitanja zaslužuju ozbiljno i odgovorno proučavanje. Ozbiljna teološka rasprava zahteva da se različita mišljenja ne odbacuju unapred, niti da se ljudi koji postavljaju teška pitanja automatski proglašavaju neprijateljima vere.
Svesni smo da nijedna crkvena zajednica ne pristupa ovim pitanjima sa potpunom lakoćom ili jednostavnošću. Zato verujemo da su poniznost, molitva i međusobno slušanje neophodni.
Pastoralni pristup čoveku
Bez obzira na različite teološke stavove, za nas je od presudne važnosti način na koji Crkva pristupa ljudima.
Svaki čovek nosi dostojanstvo bića stvorenog po liku Božijem. Crkva ne sme postati prostor ponižavanja, mržnje, isključivanja ili dehumanizacije.
Verujemo da:
- ljudi nisu samo „teme“ ili „moralna pitanja“;
- čovekov identitet prevazilazi njegove želje, borbe i sklonosti;
- i da niko ne sme biti sveden na jednu osobinu ili životnu borbu.
Crkva čoveka ne posmatra prvenstveno kroz njegove sklonosti ili borbe, već kroz njegov poziv na zajednicu sa Bogom i život preobražaja u Hristu.
Zato pastoralni pristup mora biti obeležen:
- poštovanjem;
- pažljivim slušanjem;
- saosećanjem;
- duhovnom odgovornošću;
- i odbacivanjem svakog oblika nasilja, ponižavanja ili govora mržnje.
Istovremeno, verujemo da hrišćanski život podrazumeva poziv svakom čoveku na duhovni rast, pokajanje, samodisciplinu i usmeravanje čitavog života prema Hristu.
Između rigidnosti i relativizma
Episkopalna anglikanska zajednica ne vidi rešenje ni u rigidnom sektaškom pristupu, ni u potpunom relativizovanju hrišćanske etike.
Sa jedne strane, moguće je formalno braniti tradicionalne stavove, a pritom izgubiti duh Jevanđelja kroz grubost, osuđivanje i nedostatak ljubavi.
Sa druge strane, moguće je govoriti o ljubavi i inkluzivnosti na način koji zanemaruje ozbiljnost biblijskog i hrišćanskog predanja.
Naš cilj nije da biramo između istine i ljubavi, već da pokušamo da živimo oboje zajedno.
Verujemo da Crkva mora ostati mesto u kojem se istina govori sa milošću, a milost ne odvaja od istine.
I u neslaganjima verujemo da smo pozvani da čuvamo jedinstvo Crkve, međusobno poštovanje i duh hrišćanske ljubavi.
Šta znači pastoralna otvorenost u našem kontekstu?
Kada govorimo o pastoralnoj otvorenosti, ne mislimo na odbacivanje hrišćanske vere, apostolskog kontinuiteta ili liturgijskog predanja.
Pod tim pre svega podrazumevamo:
- spremnost na razgovor;
- ozbiljno promišljanje teških pitanja;
- pastoralnu i ljudsku otvorenost;
- odbacivanje rigidnog i sektaškog mentaliteta;
- i želju da Crkva ostane mesto u kojem čovek može iskreno da traži Boga, bude saslušan i duhovno vođen sa dostojanstvom i brigom.
Za nas otvorenost ne znači reviziju Jevanđelja, već nastojanje da se ista drevna vera živi sa više mudrosti, odgovornosti i saosećanja u savremenom svetu.
Crkva kao prostor duhovnog puta
Verujemo da Crkva nije zajednica savršenih ljudi, već zajednica ljudi koji traže Boga.
Zbog toga ne želimo da ovo pitanje postane jedini kriterijum po kojem se meri nečija vrednost, vera ili mogućnost da učestvuje u životu zajednice.
Istovremeno, smatramo da ozbiljna pitanja ljudske seksualnosti zaslužuju odgovorno duhovno promišljanje i ne mogu se svesti na političke slogane ili kulturne ratove.
Naš cilj nije stvaranje zajednice okupljene oko jednog društvenog pitanja, već zajednice okupljene oko Hrista, molitve, Svetog pisma i života Crkve.
Verujemo da čovek svoj puni identitet ne nalazi u svojim željama ili borbama, već u zajednici sa Hristom i životu Crkve.
Crkva treba da bude mesto molitve, istine, pokajanja, blagodatnog preobražaja, duhovnog rasta i međusobne podrške.
Zaključak
Episkopalna anglikanska zajednica nastoji da ovom pitanju pristupi mirno, ozbiljno i odgovorno.
Verujemo da vernost hrišćanskom predanju i odgovorno savremeno promišljanje ne moraju biti suprotstavljeni. Istovremeno, smatramo da Crkva mora pristupati svakom čoveku sa dostojanstvom, pažnjom i ljubavlju.
Verujemo da Crkva mora ostati verna Hristu, Svetom pismu i predanju, pristupajući svakom čoveku sa istinom, milošću i dostojanstvom.
Molimo se da u svim ovim pitanjima ostanemo verni Hristu, ukorenjeni u istini, a istovremeno ispunjeni smirenošću, milošću i ljubavlju prema svakom čoveku.