Nekad prolazimo kroz nešto kada je drugoj osobi najlakši savet koji može da nam udeli ujedno i najteži za primenu: „Samo se moli.“ Kada nam neko to kaže, ta rečenica zvuči jednostavno, gotovo oslobađajuće. I zaista, molitva jeste dar. Ali nije uvek laka. A posebno onda kada se molimo dugo, iskreno i istrajno, a okolnosti […]
Apostolska sukcesija zauzima posebno mesto u teologiji crkava episkopalnog uređenja, uključujući i Free Protestant Episcopal Church of England (FPEC). Iako je ova crkvena tradicija nastala u protestantskom kontekstu i sa snažnim reformacijskim naglascima, ona je zadržala episkopalnu strukturu i ideju istorijskog kontinuiteta episkopske službe. Razumevanje sukcesije u ovom okviru zahteva uvažavanje ravnoteže između istorijske […]
BCP 1662 nije „najbolji“ u apsolutnom smislu za svaku sredinu i svaku potrebu, ali se u praksi često pokazuje kao najpovoljnije izdanje za srpski prevod i dugoročnu upotrebu, posebno u poređenju sa kasnijim redakcijama (poput 1928, 1979 i drugih). Razlozi za to nisu prvenstveno emotivni ili tradicionalistički, već liturgijski, jezički i pastoralno-teološki. 1. Normativnost i […]
1. Uvod: liturgijski tekst kao „živa teologija“ U anglikanskoj tradiciji Book of Common Prayer (BCP) nije puka zbirka obreda, već normativni izraz crkvenog identiteta: teologija se ne prenosi samo kroz traktate, već kroz ponavljanu zajedničku molitvu. Evharistija je u toj celini središnja: ona je mesto gde se Crkva prepoznaje kao telo okupljeno oko Reči i […]
1. Uvod: predmet analize i metodološki okvir Pod oznakom „BCP 1928“ u savremenoj literaturi najčešće se podrazumeva američki Book of Common Prayer iz 1928. godine (Episkopalna crkva u Sjedinjenim Američkim Državama). Taj tekst pripada istom anglikanskom liturgijskom korpusu kao i engleski BCP 1662, ali nastaje u drugačijem crkveno-kulturnom kontekstu: posle liturgijskih i teoloških pomeranja […]
1. Uvod: zašto je BCP 1662 evharistijski tekst teološki ključan Evharistijska služba u Book of Common Prayer (1662) predstavlja kondenzovani izraz anglikanske teologije: ona je istovremeno i ispovedanje vere i disciplina crkvenog života. Za razliku od tradicija koje teologiju Evharistije primarno sistematizuju dogmatskim definicijama, anglikanstvo je u velikoj meri kodira kroz liturgijski tekst, rubrike i […]
1. Uvod: liturgija kao teologija u praksi U anglikanskoj tradiciji liturgija nije samo „redosled obreda“, već način na koji Crkva veruje, uči i oblikuje vernika. Često se navodi načelo lex orandi, lex credendi — „zakon molitve je zakon vere“. Anglikanizam, nastao u složenim okolnostima engleske reformacije, svoju teologiju u velikoj meri artikuliše upravo kroz […]
U dve verzije iste molitve stoji jedna ista jednostavna istina: život počinje onog trenutka kada prestanemo da se dokazujemo i usudimo se da pripadamo. “Oče naš” i “Oče” nisu najpre reči o Bogu “tamo negde”, nego reči o odnosu koji nas iznutra preuređuje. Ako je Bog Otac, onda nismo siročad u kosmosu. Ako je […]
Oče naš (Luka 11:2–4) — što doslovnije na srpskom (prema NA28) 2 A on im reče: Kad se molite, govorite: Oče: neka se posveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje. 3 hleb naš, za ovaj dan, daj nam svaki dan. 4 i oprosti nam grehe naše, jer i mi sami opraštamo svakome koji nam duguje; […]
9 Oče naš, koji si na nebesima: neka se posveti ime tvoje. 10 neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji. 11 hleb naš, za ovaj dan, daj nam danas. 12 i oprosti nam dugove naše, kao što i mi oprostismo dužnicima našim. 13 i ne uvedi […]