Povodom povremenih nedoumica i pogrešnih tumačenja našeg crkvenog identiteta, smatramo korisnim da ukratko predstavimo stav Episkopalne anglikanske zajednice u Srbiji o pitanju anglikanskog zajedništva, slobode savesti i crkvenog identiteta.

Kao pripadnici Episkopalne anglikanske zajednice u Srbiji, želimo jasno da istaknemo da ne pripadamo GAFKON-u, da ne težimo pristupanju tom pokretu i da ne vidimo svoju budućnost u okvirima takvog modela organizovanja anglikanskog života sve dok on počiva na ekskluzivističkom razumevanju anglikanskog identiteta.

Naše neslaganje nije prvenstveno organizacione prirode. Mi nemamo problem sa činjenicom da postoje različite anglikanske jurisdikcije, pokreti i crkvene zajednice. Ono sa čime se ne možemo složiti jeste ideja da bilo koja organizacija može sebe predstavljati kao jedinog autentičnog tumača anglikanizma, dok istovremeno umanjuje, osporava ili zanemaruje identitet drugih anglikanskih zajednica.

Takav pristup nam je stran. Stran nam je kao anglikancima, ali bi nam bio stran i u bilo kojoj drugoj hrišćanskoj tradiciji. Crkva nije pozvana da neprestano dokazuje ko jedini poseduje istinu, već da svedoči Hrista kroz veru, ljubav, služenje i život u Jevanđelju.

Ponekad se stiče utisak da pojedini krugovi veruju kako je čitav anglikanski svet vekovima čekao da se pojavi organizacija koja će konačno i nepogrešivo utvrditi ko su pravi anglikanci, a ko nisu. Mi, međutim, nemamo tako visoko mišljenje ni o sopstvenoj nepogrešivosti ni o nepogrešivosti bilo koje druge savremene organizacije.

Kada neka grupa počne sebe da predstavlja kao jedinu ispravnu, a sve ostale kao manje vredne, manje verne ili manje legitimne, tada se udaljava od duha hrišćanske poniznosti i bratskog poštovanja. Istorija Crkve nas je već naučila da svaki put kada se pojavi neko ko tvrdi da je jedini sačuvao punoću istine, vrlo brzo se pojavi još neko ko tvrdi potpuno isto.

Ne smatramo da smo dužni da svoje postojanje opravdavamo pred onima koji nas ne priznaju. Naš identitet ne zavisi od tuđih deklaracija niti od spoljašnjih potvrda. O nama pre svega govore naša dela, naša služba, naši vernici i naše svedočenje Jevanđelja u sredini u kojoj živimo i delujemo.

Svoj identitet nalazimo u okviru nezavisnih episkopalnih crkava i šire Continuing Anglican tradicije, sa kojom delimo zajedništvo, saradnju i međusobno priznanje. Sa tim crkvama nastavljamo da gradimo odnose zasnovane na poverenju, poštovanju i zajedničkom svedočenju hrišćanske vere.

Kada govorimo o prihvatanju svakog čoveka, ne mislimo na odricanje od vere niti na relativizaciju hrišćanskog učenja. Pod tim podrazumevamo jednostavnu jevanđelsku istinu da niko ne sme biti odbačen kao čovek. Svakoj osobi treba pristupiti sa dostojanstvom, poštovanjem i ljubavlju. Crkva je pozvana da bude mesto susreta sa Hristom, a ne klub sa strogo kontrolisanim spiskom podobnih.

Stoga nemamo nameru da učestvujemo u nadmetanjima oko toga ko je „jedini pravi“ anglikanac. Iskreno govoreći, imamo dovoljno posla i bez preuzimanja odgovornosti za upravljanje čitavim svetskim anglikanizmom. Naš zadatak je daleko jednostavniji, ali i daleko zahtevniji: da verno živimo Jevanđelje tamo gde nas je Bog postavio.

Svako ima pravo da organizuje svoj crkveni život u skladu sa sopstvenim uverenjima. Isto pravo tražimo i za sebe. Ne smatramo da naš put mora biti put svih drugih, ali ne prihvatamo ni tvrdnju da je bilo čiji put jedini mogući ili jedini legitiman.

Očekujemo da se poštuje naše pravo da budemo ono što jesmo: slobodna episkopalna anglikanska zajednica, posvećena Hristu, Jevanđelju i služenju ljudima. Naš cilj nije da drugima namećemo sopstveno razumevanje anglikanizma, već da u miru i slobodi živimo veru koju ispovedamo.

Ne smatramo da smo pozvani da određujemo ko pripada Hristu, a ko ne. Taj sud pripada Bogu. Naš poziv je da svedočimo Hrista, a ne da delimo sertifikate pripadnosti Njegovoj Crkvi.

Naš put nije put isključivosti nego put svedočenja. Verujemo da su vera, dela i ljubav prema bližnjem ubedljiviji argument od bilo koje deklaracije, rezolucije ili samoproglašene titule. Ne tražimo da budemo jedini. Ne tražimo ni da budemo najveći. Dovoljno nam je da budemo verni Hristu i Jevanđelju koje smo pozvani da propovedamo.

Uzajamno poštovanje, sloboda savesti i hrišćanska ljubav temelj su svakog istinskog crkvenog dijaloga. Tim načelima želimo da ostanemo verni danas, kao i u godinama koje dolaze.

Episkopalna anglikanska zajednica u Srbiji

Jun 2026. godine