Postoji nevidljiva sila u nama, tiha, ali moćna — sila naših misli i reči. Ono što sebi svakodnevno govorimo postaje temelj onoga što jesmo i onoga što ćemo postati. To nije magija, već način na koji um uči da veruje onome što stalno čuje.
Kada čovek svakog dana sebi ponavlja da može, da vredi, da ide napred, on ne menja samo svoje raspoloženje — menja svoj unutrašnji program. Um počinje da traži načine da dokaže ono u šta veruje. Isto tako, ako sebi govorimo da ne možemo, da nemamo sreće, da je kasno — život će nam, kao poslušni sluga, donositi dokaze baš za to.
Autosugestija nije laž kojom varamo sebe. To je seme koje sadimo u svesti. Ako ga svakodnevno zalivamo rečima vere i odlučnosti, ono počinje da klija, a potom i da rađa rezultate u stvarnosti.
Zato, umesto da čekamo da okolnosti budu savršene, počnimo sa savršenim mislima. Svaka velika promena počinje iznutra, jednom jednostavnom, ali moćnom rečenicom:
„Ja mogu. Ja zaslužujem. Ja hoću.“
I ako to govorimo dovoljno dugo, svet će se, korak po korak, uskladiti sa tim rečima — jer ono što neprestano mislimo, postaje ono što živimo.