Apostolska sukcesija zauzima posebno mesto u teologiji crkava episkopalnog uređenja, uključujući i Free Protestant Episcopal Church of England (FPEC). Iako je ova crkvena tradicija nastala u protestantskom kontekstu i sa snažnim reformacijskim naglascima, ona je zadržala episkopalnu strukturu i ideju istorijskog kontinuiteta episkopske službe. Razumevanje sukcesije u ovom okviru zahteva uvažavanje ravnoteže između istorijske […]

BCP 1662 nije „najbolji“ u apsolutnom smislu za svaku sredinu i svaku potrebu, ali se u praksi često pokazuje kao najpovoljnije izdanje za srpski prevod i dugoročnu upotrebu, posebno u poređenju sa kasnijim redakcijama (poput 1928, 1979 i drugih). Razlozi za to nisu prvenstveno emotivni ili tradicionalistički, već liturgijski, jezički i pastoralno-teološki. 1. Normativnost i […]

1. Uvod: liturgijski tekst kao „živa teologija“ U anglikanskoj tradiciji Book of Common Prayer (BCP) nije puka zbirka obreda, već normativni izraz crkvenog identiteta: teologija se ne prenosi samo kroz traktate, već kroz ponavljanu zajedničku molitvu. Evharistija je u toj celini središnja: ona je mesto gde se Crkva prepoznaje kao telo okupljeno oko Reči i […]

  1. Uvod: predmet analize i metodološki okvir Pod oznakom „BCP 1928“ u savremenoj literaturi najčešće se podrazumeva američki Book of Common Prayer iz 1928. godine (Episkopalna crkva u Sjedinjenim Američkim Državama). Taj tekst pripada istom anglikanskom liturgijskom korpusu kao i engleski BCP 1662, ali nastaje u drugačijem crkveno-kulturnom kontekstu: posle liturgijskih i teoloških pomeranja […]

1. Uvod: zašto je BCP 1662 evharistijski tekst teološki ključan Evharistijska služba u Book of Common Prayer (1662) predstavlja kondenzovani izraz anglikanske teologije: ona je istovremeno i ispovedanje vere i disciplina crkvenog života. Za razliku od tradicija koje teologiju Evharistije primarno sistematizuju dogmatskim definicijama, anglikanstvo je u velikoj meri kodira kroz liturgijski tekst, rubrike i […]

  1. Uvod: liturgija kao teologija u praksi U anglikanskoj tradiciji liturgija nije samo „redosled obreda“, već način na koji Crkva veruje, uči i oblikuje vernika. Često se navodi načelo lex orandi, lex credendi — „zakon molitve je zakon vere“. Anglikanizam, nastao u složenim okolnostima engleske reformacije, svoju teologiju u velikoj meri artikuliše upravo kroz […]

  U dve verzije iste molitve stoji jedna ista jednostavna istina: život počinje onog trenutka kada prestanemo da se dokazujemo i usudimo se da pripadamo. “Oče naš” i “Oče” nisu najpre reči o Bogu “tamo negde”, nego reči o odnosu koji nas iznutra preuređuje. Ako je Bog Otac, onda nismo siročad u kosmosu. Ako je […]

Oče naš (Luka 11:2–4) — što doslovnije na srpskom (prema NA28) 2 A on im reče: Kad se molite, govorite: Oče: neka se posveti ime tvoje; neka dođe carstvo tvoje. 3 hleb naš, za ovaj dan, daj nam svaki dan. 4 i oprosti nam grehe naše, jer i mi sami opraštamo svakome koji nam duguje; […]

  9 Oče naš, koji si na nebesima: neka se posveti ime tvoje. 10 neka dođe carstvo tvoje; neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji. 11 hleb naš, za ovaj dan, daj nam danas. 12 i oprosti nam dugove naše, kao što i mi oprostismo dužnicima našim. 13 i ne uvedi […]

Upozorenje za čitaoca: u ovom tekstu, koji će imati određene delove povezane sa mojom ličnošću, možda ćeš tokom čitanja osetiti nelagodu. Ali ne brini, sve je to prošlo. Ujedno, dobro je ako osećaš nelagodu, jer to znači da si zdrava jedinka kojoj je nezamislivo da čita tako nešto, a kamoli da bude svesna da se […]